„Светосавље је фашизам“ или говор мржње према Србима, на који смо се у Црној Гори навикли

”Да обновимо и цркву на Ловћену. Сада подижемо и цркву Патријарха Гаврила у његовом селу Врујцима. Па сада прије него што се вратимо на Ловћен, што ће надам се бити идуће године, да подигнемо прво 20. цркву која је слетјела са Ловћена”, казао је митрополит Амфилохије.

уторак, 8 септембра, 2020 / 12:58

Он је подсјетио на аманет Краља Николе и на положен темељац за цркву Свете Тројице између Биљарде и Владиног дома, а у тој цркви требају да буду похрањене три највеће светиње Цетињског манастира.

”Све што је срушено, Црква Божија обнавља, а највише срушене људске душе затроване гријехом и другим несрећама и смртољубљем. Црква Божија васкрсава душе као што је васкрснула овај народ Божији”, рекао је Владика, напоменувши да тамо гдје има вјере има и правде и слоге и љубави. ”Кренули смо путем којим идемо вјековима”, додао је.

Хајде мало да државна ТВ ауторски коментарише митрополита

На ове изјаве, РТЦГ се даје у класично ауторско, а непотписано коментарисање вијести, што ће рећи да је ово став уредништа РТЦГ. Не само да се јавни РТВ-сервис Црне Горе поставља као тумач закона и прописа, те пресуђује, већ се упушта чак и у теолошко-историјске расправе, по којој црквени објекти прије Велике шизме не могу бити власништво СПЦ и то бирано интонираним ријечима:

„Први човјек СПЦ у Црној Гори се у Дајбабама осврнуо и наранохришћанску богомољу на Златици, насталу прије хришћанског раскола 1054. године, на коју МЦП мимо свих прописа полаже право, а због које су, уз подршку СПЦ и државе Србије, тужили државу Црну Гору и изгубили спор пред Стразбуром, а најавио је и нове радове.“

Занимљиво је да сада РТЦГ више не ампутира Митрополији црногорско-приморској да је она дио Српске православне цркве, већ то, као на почетку прошлог пасуса јасно наглашавају или користе већ заборављену скраћеницу МЦП СПЦ.

При том ваљда само помињање српске цркве, српског народа, кнеза Лазара, царства небеског и живота вјечног, што је све нормално за једно богослужење; треба да вас згади и припреми на поднаслов који је ваљда требао бити духовит (наш додатак је у загради), а затим и пасус:

Горски вијенац поново у игри (а кад то није био?)

„Дан након Амфилохијевог обраћања у Дајбабама, са идентичним градитељским идејама иступило је и невладино удружење „Косовски луг” које тражи да се од камења разрушене капеле Александра Карађорђевића поново направи капела и постави на врх Ловћена.“

Даље, јавни сервис свих грађана ЦГ даје само један пасус саопштења овог НВО, али искључиво из разлога што је то, као и читав текст, скраћена верзија дневног листа Побједа, који је направио такав сажетак саопштења. И историје, дакако. Но, то се у тексту нигдје не наглашава ово индикативно преузимање, изузев малог потписића Побједе који виде само зналци.

Тако имамо надреалну ситуацију да уредништво Побједе данас дијели лекције о историји и правима, укусу и традицији, а сам тај лист је укинуо српско писмо на којем је штампан од оснивања. Све што је остало од традиције овог листа, ћирилице Црнојевића и Петровића, части и поријекла Црне Горе, јесте искључиво логотип.

Због те лоботомије части и науке, извјесна Тања Павићевић може себи допустити да у овом листу напише овакав увод:

Ширење светосавља је поништавање антифашистичких тековина!?

„Нијесу се охладиле страсти од дводневног постизборног сијања страха по Црној Гори, застрашивања припадника мањинских народа, слављења под заставом друге државе, величања Драгољуба Михаиловића и Павла Ђуришића, најави ревидирања историје, а први човјек Српске цркве у Црној Гори најављује наставак ширења светосавља и поништавања свих антифашистичких тековина на којима почива савремена, модерна, мултинационална и мултиконфесионална Црна Гора.“

Ово је као да пише неки таблоид типа Слободна Босна, Ал Џазира или Јутарњи Лист. Но, то је истовремено и крајње недопустива реторика и класично ширење говора мржње на основу лажних вијести или судски непотврђених тумачења неких догађаја из области прекршајног и кривичног права!

Овдје се отворено супротстављају светосавље и антифашизам, што је скандал над скандалима. Без обзира на што је српски народ једини у поробљеној Европи, а у региону посебно, устао против Трећег рајха и фашистичке Италије, ако сте против тоталитаристичког једноумља, које је под пријетњом стријељања брисало српско име из Црне Горе, а чији је насљедник Мило Ђукановић, онда сте логично – фашиста.

На ово би требала да реагују новинарска удружења у региону, јер овакав рјечник и понашање је превише и за Хрватску, која је Србе физички ликвидирала. Камоли за лист који се донедавно штампао ћирилицом. Овим темпом, чека нас врло скоро неко ново Пасије гробље.

Павићевићка, а као да се презива Павелићевка, тек је недавно ангажована у Побједи, судећи по томе што има свега шест текстова под својим тагом, а који су уско везани за измишљање хибридне црногорске нације и језика. По предању таквог народа на размућивање, могуће је да мајка и отац буду Срби, а кћерка Црногорка. И то која мрзи Србе.

Исто тако су могуће и теже повреде разума и озбиљни остаци глупости у мисаоном крвотоку, када напишете нешто овако глупо и нетачно на тему жељене обнове 1972. срушене Његошеве завјетне капеле:

Треба лагати да Црна Гора није била српска држава, како не би били проглашени за фашисту?

„Први човјек Српске цркве у Црној Гори није објашњавао разлоге због којих српски краљ након окупације Црне Горе није узео ни у разматрање обнову Његошеве капеле коју су Аустроугари оштетили 1916. године, већ је одлучио да направи своју задужбину, која је прије свега била симбол одлуке нелегитимне Подгоричке скупштине.“

Као прво, овај тоталитаристички приступ у лажирању историјских чињеница заборавља, кроз натипкотине монструозне незналице или намјерног ширитеља србофобије, извјесне дакле Тање Павићевић, да каже да је Његош био Србин, а такође и посљедњи краљ Црне Горе, Никола Први Петровић Његош, чији је Александар Карађорђевић унук. Сами су се тако, читав живот и написмено, изјашњавали.

Дакле, тај српски краљ који „окупира“ Црну Гору, Александар Први Карађорђевић, „окупира“ српску земљу којом је владао његов деда, а у којој се он, и то на Цетињу, родио. Живио је до своје 11. године у кући Петровића, јер у то доба су Србијом владали Обреновићи.

Када се свему овоме дода да је Александар баш и обновио капелу свог претка Његоша, готово исту како је изгледала оригинална и о томе оставио спомен плочу, то је доказ да је Тања Павићевић или тешка глупача, па пише све што јој се каже, или је баш покварено смеће.

Једина задужбина коју је на Ловћену било ко направио мимо жеље Његошеве – били су титоистички тоталитаристи који су његову цркву, као Аустроугари, срушили 1972. године и замијенили маузолејем.

Лупета она још ту неке ствари, као то да Малтешки ред може тражити икону коју је у Црну Гору донио српски краљ, али ово сакривање српства Црне Горе и њено развијање у антисрпску земљу, оно је што је најодвратније у свим овим лажима. Сва та подметања у Побједи иду са наднасловом „МПЦ већ испоставља захтјеве“, што ће рећи да ту српску гамад треба оштро и на вријеме дисциплиновати, да се не усуде тражити шта им историјски припада.

Чињенице о наглашено српској, светосавској и косовској духовности и карактеру Црне Горе до 1945. године, просто је нешто што треба да се избаци из уџбеника историје и језика у монтенегринским школама, а само подсјећање на те чињенице је „рушење антифашистичких тековина“.

Модерни Монтенегро – Побједа идеја Анте Павелића

Заправо на снази је рушење антифашистичких тековина у Црној Гори, усвајањем вриједности Независне Државе Хрватске! То се да пратити од промјене Ђукановићевог курса против Милошевића, а о томе најбоље свједочи одушевљено присуство шаховница и усташких пјесама на најновијем зборном окупљању присталица Мила Ђукановића и његове антисрпске политике, а посебно азбукоубиство српског писма какво оличава Побједа.

Дакле, данас је постало сасвим некажњиво јавно и на најтежи могући начин вријеђати српски народ, лажирати његову историју и завађати Србе са Србима, због традиције измишљене 1945. године. Србе може да понижава како год ко хоће, али се зато и на најмање подсјећање да имају било каква права у историјски непобитно српској држави Црној Гори, да уопште постоје и вјешају своје заставе, дочекује се од регионалне србомрзачке шовинистичке мреже гласила као „рушење тековина антифашизма“.

Изгледа да је једина тековина тог антифашизма од 1945. на овамо – србофобија и уништавање српског народа као таквог. Једини добар дискурс је оно што уништава, комада и бесловесном прави свако сјећање или изговарање српског имена, а да није у негативном контексту превазиђености, мрачњаштва, заосталости и есенцијалног зла.

Српски грб, застава, пјесма, портрет великана, уопште српско име, нешто је што је одвратно и непристојно у јавном простору свугдје. Чак и у Србији не треба претјеривати.

У то име, сматрамо да удружењу Косовски луг, због заиста тачне интерпретације воље Петра Другог Петровића Његоша, треба објавити саопштење у цјелости:

Вратити српску цркву, српског владике, на српски Ловћен

“Када неко сруши храм, може се избавити од свог непочинства једино ако храм обнови”, саопшило је данас НВУ Косовски луг, уз подсјећање да је капелу на Ловћену срушио један систем, идеологија свјетског значаја у одређеном периоду историје.

“Сада, кад је тај дух, антитрадиционални и скоројевићки, изгубио смисао и овдје, код нас, у Црној Гори, вјерујемо како ће ускоро камење разрушене капеле, које је одложено на Ивановим коритима поред храма Преображења Господњег и гумна које је узето као сценски основ Горског вијенца, устати и вратити се на планину, да поново украси Ловћен”, истиче се у саопштењу.

Из Косовског луга, друштва за очување изворних традиција, подсјећају да смо “консензус за постојање Ловћенске капеле имали чак и у вријеме њеног рушења, од најзначајнијих ауторитета из сфере духа и културе тадашње СФРЈ”.

“Данас, када Митрополит Амфилохије помиње и наглашава потребу поштовања аманета пјесника Његоша, чије дјело припада ризници духовног блага људске цивилизације, то није никаква утопија или супарништво ма према коме, већ нешто сасвим регуларно и легитимно”, закључује се у саопштењу НВУ Косовски луг, које потписује протојереј-ставрофор Драган Станишић.



1 КОМЕНТАР

  1. Одличан текст, пун јасних чињеница које говоре непобитно о самој сржи теме. Додуше мало дугачко, ал то не квари моје одушевљење.

    Једино што ми није сјело је што ону тешку глупачу и покварено смеће Т.Павелић нисте изоставили. Једноставно, такви као њени текстови, начин размишљања, писања и опхођења су тешка глупост и обично покварено смеће. То није карактеристика само ауторке спорних текстова него неколико таквих у Црној Гори. Али и ван ЦГ. Стога не треба сужавати тај круг пакла. Тако сви који мање или више овако размишљају треба да знају да су им мисли стога мање или више тешка глупост и обично смеће.

    Додатно, гђа. Т. Павелић је сигурно некоме у нечему и добра. Можда добро прави кисели купус или нешто слично. Стога не треба њу нити било кога у расправи осуђивати као личност, јер сви су људи у основи добри. Ако ни за шта друго, а оно за гацање купуса.

Коментариши