Већ неколико дана никако да помирим двије појаве: неколико пријатеља који (из неког непознатог разлога) понављају ону стару и бесмислену оптужбу о томе да је "Црква отјерала Србе-католике и муслимане из Српства" са једне стране и истраживање наше богословске, црквене и националне периодике ("Весник СПЦ", "Богословље", "Босанска вила", "Дабробосански источник").
Дилема "Гуча или Егзит" естетског је и тржишног карактера. Два паковања истог безнађа, исте самозаборавне смрти, исте илузије да је културна форма једнога узвишенија или аутентичнија од оног другог. Уосталом, познајем не мало људи који иду и на Гучу и на Егзит.
Противрјечност је неминовни реторски манир човјека и институције који желе да њихове ријечи звуче утемељено у предању и канонима православне цркве мада су истовремено сасвим на линији (гео)политичког дјеловања Колективног запада.
Његова светост патријарх српски Порфирије боравиће данас и сутра у Мостару поводом 150 година од освештања Саборне цркве Свете Тројице која још није обновљена након потпуног рушења 1992. године.
Саопштење Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве поводом ревизионистичке кампање о броју жртава концентрационог логора смрти Јасеновац, преносимо у цјелости.
Поводом најновије ескалације ревизионситичких иступа челника српских институција у чијој је компетенцији изучавање Покоља, злочина Геноцида који је починила НДХ над српским народом, предсједник УГ Јадовно 1941. Бање Луке, писмом се обратио Светом Синоду Српске православне цркве.
Не постоји српска тржишно-пословна култура изван брендирања нечега као српског. Дакле: узалудно је и бесмислено очекивати да ће се српске фирме понашати српски, чак ни из обзирности према својим муштеријама.
Владика Српске православне цркве, пакрачко-славонски, одговара на реакцију предсједника Републике Српске, везано за то што владика предводи ревизионисте који у Јасеновцу, као и званична Хрватска, броје 80.000, а не 700.000 жртава како смо учили од 1945.
Владика Јован Ћулибрк има потребу да често истиче како још нико на српским универзитетима није докторирао на теми Јасеновца, а ми се питамо зашто он за све своје године проведене у Јад Вашему као упосленик, па потом сарадник и "врховни ауторитет у Срба", није на тој теми чак ни магистрирао?
Како негдје записа Иво Андрић: негде се човек мора и родити. Њему се то понекад заиста чинило, ако не као случајност, а оно бар као воља ћудљивог Демијурга, која човјека баца, мимо његове воље, укључујући га у живот већи од њега, али и живот који јесте његов, човјеков. Тако се, постмодрнистички "случајно", андрићевски "негде" или хришћански: логосно; моја мајка родила у Сребреници.
Већ неколико дана никако да помирим двије појаве: неколико пријатеља који (из неког непознатог разлога) понављају ону стару и бесмислену оптужбу о томе да је "Црква отјерала Србе-католике и муслимане из Српства" са једне стране и истраживање наше богословске, црквене и националне периодике ("Весник СПЦ", "Богословље", "Босанска вила", "Дабробосански источник").
Дилема "Гуча или Егзит" естетског је и тржишног карактера. Два паковања истог безнађа, исте самозаборавне смрти, исте илузије да је културна форма једнога узвишенија или аутентичнија од оног другог. Уосталом, познајем не мало људи који иду и на Гучу и на Егзит.
Противрјечност је неминовни реторски манир човјека и институције који желе да њихове ријечи звуче утемељено у предању и канонима православне цркве мада су истовремено сасвим на линији (гео)политичког дјеловања Колективног запада.
Његова светост патријарх српски Порфирије боравиће данас и сутра у Мостару поводом 150 година од освештања Саборне цркве Свете Тројице која још није обновљена након потпуног рушења 1992. године.
Саопштење Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве поводом ревизионистичке кампање о броју жртава концентрационог логора смрти Јасеновац, преносимо у цјелости.
Поводом најновије ескалације ревизионситичких иступа челника српских институција у чијој је компетенцији изучавање Покоља, злочина Геноцида који је починила НДХ над српским народом, предсједник УГ Јадовно 1941. Бање Луке, писмом се обратио Светом Синоду Српске православне цркве.
Не постоји српска тржишно-пословна култура изван брендирања нечега као српског. Дакле: узалудно је и бесмислено очекивати да ће се српске фирме понашати српски, чак ни из обзирности према својим муштеријама.
Владика Српске православне цркве, пакрачко-славонски, одговара на реакцију предсједника Републике Српске, везано за то што владика предводи ревизионисте који у Јасеновцу, као и званична Хрватска, броје 80.000, а не 700.000 жртава како смо учили од 1945.
Владика Јован Ћулибрк има потребу да често истиче како још нико на српским универзитетима није докторирао на теми Јасеновца, а ми се питамо зашто он за све своје године проведене у Јад Вашему као упосленик, па потом сарадник и "врховни ауторитет у Срба", није на тој теми чак ни магистрирао?
Како негдје записа Иво Андрић: негде се човек мора и родити. Њему се то понекад заиста чинило, ако не као случајност, а оно бар као воља ћудљивог Демијурга, која човјека баца, мимо његове воље, укључујући га у живот већи од њега, али и живот који јесте његов, човјеков. Тако се, постмодрнистички "случајно", андрићевски "негде" или хришћански: логосно; моја мајка родила у Сребреници.