Непријатна истина – тиме ништа мање, ако не и више истина – гласи: уз ове демографске, политичке и културно-идентитетске реалије, Срби ће кроз неколико деценија сами остварити снове својих непријатеља тиме што ћемо се сви преселити у централну Србију. И то не на тракторима.
Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода СПЦ, на адресу удружења грађана Јадовно 1941. у Београду стигло је писмо са благословом Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија за обележавање Дана сећања на Јадовно 1941 – 2021.
Премијер Здравко Кривокапић је патријарху српском Порфирију упутио само једно писмо, 21. маја, у којем нема ни ријечи о спорним члановима Темељног уговора између државе Црне Горе и Српске православне Цркве, објавила је агенција Танјуг позивајући се на изворе блиске Српској православној Цркви.
У Старом Броду код Вишеграда данас је за успјешне ученике основне и средње школе из ове локалне заједнице одржано предавање о страдању Срба на овом подручју.
Како негдје записа Иво Андрић: негде се човек мора и родити. Њему се то понекад заиста чинило, ако не као случајност, а оно бар као воља ћудљивог Демијурга, која човјека баца, мимо његове воље, укључујући га у живот већи од њега, али и живот који јесте његов, човјеков. Тако се, постмодрнистички "случајно", андрићевски "негде" или хришћански: логосно; моја мајка родила у Сребреници.
Није непознато да је српски интегрализам – гледиште према коме један (мој, српски) народ има право а и обавезу да се, сходно геополитичким околностима, што присније интегрише на духовном, културном, а према могућностима и политичком плану – представаља својеврстан животни став и мисаони оквир у коме дишем и мислим.
У Бару је одржана прва литија након скоро годину дана, а вјерници предвођени новоизабраним митрополитом црногорско-приморским Јоаникијем и свештенством прошли су градом под Румијом.
Мутна фотографија са текстом честитке патријарха Порфирија новоизабраном градоначелнику Загреба, изазвала је одушевљење оних кругова који се иначе јавно гаде на Српску православну цркву. Црквени људи, пак, шуте. У невјерици или чврстој вјери.
Није Владику Јоаникија на Цетиње повео дух масивно халуциниране гордости већ тежина задатка: нема данас у Српској Цркви ниједног Митрополита – а они су сви исти, у Загребу, Сарајеву, на Цетињу – да му је ваздух благонаклон од како се пробуди. Па гдје је најтеже – а не највише – бирај најбоље
Непријатна истина – тиме ништа мање, ако не и више истина – гласи: уз ове демографске, политичке и културно-идентитетске реалије, Срби ће кроз неколико деценија сами остварити снове својих непријатеља тиме што ћемо се сви преселити у централну Србију. И то не на тракторима.
Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода СПЦ, на адресу удружења грађана Јадовно 1941. у Београду стигло је писмо са благословом Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија за обележавање Дана сећања на Јадовно 1941 – 2021.
Премијер Здравко Кривокапић је патријарху српском Порфирију упутио само једно писмо, 21. маја, у којем нема ни ријечи о спорним члановима Темељног уговора између државе Црне Горе и Српске православне Цркве, објавила је агенција Танјуг позивајући се на изворе блиске Српској православној Цркви.
У Старом Броду код Вишеграда данас је за успјешне ученике основне и средње школе из ове локалне заједнице одржано предавање о страдању Срба на овом подручју.
Како негдје записа Иво Андрић: негде се човек мора и родити. Њему се то понекад заиста чинило, ако не као случајност, а оно бар као воља ћудљивог Демијурга, која човјека баца, мимо његове воље, укључујући га у живот већи од њега, али и живот који јесте његов, човјеков. Тако се, постмодрнистички "случајно", андрићевски "негде" или хришћански: логосно; моја мајка родила у Сребреници.
Није непознато да је српски интегрализам – гледиште према коме један (мој, српски) народ има право а и обавезу да се, сходно геополитичким околностима, што присније интегрише на духовном, културном, а према могућностима и политичком плану – представаља својеврстан животни став и мисаони оквир у коме дишем и мислим.
У Бару је одржана прва литија након скоро годину дана, а вјерници предвођени новоизабраним митрополитом црногорско-приморским Јоаникијем и свештенством прошли су градом под Румијом.
Мутна фотографија са текстом честитке патријарха Порфирија новоизабраном градоначелнику Загреба, изазвала је одушевљење оних кругова који се иначе јавно гаде на Српску православну цркву. Црквени људи, пак, шуте. У невјерици или чврстој вјери.
Није Владику Јоаникија на Цетиње повео дух масивно халуциниране гордости већ тежина задатка: нема данас у Српској Цркви ниједног Митрополита – а они су сви исти, у Загребу, Сарајеву, на Цетињу – да му је ваздух благонаклон од како се пробуди. Па гдје је најтеже – а не највише – бирај најбоље
