Када сам први пут, још са младалачком способношћу упијања сваке ријечи и идеје, читао брошуру под називом "Рат и Библија" Владике Николаја, у памѧт ми се урезао горак и тежак утисак разочарења светитељевим приказом стања нашег народа прије 1914.
Члан Комисије за очување националних споменика БиХ из Републике Српске Анђелина Ошап Гаћановић нагласила је да је власник Чајничког јеванђеља Српска православна црква /СПЦ/, а не БиХ и да ово добро припада искључиво СПЦ и православним вјерницима.
Као и све у америчком православљу, нешто је у "служби" којој су присуствовали многи житељи Детроита, и нарочито четврти Сент Клер Шорс, одражавало неку унутрашњу противрјечност: бљештави неовизантијски иконостас и дворанска пространост цркве, "православни" карактер "богослужења" које се одвијало и његов амерички сентиментализам, тужна озбиљност и људи који жваћу док сједе у клупама погођени ријечима свештеника.
У свом најновијем гостовању на "Новом Стандарду" Мило Ломпар је лапидарно истакао суштину опасности и проблема са којим се сучава овај кутак свесрпског Отачаства у коме живим а који се назива Српском.
"Их, бре, `де нађоше овај гробљански тамјан! Штипа за грло, уједа! Кад дође владика, да му ставите ево овај, миришљави", тако црквењаку говори средовјечни свештеник, старјешина једне српске цркве, док очекујемо долазак епископа
Европрајд се догодио: у ком обиму, на који начин и са коликом прихваћеношћу остаће још дуго да се анализира, полемише и расправља. Ипак, најава придруживања поворци провокатора једног радо виђеног госта терористичке УЧК била је довољна да укине игру снажне двосмислености коју су надлежне власти играле од почетка, надајући се да ће им се неке околности ипак "отворити" наруку.
Потписивањем Темељног уговора црногорске државе са Српском православном црквом /СПЦ/ шаље се порука мира и толеранције, а Црна Гора се окреће новим изазовима, поручио је премијер Дритан Абазовић.
Министар правде Црне Горе Марко Ковач изјавио је да потписивање Темељног уговора са Српском православном црквом /СПЦ/ неће угрозити опстанак Владе и да је неопходно да буде потписан што прије.
Не знам да ли је посриједи колективно несвјесно или неки тајанствени пут душе, али понекад сањам Косовску битку, а понекад пад Цариграда. То што сањам Косовску битку, вјерујем, није никакво чудо (постоји ли Србин који је не сања или не живи?), али није сасвим јасно зашто гледам отоманске бродове на Златном рогу, зачуђен да уопште тамо могу бити, стежући грчевито копље и бројећи посљедње часове?
Након деценија патње и одбачености због заступања српске изворности и самобитности, а након нагле промјене свијета, који је опет скинуо маске и распукао се у степама бивше совјетске републике Украјине, избио сам у први план управо због тога. Живјех припремљен. Имам обавезу зато, након признања македонске од стране Српске православне цркве, и ја признати да осјећам како сам у основним ставовима, исходишно и повијесно, најближи Цркви Босанској. Односно богумилима.
Када сам први пут, још са младалачком способношћу упијања сваке ријечи и идеје, читао брошуру под називом "Рат и Библија" Владике Николаја, у памѧт ми се урезао горак и тежак утисак разочарења светитељевим приказом стања нашег народа прије 1914.
Члан Комисије за очување националних споменика БиХ из Републике Српске Анђелина Ошап Гаћановић нагласила је да је власник Чајничког јеванђеља Српска православна црква /СПЦ/, а не БиХ и да ово добро припада искључиво СПЦ и православним вјерницима.
Као и све у америчком православљу, нешто је у "служби" којој су присуствовали многи житељи Детроита, и нарочито четврти Сент Клер Шорс, одражавало неку унутрашњу противрјечност: бљештави неовизантијски иконостас и дворанска пространост цркве, "православни" карактер "богослужења" које се одвијало и његов амерички сентиментализам, тужна озбиљност и људи који жваћу док сједе у клупама погођени ријечима свештеника.
У свом најновијем гостовању на "Новом Стандарду" Мило Ломпар је лапидарно истакао суштину опасности и проблема са којим се сучава овај кутак свесрпског Отачаства у коме живим а који се назива Српском.
"Их, бре, `де нађоше овај гробљански тамјан! Штипа за грло, уједа! Кад дође владика, да му ставите ево овај, миришљави", тако црквењаку говори средовјечни свештеник, старјешина једне српске цркве, док очекујемо долазак епископа
Европрајд се догодио: у ком обиму, на који начин и са коликом прихваћеношћу остаће још дуго да се анализира, полемише и расправља. Ипак, најава придруживања поворци провокатора једног радо виђеног госта терористичке УЧК била је довољна да укине игру снажне двосмислености коју су надлежне власти играле од почетка, надајући се да ће им се неке околности ипак "отворити" наруку.
Потписивањем Темељног уговора црногорске државе са Српском православном црквом /СПЦ/ шаље се порука мира и толеранције, а Црна Гора се окреће новим изазовима, поручио је премијер Дритан Абазовић.
Министар правде Црне Горе Марко Ковач изјавио је да потписивање Темељног уговора са Српском православном црквом /СПЦ/ неће угрозити опстанак Владе и да је неопходно да буде потписан што прије.
Не знам да ли је посриједи колективно несвјесно или неки тајанствени пут душе, али понекад сањам Косовску битку, а понекад пад Цариграда. То што сањам Косовску битку, вјерујем, није никакво чудо (постоји ли Србин који је не сања или не живи?), али није сасвим јасно зашто гледам отоманске бродове на Златном рогу, зачуђен да уопште тамо могу бити, стежући грчевито копље и бројећи посљедње часове?
Након деценија патње и одбачености због заступања српске изворности и самобитности, а након нагле промјене свијета, који је опет скинуо маске и распукао се у степама бивше совјетске републике Украјине, избио сам у први план управо због тога. Живјех припремљен. Имам обавезу зато, након признања македонске од стране Српске православне цркве, и ја признати да осјећам како сам у основним ставовима, исходишно и повијесно, најближи Цркви Босанској. Односно богумилима.