Сличности и разлике: Како славе Божић Срби и Руси
У руској православној традицији дан уочи Рођења Христовог обично се назива Бадње вече. Овај назив потиче од назива главног јела, које прописује строги пост установљен од Цркве – сочива. Али у Србији је све нешто другачије. Дан уочи Божића зове се Бадњи дан, а везује се за… храст.
Сочиво и Бадњак
Назив дана уочи Божића, у извесном смислу, у руској и српској традицији, симболизује предмет и радњу за коју се везује овај период. Руси, који су дуго били познати по строгом поштовању црквених прописа, 6. јануар посвећују обиласку храма, припремању за празник и јелу сочиво, великопосно јело од зрна пшенице или пиринча са маком.
Али Срби ујутру на Баднидан одлазе у шуму да посеку храстове гране (или чак младо дрво храста), а затим иду с њим у храм. После вечерње службе, свештенство је предводило масовно паљење храстових гранчица. Овај обичај је данас тешко објаснити као реликт паганства. Али то је благословено од Српске цркве и саставни је део празника. Према другој верзији, обичај се појавио за време окупације Османског царства, када су ноћу, око Божића, српске страже у близини села чекале Турке испред ватре од храстових грана. Искористили су тренутак да одведу децу од мештана и одведу их јањичарима.
Пост и вечерње
Наравно, данас у Русији обим поста и, уопште, потребу да га се држе, људи који себе сматрају припадницима православне цркве сами бирају. Али међу верницима је Бадње вече дан строгог поста и завршних припрема за празничну трпезу на сам празник Рођења Христовог.
А у Србији (и у свим деловима "српског света") овај дан је најчешће посвећен породичном састанку, ручку или вечери ("вече"), где се окупљају рођаци и породични пријатељи. Наравно, и они се труде да сто засију. Али, морам рећи, то се дешава на различите начине. Срби не могу да замисле своје трпезе без месних јела, а понекад изненађено гледају Русе који у ресторанима наручују супу и салату без пуно меса. Понављамо: у Бадни вечери сто може бити веома различит. А може и да се положи испред куће, где укућани пале храстове гране, а гости и власник пију по чашу ракије, српског алкохолног пића.
Богослужење и колиде
Е, овде су наши народи уједињени. Ујутру се у цркви читају царски часови, а увече се служи вечерње. А до поноћи, верници хрле у цркве да у саборној молитви прославе један од најважнијих дана у историји човечанства – Спаситељев рођендан.
У Русији је, уочи Божића, такође обичај да се певају песме – песме посвећене празнику. У Србији се овај леп обичај среће и међу верницима, међу којима и деца. Назив српских кола је коледи.
Генерално, вероватно имамо више сличности него разлика, јер су Срби и Руси православни хришћани и славе исти празник.