Бадњачка посланица Дарка Ристова Ђоге

Рано јер си из народа који је увијек ранио да ухвати дан божанске Свјетлости и Доборте. Порани онда и сваки други дан. Немој да те јутра прађедовска питају зашто ти је, млади брате, омилило више да проводиш ноћи у кафани и дане у сну него да се нагледаш Божијега Дана а да ноћима починеш сном праведнога умора. Поранио – рани и даље!

Пошао си у бадњаке. Сјети се да је све што расте – и тај Бадњак који сјечеш – дала Милост Благога Господа и одбранила рука оних бољих од нас, који су животе дали да уопште останемо и ми Срби и та храстова шума – да буде српска. Пошао си у шуму као у Цркву јер је сваки комад српске земље – светиња. Помоли се јутрос, помоли се и свако друго јутро!

Не одсјецај бадњак колики не можеш понијети и колики не можеш кући принијети. Ако га са молитвом већ усјечеш – не бацај га за два дана! Не полакоми се и не такмичи сада да не би на срамоту своју бацао касније. Како се односиш ка бадњаку, тако ћеш и ка своме животу. Хоћеш највећи и најљепши међу комшијама? Пази да ти живот за три дана не заврши поред контејнера! Усјеци колико ти треба и са захвалношћу остави и другоме брату Србину да и он понесе кући. Остави и покољењима иза тебе, да и они знају шта је млади храст који у ово јутро трепери докле га засјецамо.

А најприје, прије свега: поведи са собом своју дјецу. Не дозволи да будеш посљедњи, суви изданак на стаблу твоје породице и овога народа. Скупи снагу, буди мушкарац. Јеси ли узео шајкачу, шубару, завратку, да личиш на ђеда? Буди онда као он који се женио и изродио све вас, без сувишних паметовања и нећкања, без празног хода у животу. Чујеш ли прангије? Размисли гдје ће сваки тај метак да заврши. И сјети се, брате Србине, да нису то само плотуни славња већ се сјећамо сваког српског Божића у рову проведеног, сваког метка испаљеног да нас данас буде и да смо слободни.

Порани, помоли се, прекрсти се, поведи и заимај дјецу, пољуби и капу коју ставиш и буди достојан предака, брате Србине!

Сретно ти Бадње Јутро жели читава наша породица Ђого!