Дарко Ристов Ђого: Само ме не обавезуј

То је „Символ вјере“ данашњице. Без обавезе – секс. Без обавезе – политика. Без обавезе – народност. Без обавезе – живот. Обавеза је веза између нашег доживљаја оног субјективног и стварности -оног објективног.


Дарко Ристов Ђого: Зашто је у Сарајеву тако тешко рећи Србин, па се каже „православац“?

Био сам свештеник у сарајевској Преображењској цркви годину и по дана и до данас она је за мене остала „моја Црква“. Волио сам и вољели су ме тамо, у цркви којој сваких двије „хефте“ неко разбије нешто. Сарајевски катакомбни Хришћани. Срби. Или, како би у Сарајеву рекли, „православци“. Зашто?

Дарко Ристов Ђого: Гдје смо, што нас нема?

Тезу о томе да је природни прираштај Срба одувијек био мањи зато што су се православни Срби причешћивали једном кашичицом чак и за вријеме епидемије, док то католици и муслимани свакако нијесу чинили чуо сам још прије 20 година од покојног професора Мојсија Ђерковића, аутора књиге „Пале и Паљани“ и знаменитог истраживача локалне историје.


Дарко Ристов Ђого: Празник Суштине Хришћанске Вјере

У претходном периоду се намјерно нисам јавно оглашавао, иако су бројни медији то од мене тражили готово свакодневно схватајући озбиљност ситуације као и држаћи се начела да је и добра, па и лоша управа у оваквим ситуацијама боља од расула и самовоље.



Дарко Ристов Ђого: Паралеле, паралеле

Ми Срби волимо исте ријеке и исте градове које воле наши земљаци Бошњаци и Хрвати и Црногорци у БиХ и Црној Гори и Србији. Ми са поносом истичемо да је наш краљ Твртко, како сам за себе пише, „Србије и Босне и поморсих страна“, краљ-оснивач (Херцег) Новог.



Дарко Ристов Ђого: Ми Црну Гору волимо

Волимо све Црногорце. Волимо и вас који нас мрзите јер схватамо да вас је нека мука натјерала. И једино што је у овом провидно намјештеном „инциденту“ лијепо јесте да, макар кад распирујете мржњу, нијесте заборавили писмо краља Николе и свих својих и наших предака.


Дарко Ристов Ђого: Светиње се не могу ушмркати

Оно што режим у Црној Гори не може да појми јесте богослужење. Ту се мимоилазимо, и увијек ћемо. Режим настао и одржаван на конзумирању никотина, хероина, кокаина, и разних иних -ина не може да схвати да постоји Неко и Нешто Свето, нешто што не можеш продати, купити, ушмркати, савити, неко и нешто што ти се неће подати.