Дарко Ристов Ђого: Достојан!

Као када ми се Николина родила. Кажу ти: "Честитамо, добили сте кћерку. Билрубин је висок. Нисмо сигурно какве то посљедице може имати. Пратићемо. Сазнаћемо." У теби експлодирају и не гасе се истовремено радост и брига. И не можеш да спаваш. Тијело би се погасило, али душа не може да почине. Од радости. Од бриге.


Дарко Ристов Ђого: Кијевски рокенрол

Данас ћемо мало лакше теме: Рокенрол! Када се распадао СССР, "советские люди" нису били жељни ничега другог колио РнРа – најсавршенијег чеда популарне (не)културе Запада. Насупрот старијем совјетском слоју, нови рок је кренуо јако и независно: појављивале су се брадате банде које би одједном артикулисале крик човјека у вртлогу времена.


Дарко Ристов Ђого: Амандмани на будућност Српске

Након мог кратког текста "Будућност Српске" јавило се релативно много пријатеља са сугестијама и коментарима. Захваљујући свакоме на пажљивом читању и увиђавности неопходној да се један текст прочита и коментарише, потрудићу се да одговорим на нека типска запажања и приговоре.


Дарко Ристов Ђого: Будућност Српске

Републике Српска у којој данас живимо није иста она коју је стварао мој отац. Она се разликује по својим симболима: ти симболи, опет, нису никакве крпе и закрпе, већ вјековни, архетипски обриси Српства које се бранило и – чини се, у неком физичком смислу – одбранило.



Дарко Ристов Ђого: Herr Inzko

Од првог дана Вашег појављивања на овим просторима Ви сте помно његовали имиџ пријатеља српског народа. И онда када сте, праћени обезбјеђењем, дошли у сарајевску српску Цркву Светог Преображења, да се помијешате са народом, да, ваљда, осјетите његово било, да поиграте коло и поразговарате са окупљеним свијетом и свештенством, мени је лично била далека Ваша нападна народност.



Дарко Ристов Ђого: Ко ће бити ДПС?

Припадање једном народу не састоји се само из субјективног осјећаја појединца, мада је за припадање свакако неопходан и тај осјаћај. Дакле: народ јесте трајни плебисцит људи који му припадају, али људи могу слободно да промијене своје одлуке, нарочито уколико су им те одлуке непријатне, а осјећај припадања слабо изражен.


Дарко Ристов Ђого: Српски свѣт – интеграција и(ли) перспектива нестанка

Непријатна истина – тиме ништа мање, ако не и више истина – гласи: уз ове демографске, политичке и културно-идентитетске реалије, Срби ће кроз неколико деценија сами остварити снове својих непријатеља тиме што ћемо се сви преселити у централну Србију. И то не на тракторима.


Дарко Ристов Ђого: Ни случајно

Како негдје записа Иво Андрић: негде се човек мора и родити. Њему се то понекад заиста чинило, ако не као случајност, а оно бар као воља ћудљивог Демијурга, која човјека баца, мимо његове воље, укључујући га у живот већи од њега, али и живот који јесте његов, човјеков. Тако се, постмодрнистички "случајно", андрићевски "негде" или хришћански: логосно; моја мајка родила у Сребреници.