Дарко Ристов Ђого: Још двије цртице о Српству, небесима, етносу, етосу и Црној Гори

И хајде ти повјеруј да се око нас Србаља не окреће свијет. Бориш се читавог живота да у себи обуздаш демона гордости, казујеш себи самоме и својој дјеци да се ману категорија величине и снаге када их кроз живот чека вјечита борба да, што би рекао један од људи (не ликова) Горана Даниловића, Богић Трипков, издрже цијели вијек да не лажу, не краду, не шпијају и што је највеће и најважније – да се повеселе туђој срећи.


Дарко Ристов Ђого: Глас и одјек

Не сјећам се када сам нешто написао на овом парчету (електронског) космоса: није сасвим јасно ни зашто то чиним сада, мада ми се негдашња усамљеност човјека који пише не знајући да ли ће то ико прочитати, осим ријетких пријатеља који свакако биљеже сваки трептај душе и ока – сада ми се та релативна препуштеност недостатку пажње чини толико драгом – одмара ме.

Дарко Ристов Ђого: Косово-између „проблема“ и Завјета

Још један најављени круг преговора о „коначном и обавезујућем рјешењу косовског проблема“ намеће својеврсну саморазумљивост саме терминологије уврштене у наведене фразе: „коначност“ означава да ће се политички и државни аранжман који се постигне уметнути у пожељну геополитичку архитектуру.


Дарко Ристов Ђого: Оци и ствараоци

Мој отац. Ристо Ђого, није стваралац Републике Српске. Тачније: он није члан Асоцијације стваралаца Републике Српске. Како Ристо није на папиру био борац Војске Републике Српске, Марко и ја нисмо дјеца погинулог борца, мајка није удовоица погинулог борца.



Дарко Ристов Ђого: Само ме не обавезуј

То је „Символ вјере“ данашњице. Без обавезе – секс. Без обавезе – политика. Без обавезе – народност. Без обавезе – живот. Обавеза је веза између нашег доживљаја оног субјективног и стварности -оног објективног.


Дарко Ристов Ђого: Зашто је у Сарајеву тако тешко рећи Србин, па се каже „православац“?

Био сам свештеник у сарајевској Преображењској цркви годину и по дана и до данас она је за мене остала „моја Црква“. Волио сам и вољели су ме тамо, у цркви којој сваких двије „хефте“ неко разбије нешто. Сарајевски катакомбни Хришћани. Срби. Или, како би у Сарајеву рекли, „православци“. Зашто?



Дарко Ристов Ђого: Гдје смо, што нас нема?

Тезу о томе да је природни прираштај Срба одувијек био мањи зато што су се православни Срби причешћивали једном кашичицом чак и за вријеме епидемије, док то католици и муслимани свакако нијесу чинили чуо сам још прије 20 година од покојног професора Мојсија Ђерковића, аутора књиге „Пале и Паљани“ и знаменитог истраживача локалне историје.


Дарко Ристов Ђого: Празник Суштине Хришћанске Вјере

У претходном периоду се намјерно нисам јавно оглашавао, иако су бројни медији то од мене тражили готово свакодневно схватајући озбиљност ситуације као и држаћи се начела да је и добра, па и лоша управа у оваквим ситуацијама боља од расула и самовоље.