На Благовијести, патријарх Порфирије у епархији Ваљевској о оцу Јустину Мученику

Његова светост патријарх српски Порфирије данас је у завјетном храму оца Јустина посвећеном Светом Сави, Светом Јустину Мученику и Преподобној Марији Египћанки у манастиру Ћелије пожелио да опредјељење српског народа буде живот за Христа, уз свјесност распећа и невоља, али и побједе Христове.

"Та победа је и наша, коју смо добили од свих светих из рода нашег од Светог Саве до оца Јустина", истакао је патријарх Порфирије у празничном слову на Благовијести, празник о којем је почео и завршио се земаљски живот Преподобног оца Јустина, на мјесту гдје његове свете мошти пребивају.

Патријарх Порфирије нагласио је да је отац Јустин смјерница и путоказ српском народу.

"У најтежа времена за наш народ, отац Јустин је благовестио и истовремено распет био. Не на силу, иако је био прогањан од сила овог света, него изнутра, добровољно је распео свој ум, своје срце, своју вољу на крсту Христовом да би у њему заживео Христос и кроз њега проговорила благовест о спасењу у Христу", навео је патријарх Порфирије.

Патријарх српски нагласио је да су у најтежа тамна и мрачна времена са овог мјеста текле ријеке благе вијести о Христу Спаситељу.

"Напојиле су сваки педаљ наше земље, нахраниле многе душе у нашем народу, који је тумарао по беспућима. На овом месту сабирали су се многи и проналазили Христа. Зато, браћо и сестре, семе са овог места је проклијало и даје благодатне плодове", рекао је патријарх Порфирије.

Његова светост је истакао да се данас прослављају Благовијести, почетак људског спасења.

"Ове године, прослава Благовести поклапа се са Крстопоклоном недељом у којој нам, у средини Велике четрдесетнице, Црква поставља крст да буде извор снаге, оријентир, знак и знамење у току поста, када пролазимо разне подвиге и имамо многа искушења", навео је патријарх српски.

Његова светост напоменуо је да узимање крста и одрицање никако не значи да треба напустити своје ближње, своју креативност и стваралаштво, већ да се полажење за Христом тиче унутрашњег бића, етоса.

Његова светост напоменуо је и да је све узалудно ако Христос није темељ и смисао постојања.

Његова светост служио је Свету архијерејску литургију, уз саслуживање више архијереја – берлинског и њемачког Руске заграничне цркве Марка, врањског Пахомија, шумадијског Јована, браничевског Игнатија, рашко-призренског Теодосија, тимочког Илариона, нишког Арсенија, осјечкопољског и барањског Херувима, шабачког Јеротеја, ремезијанског Стефана, топличког Петра и домаћина, епископа ваљевског Исихија, као и свештеника и свештеномонаха из више епархија.

Из Епархије ваљевске саопштено је да је за земног живота Преподобног оца Јустина ова светиња постала мјесто поклоњења мноштва боготражитеља из цијелог свијета, али и младих интелектуалаца, од којих су неки управо њиме надахнути и сами одлучили да се као монаси предају на службу Богу и својој Цркви, а најпознатији међу њима су блаженопочивши митрополит црногорско-приморски Амфилохије и блаженопочивши владика захумско-херцеговачки и приморски Атанасије

Молитвена свечаност крунисана је додјелом ордена Преподобног оца Јустина патријарху Порфирију.