Шта хоће Шмит од Куртија – тантијеме за жуто-плаву крпу?
Ову фотографију није објавио ОХР, већ Аљбин Курти на свом налогу на друштвеној мрежи, али њен ефекат је да су сада у Српској сви још учвршћенији у одлуци да је овај човјек искљуиво грађанин Савеза Ентитета Њемачке.
Једино заједничко што имају Дејтонска БиХ и Бондстил Косово*, јесте осиромашени уранијум. Обе административне творевине су настале агресијом НАТО. Прво 1995. на Републику Српску, а затим и 1999. године на Савезну Републику Југославију (Србија и Црна Гора). И то без одлуке Савјета безбједности УН, што је по међународном праву дефиниција агресије.
Куриозитет о којем се слабо говорило у то доба, јесте да су регистарске таблице, саобраћајне дозволе и личне карте у НАТО-нарко штацији направљеној силом на југу Србије; биле потпуно исте као оне које и даље имамо у Дејтонци. Дизајн је већ направљен, зашто да се баци?
Но, након припрема терена акцијама као што је Мартовски погром Срба на Косову и Метохији 2004. године, шиптарске шовинистичке власти престале су користити таблице које су до тад биле по обрасцу 000-KS-000 (КС као Косово*, али обавезно само латиницом).
Једино што је остало као сјећање на истог спонзора, јесте ова посјета грађанина Шмита и жуто плава крпа. Док су границе на од стране ОХР наметнутој застави државне заједнице БиХ стилизоване, на Косову и Метохији узурпатори су ставили истинску карту јужне покрајине Србије. И такође додали звјездице налик на оне ЕУ.
Шмит је, сједећи са човјеком који је на власт дошао насилним демонстрацијама, бацајући сузавац у парламент и са слоганом Не преговорима! (са Србијом); учинио је исто што и кловн Валентин Инцко доласком на сахрану и својом оцјеном живота и рада извјесног Јована Дивјака. Српске икебане у Сарајстану.
Кристијан Ш. је у почетку, са пар ћириличних натписа и инфографика, покушао да допре до грађана Српске, али сада га је очигледно самљела башчаршијска клика. Посљедња објава ОХР је на латиници и наставља са смијуријом по којој би требало да нам буде забрањено раскринкавати кориштење термина "геноцид" за дешавања у Сребреници јула 1995. године.
Вербални деликт наметнут као законско рјешење у Кривични закон БиХ, није се примио у Српској и шире, али је зато ОХР наставио своју азбукоубиствену, антиуставну политику, оглашавајући се искључиво латиницом и етимолошким правописом (Cristian Schmidt) на којем су инсистирали највише, гле чуда, лингвисти Независне Државе Хрватске и Анте Павелића.
Ово што је објавио ОХР, као закључке састанка са специјалном савјетницом УН за превенцију геноцида је баш лијепо и смислено. Но, осим што се по било каквим нормама дешавања у Сребреници не би могла назвати геноцидом, управо се још из комунистичких времена сакрива, а данас отворено негира Покољ, системски злочин геноцида који је починила Независна Држава Хрватска са својим савезницима Њемачком и Италијом.
Историја се понавља?
Прије да ће жута крпа да се попара на оба фронта.