МЗ Центар: Власти се мијењају, импровизација остаје

Због кохабитацијских прилика у највећем (уставно не и главном) граду Републике Српске, гдје је градоначелник из опозиције на републичком нивоу, а скуштинска већина из власти; овогодишњи избори за савјете мјесних заједница су дигнуте на ниво питања живота или смрти.

недеља, 20 фебруара, 2022 / 11:31

У Бањој Луци су се неки људи својевремено досјетили да постоје избори за Савјет мјесне заједнице, те су се тако покушали успротивити властима на локалном и републичком нивоу. Све је кренуло 2011. године са Старчевице, побједом независне листе. Тада је покренута лавина обрачуна примарне демократије нагуравања, вике и гласања пребројавањем подигнутих руку. На крају, Старчевица није постала општина Града Бања Лука, али се зато Лакташи спремају да добију статус града.

У тој атмосфери, можемо вас питати: Ко је предсједник ваше мјесне заједнице? То смо чинили прије 11 година, али вјероватно и даље 0,1 одсто становништва зна такав податак широм Републике Српске, а не само Бање Луке.

Дакако, уколико није у питању сеоско насеље, гдје овај социјалистички облик административног организовања још увијек има какав-такав смисао. У градовима се он изгубио одавно, а једна од потврда је ова "држи воду док мајстори оду" поправка (и "поправка" би могла под наводнике, зар не) отпале мермерне плоче на ивицама Парка Петар Кочић у центру Бање Луке, која тако стоји још из времена Игора Радојичића. А можда и раније.

Та слика је најбољи показатељ одговорности и рада домаћих политичара, градских служби које су под њиховом контролом, а највише пасивности и незаинтересованости грађана. Ако је овако у центру, не треба пуно маште, да се замисли како је на периферији.

Тада, 2011. године, побједиле су листе људи тада наступајућих као нестраначке личности, а данас су у највећој мјери чланови странака опозиције на нивоу републике. Политичка хистерија око ових избора за савјете МЗ је изазвана тренутним политичким распоредом, али без икаквог стварног значаја за функционисање града и постизања политичке надмоћи, изузев пропагандне.

У времену о којем причамо, то је било толико битно политичким протагонистима, да су у Чесми одржани чак и поновљени избори. Надамо се да политичка енергија неће бити толико узалудно трошена и овај пут, јер се прави политички разултат рачуна тек у изборној трци у септембру, на општим изборима.

Побједа опозиције, односно опозиционо расположених у савјетима МЗ 2011. године, није 2012. донијела побједу на локалним изборима. Нема неке логике из историјског искуства, да ће промијенити било шта и овај пут, без обзира на околности.