Приморан сам да поново скренем пажњу на јалову вјерску заједницу доконих историчара, запаћену унутар државног система Српске, а који у незнању или свјесно, дјелују против усвојене терминологије превода Светог писма по канону СПЦ, те тврде да се Холокауст на српском језику каже Жртва Свеспаљеница.
Можда звучи невјероватно да у Одбору Светог архијерејског синода СПЦ за Јасеновац, уопште сједи персона која се противи именовању какво није могло бити извршено за вријеме Хрвата, диктатора Јосипа Броза, али то није све!
Ми своје страдање ни до данас нисмо именовали, иако је неопходно да то учинимо. Тај недостатак не може се надокнадити предугим, готово реченичним облицима којима се овај злочин назива, попут оног у којем се каже да је то „Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској (1941 – 1945)“.
Још увијек се чека објашњење због чега Срби немају права да именују геноцид почињен над њима у току Другог свјетског рата, као што су то урадили у наслову поменути народи терминима Холокауст, Порајмос, Хајот Цеганспанутин?
Постоји одређена идеолошко-стилска формација, којој смета било каква Српска. Уједињена, разједињена, позитивна, РХ или НДХ негативна, умјерено континентална, права, крива, тангентна; а посебно конкретна.
Пре неколико дана (24.9.2020) у Београду је, по први пут од 1945. године, поднесена кривична пријава због одобравања, умањивања и правдања геноцида над српским народом у НДХ и у логору смрти Јасеновац.
Бијељина обиљежава Дан Града, установљен у знак сјећања на годишњицу ослобођења од фашистичког окупатора у Другом свјетском рату. Тим поводом, градоначелник Бијељине Мићо Мићић организовао је пријем за борце Народноослободилачког рата, представнике СУБНОР-а и поштоваоце антифашистичке борбе из Бијељине, Вуковара, Брчког, Адашеваца, Грачанице, Градачца и Сребреника.
На званичној фејсбук страници Музеја жртава геноцида из Београда, јавности је, не први пут, препоручен интервју контроверзне хрватске историчарке Наташе Матаушић. Иста препорука је објављена и на званичној фејсбук страници Одбора за Јасеновац САС СПЦ.
Наредни дан напада на три западнокрајишке општине Републике Српске, хрватски агресори су показали своју суштину и повијесно наслијеђе: Искористили су подручје спомен-комплекса логора смрти НДХ Јасеновац, који дијели ријека Сава, те је покушали форсирати амфибијским траспортерима.
Храм је посвећен Св. апостолима Петру и Павлу, за њега је земљиште дао локални бег, али Ал Џазира пропушта да нагласи да су га срушиле усташе, а Срба у Бихаћу и околини више нема.
Приморан сам да поново скренем пажњу на јалову вјерску заједницу доконих историчара, запаћену унутар државног система Српске, а који у незнању или свјесно, дјелују против усвојене терминологије превода Светог писма по канону СПЦ, те тврде да се Холокауст на српском језику каже Жртва Свеспаљеница.
Можда звучи невјероватно да у Одбору Светог архијерејског синода СПЦ за Јасеновац, уопште сједи персона која се противи именовању какво није могло бити извршено за вријеме Хрвата, диктатора Јосипа Броза, али то није све!
Ми своје страдање ни до данас нисмо именовали, иако је неопходно да то учинимо. Тај недостатак не може се надокнадити предугим, готово реченичним облицима којима се овај злочин назива, попут оног у којем се каже да је то „Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској (1941 – 1945)“.
Још увијек се чека објашњење због чега Срби немају права да именују геноцид почињен над њима у току Другог свјетског рата, као што су то урадили у наслову поменути народи терминима Холокауст, Порајмос, Хајот Цеганспанутин?
Постоји одређена идеолошко-стилска формација, којој смета било каква Српска. Уједињена, разједињена, позитивна, РХ или НДХ негативна, умјерено континентална, права, крива, тангентна; а посебно конкретна.
Пре неколико дана (24.9.2020) у Београду је, по први пут од 1945. године, поднесена кривична пријава због одобравања, умањивања и правдања геноцида над српским народом у НДХ и у логору смрти Јасеновац.
Бијељина обиљежава Дан Града, установљен у знак сјећања на годишњицу ослобођења од фашистичког окупатора у Другом свјетском рату. Тим поводом, градоначелник Бијељине Мићо Мићић организовао је пријем за борце Народноослободилачког рата, представнике СУБНОР-а и поштоваоце антифашистичке борбе из Бијељине, Вуковара, Брчког, Адашеваца, Грачанице, Градачца и Сребреника.
На званичној фејсбук страници Музеја жртава геноцида из Београда, јавности је, не први пут, препоручен интервју контроверзне хрватске историчарке Наташе Матаушић. Иста препорука је објављена и на званичној фејсбук страници Одбора за Јасеновац САС СПЦ.
Наредни дан напада на три западнокрајишке општине Републике Српске, хрватски агресори су показали своју суштину и повијесно наслијеђе: Искористили су подручје спомен-комплекса логора смрти НДХ Јасеновац, који дијели ријека Сава, те је покушали форсирати амфибијским траспортерима.
Храм је посвећен Св. апостолима Петру и Павлу, за њега је земљиште дао локални бег, али Ал Џазира пропушта да нагласи да су га срушиле усташе, а Срба у Бихаћу и околини више нема.