
Дани(ј)ел Симић: Златни (перо)рез ’42
Овај филм није изванредан. Није ни крајње лош. Са становишта филмске умјетности, умјетности ради умјетности, он је просјечан. Са становишта српске идеолошке нужде у овом историјском тренутку – сасвим непотребан.

Овај филм није изванредан. Није ни крајње лош. Са становишта филмске умјетности, умјетности ради умјетности, он је просјечан. Са становишта српске идеолошке нужде у овом историјском тренутку – сасвим непотребан.

Наредни дан напада на три западнокрајишке општине Републике Српске, хрватски агресори су показали своју суштину и повијесно наслијеђе: Искористили су подручје спомен-комплекса логора смрти НДХ Јасеновац, који дијели ријека Сава, те је покушали форсирати амфибијским траспортерима.

Осим чињенице да се Дан сјећања на геноцид Независне Државе Хрватске над Србима (Јеврејима и Ромима) – 22.04. обиљежава на викенд који буде згодан владајућима да то организују у Доњој Градини, емитујемо изузетно поштовање према страдалима као што се да и видјети.

Мустафа Церић никада није био значајно име ни исламских наука – био је ту и тамо, у западном и арапском свијету, таман толико колико да научи манире оба свијета и како да представи ствар Муслимана у Југославији и ту и тамо.

Њемачке и хрватске војне снаге су, послије 38 дана бруталних напада, али и отпора српског становништва, 18. јула 1942. године заузели Козару.

Дан, не знам који, након "повијесног концерта", а Срби и даље детаљно елаборирају фол-неоусташтво и некакво им мноштво на том скарадном скупу.

Уколико грађане Ефбиха занима зашто грађани Српске не желе да живе са њима у истој држави, нити ће их се, сем силом, на то моћи натјерати – слободно нека пребаце данас канал на БХТ или ФТВ.

Јеврејска општина Земун тражи склањање православног крста и спомен-обиљежја за 6500 православних Срба убијених у хрватском концентрационом логору Земун (Старо Сајмиште) под управом Независне Државе Хрватске, сматрајући да хришћански симболи вријеђају јеврејске жртве.

Хрватски сабор усвојио је Закон о гробљима, којим се предвиђа уклањање српских споменика постављених послије 30. маја 1990. године, а ако то не ураде слиједе им казне до 5.000 евра.

У питању је црни дан у (х)историји. Тачка без повратка, у пројекту наставка вишевијековног злочина геноцида над српским народом западно од Дрине.

Овај филм није изванредан. Није ни крајње лош. Са становишта филмске умјетности, умјетности ради умјетности, он је просјечан. Са становишта српске идеолошке нужде у овом историјском тренутку – сасвим непотребан.

Наредни дан напада на три западнокрајишке општине Републике Српске, хрватски агресори су показали своју суштину и повијесно наслијеђе: Искористили су подручје спомен-комплекса логора смрти НДХ Јасеновац, који дијели ријека Сава, те је покушали форсирати амфибијским траспортерима.

Осим чињенице да се Дан сјећања на геноцид Независне Државе Хрватске над Србима (Јеврејима и Ромима) – 22.04. обиљежава на викенд који буде згодан владајућима да то организују у Доњој Градини, емитујемо изузетно поштовање према страдалима као што се да и видјети.

Мустафа Церић никада није био значајно име ни исламских наука – био је ту и тамо, у западном и арапском свијету, таман толико колико да научи манире оба свијета и како да представи ствар Муслимана у Југославији и ту и тамо.

Њемачке и хрватске војне снаге су, послије 38 дана бруталних напада, али и отпора српског становништва, 18. јула 1942. године заузели Козару.

Дан, не знам који, након "повијесног концерта", а Срби и даље детаљно елаборирају фол-неоусташтво и некакво им мноштво на том скарадном скупу.

Уколико грађане Ефбиха занима зашто грађани Српске не желе да живе са њима у истој држави, нити ће их се, сем силом, на то моћи натјерати – слободно нека пребаце данас канал на БХТ или ФТВ.

Јеврејска општина Земун тражи склањање православног крста и спомен-обиљежја за 6500 православних Срба убијених у хрватском концентрационом логору Земун (Старо Сајмиште) под управом Независне Државе Хрватске, сматрајући да хришћански симболи вријеђају јеврејске жртве.

Хрватски сабор усвојио је Закон о гробљима, којим се предвиђа уклањање српских споменика постављених послије 30. маја 1990. године, а ако то не ураде слиједе им казне до 5.000 евра.

У питању је црни дан у (х)историји. Тачка без повратка, у пројекту наставка вишевијековног злочина геноцида над српским народом западно од Дрине.