Постоји одређена идеолошко-стилска формација, којој смета било каква Српска. Уједињена, разједињена, позитивна, РХ или НДХ негативна, умјерено континентална, права, крива, тангентна; а посебно конкретна.
Пре неколико дана (24.9.2020) у Београду је, по први пут од 1945. године, поднесена кривична пријава због одобравања, умањивања и правдања геноцида над српским народом у НДХ и у логору смрти Јасеновац.
Бијељина обиљежава Дан Града, установљен у знак сјећања на годишњицу ослобођења од фашистичког окупатора у Другом свјетском рату. Тим поводом, градоначелник Бијељине Мићо Мићић организовао је пријем за борце Народноослободилачког рата, представнике СУБНОР-а и поштоваоце антифашистичке борбе из Бијељине, Вуковара, Брчког, Адашеваца, Грачанице, Градачца и Сребреника.
На званичној фејсбук страници Музеја жртава геноцида из Београда, јавности је, не први пут, препоручен интервју контроверзне хрватске историчарке Наташе Матаушић. Иста препорука је објављена и на званичној фејсбук страници Одбора за Јасеновац САС СПЦ.
Наредни дан напада на три западнокрајишке општине Републике Српске, хрватски агресори су показали своју суштину и повијесно наслијеђе: Искористили су подручје спомен-комплекса логора смрти НДХ Јасеновац, који дијели ријека Сава, те је покушали форсирати амфибијским траспортерима.
Храм је посвећен Св. апостолима Петру и Павлу, за њега је земљиште дао локални бег, али Ал Џазира пропушта да нагласи да су га срушиле усташе, а Срба у Бихаћу и околини више нема.
Ово није први пут да у медијима Неовисне Републике Хрватске имамо чланке као да су писани у вријеме Независне Државе Хрватске, а то је на начин да ријеч Србин не постоји и замјењује је – ПРАВОСЛАВАЦ.
Овогодишња свјетска кампања корона вируса поред многих негативних посљедица, донијела је још и то зло, да се сјећање на клање 40.000 људи у 132 дана, не може обиљежити на мјесту злочина у Неовисној Републици Хрватској.
У антиратној драми “Окупација у 26 слика” Лордана Зафрановића култна је сцена из аутобуса, у мјесту Лисачке Рудине повише Стона, у којој на окрутан начин од стране усташа бивају убијени грађани српске националности.
Уколико грађане Ефбиха занима зашто грађани Српске не желе да живе са њима у истој држави, нити ће их се, сем силом, на то моћи натјерати – слободно нека пребаце данас канал на БХТ или ФТВ.
Постоји одређена идеолошко-стилска формација, којој смета било каква Српска. Уједињена, разједињена, позитивна, РХ или НДХ негативна, умјерено континентална, права, крива, тангентна; а посебно конкретна.
Пре неколико дана (24.9.2020) у Београду је, по први пут од 1945. године, поднесена кривична пријава због одобравања, умањивања и правдања геноцида над српским народом у НДХ и у логору смрти Јасеновац.
Бијељина обиљежава Дан Града, установљен у знак сјећања на годишњицу ослобођења од фашистичког окупатора у Другом свјетском рату. Тим поводом, градоначелник Бијељине Мићо Мићић организовао је пријем за борце Народноослободилачког рата, представнике СУБНОР-а и поштоваоце антифашистичке борбе из Бијељине, Вуковара, Брчког, Адашеваца, Грачанице, Градачца и Сребреника.
На званичној фејсбук страници Музеја жртава геноцида из Београда, јавности је, не први пут, препоручен интервју контроверзне хрватске историчарке Наташе Матаушић. Иста препорука је објављена и на званичној фејсбук страници Одбора за Јасеновац САС СПЦ.
Наредни дан напада на три западнокрајишке општине Републике Српске, хрватски агресори су показали своју суштину и повијесно наслијеђе: Искористили су подручје спомен-комплекса логора смрти НДХ Јасеновац, који дијели ријека Сава, те је покушали форсирати амфибијским траспортерима.
Храм је посвећен Св. апостолима Петру и Павлу, за њега је земљиште дао локални бег, али Ал Џазира пропушта да нагласи да су га срушиле усташе, а Срба у Бихаћу и околини више нема.
Ово није први пут да у медијима Неовисне Републике Хрватске имамо чланке као да су писани у вријеме Независне Државе Хрватске, а то је на начин да ријеч Србин не постоји и замјењује је – ПРАВОСЛАВАЦ.
Овогодишња свјетска кампања корона вируса поред многих негативних посљедица, донијела је још и то зло, да се сјећање на клање 40.000 људи у 132 дана, не може обиљежити на мјесту злочина у Неовисној Републици Хрватској.
У антиратној драми “Окупација у 26 слика” Лордана Зафрановића култна је сцена из аутобуса, у мјесту Лисачке Рудине повише Стона, у којој на окрутан начин од стране усташа бивају убијени грађани српске националности.
Уколико грађане Ефбиха занима зашто грађани Српске не желе да живе са њима у истој држави, нити ће их се, сем силом, на то моћи натјерати – слободно нека пребаце данас канал на БХТ или ФТВ.