Ко је ЦИКнуо, Уједињена Српска или Државна заједница БиХ?

Кажњавање Уједињене Српске од стране ЦИК скидањем странке са изборне листе у свим општинама, враћа нас у вријеме страховладе ОХР и потпуно огољује антисрпске принципе на којима је заснована тзв. Дејтонска БиХ.

среда, 7 октобра, 2020 / 19:30

Фронтал.РС је већ писао о промотивном видеу Уједињене Српске, па се њим нећемо бавити овдје у садржајном смислу, већ овим случајем као нечему што је наставак изузетно агресивне политике према сваком облику српског национализма.

Забрањено је само оно што је српско (осим аутошовинизма)

Као и у СФРЈ, национализам је штетан, забрањив и кажњив, само ако је српски. Други национализми су пожељни и представљају темељно људско право.

Свако српство је, пак, великосрпство. Сваки облик изражавања православне вјере у пракси, истовремено је клерофашизам. Сваки национални иступ, уједно је и националистички, односно дозвољено је да се третира као нацистички и фашистички.

Али ако је српски. Једино тада.

Друга два конститутивна стуба, очигледно у пракси непостојеће државне заједнице БиХ, чија историја је истински и фашистичка и нацистичка, те који су у оба свјетска рата били на губитничкој страни, одједном имају право да обичну прославу Божића или Васкрса тумаче као притисак на друге, хистеришу о „фашистичким, четничким обиљежјима, угрожавању других“ и наравно – „враћању у средњовековни мрак“.

У таквим условима је један спот у којем се наглашава да су муслиманске, хрватске и шиптарске националне политике засноване на мржњи према Србима и њиховом не само физичком, него и духовном искорјењивању; нешто је што је крајњи скандал и на шта се одмах мора ићи ђоном.

Јер су се Власи досјетили

Муслимански и хрватски медији, односно политичари могу, рецимо, позивати на насиље и протјеривање српског народа у јавном простору, вријеђати његову цркву и његове светиње, красти историјске личности, хушкати јавно малољетну дјецу кроз образовни систем на мржњу према српском народу.

Покољ, геноцид над Србима из Другог свјетског рата, упорно избјегавати назвати тако, јер то тако „није назвао суд у Хагу“. Могу смањивати број побијених, посебно уз помоћ лажних Срба, што се никада не би смјело да су, рецимо, Јевреји или Јермени у питању.

Док муслимански политичари пред изборе редовно „укидају Републику Српску“, а њихови политички прваци и посебно ратни команданти у политици, при свакој политички напетој блокади јавног живота пријете ратом; у Српској није дозвољено објавити ни лош страначки спот рудиментарне поруке. Која можда није софистицирана, али је суштински тачна.

Што је и потврдила одлука ЦИК.

Необјављена одлука, нејасан закон и јасан циљ

У овим тренуцима још ни УС није добила званичну одлуку, па је свака правна полемика у нивоу нагађања. Једино је јасно да ће УС ићи на жалбу, те да у њој имају прилично изгледа за успјех.

Овдје је јасан циљ, а то је да ником више не падне на памет да сними било какав спот са националном тематиком српског народа. Био он овако лош или не.

Зато ово насиље не смије проћи.

Уколико прође, ускоро ће само истицање српских националних обиљежја, као у Црној Гори, бити не само медијски испраћено као великосрпске, фашистичке хорде које шире литијски, клерикални мрак; већ ће бити и кажњиво.

Дакле исто као у Црној Гори! До 1945. пренаглашено српској земљи.

Дресирање вука да буде пудлица

Да смо на ово што се управо догађа не само усмјерени, већ и припремљени по сценарију који се одвија у Црној Гори; јасно је из тога што су нам баш из тог разлога већ укинути национални симболи.

Двоглави орао и грб са 4 слова С, те химна Боже правде, замијењени су хибридним, нехералдичким, латинизованим „амблемом„, односно шлагером који треба бити химна. Само скуханој жаби то није очигледан и допола проведен наум.

Све у циљу одвајања српског народа од свог поријекла и традиције, а посебно од Срба у другим државама. У Хрватској Срба више ни нема, односно боље их је звати Хрби, у прелазном периоду потпуног нестанка и асимилације.

Дакле, ускоро, ако ова виртуална глупост од спота, око које се већина слаже да је брука што су се Срби уопште помињали у нечему таквом, буде довољан повод да једну парламентарну странку из очигледно националистичких или ситностраначких интереса избаце из изборне трке, сљедеће је кажњавање ако кажете да је лаж да је неко наређивао „несрбима“ ношење бијелих трака у Приједору.

Или, што је посебно битно, нећете смјети ни аргументовати да је естрадно светилиште у Поточарима измишљено на лажима за ширење мржње према Србима.

Да ли је одлука ЦИК уставна?

Из ЦИК су поништили овјеру ваљда на основу члана 6.7. тачке 3) у вези са чланом 7.3. тачка 7). Али тај чл. 6.7. т. 3) је поприлично нејасан и недефинисан.

Уопште није јасно срочено кад се може та казна изрећи, пошто се односи на изборну кампању која још званично није ни почела, а будући да се ради о људском праву, такво овлаштење да се ограничава то право, морало би бити веома јасно и прецизно срочено, а овдје није.

Све то дебело смрди на неуставну одлуку и велика је шанса да буде поништена у жалбеном процесу.

Политикантство уз ефбиховско антисрпство

Не треба занемарити да СДС и ПДП, преко својих представника у ЦИК доносе одлуке које нису у складу са српским националним интересима, али јесу са њиховим политичким.

Још једном имамо ситуацију у којој ће партијски интереси однијети превагу над националним и општедруштвеним. Све то је радио и СНСД, па је ту пун круг самоиздаје затворен.

УС преузима бирачко тијело СДС, па је њима оваква одлука најбоља могућа помоћ на изборима, али је велико питање да ли је изразито драконском, непримјерено казном, овако направљена још већа реклама УС. Одлука ЦИК је свакако претјерана, антисрпска и политичка, а не правна.

Пратићемо даљи развој догађаја, а остаје питање да ли би о споту, посебно о његовом садржају, ико причао да није тако катастрофално начињен? Тај трансфер блама је учинио да многи родољубиво оријентисани Срби сад млако посматрају ово недопустиво понашање ЦИК. Лош укус би УС могао скупо коштати, али државну заједницу БиХ још и скупље.

Ово је један класичан разлог, међу гомилом сличних, који указују да је Дејтонски Франкенштајн немогућа и непотребна државна заједница која никад није, нити ће икада заиста функционисати.



Коментариши