„Драгичевић” и окупљања: Уважена још једна тужба против МУП-а РС

Окружни суд у Бањој Луци пресудом је потврдио да је незаконито одбијен захтјев за приступ информацијама о насртању полицајаца на старију особу и дијете током окупљања 25. децембра 2018. године.

четвртак, 8 октобра, 2020 / 10:18

Пише: Стефан Мачкић

Каљајући част и углед униформе Полиције Републике Српске, неки полицајци су 25. децембра 2018. године, по нечијем неуставном налогу, растјерали грађане који су се на Тргу Крајине мирно окупили поводом убиства Давида Драгичевића. Камере су тада забиљежиле и тренутак како полицајци под пуном опремом насрћу, између осталог, и на старицу са малим дјететом, окупљене на једном од само два парчета позамашне територије Града Бања Лука на којима могу да уживају то своје људско и Уставом Републике Српске зајемчено право.

Потписник ових редова је сутрадан тражио од МУП-а да му достави информације о том догађају и мјерама предузетим како би се казнили одговорни. МУП је прво о захтјеву ћутао, да би био тужен и тек након прве пресуде одлучио о захтјеву. Тад је, међутим, у маниру исфрустриране шалтеруше која бирократијом дави странку којој би требало да служи, МУП захтјев одбио тврдећи да 26. децембра 2018. године није евидентиран такав догађај. Наиме, иако је у наслову захтјева био наведен тачан датум, и иако је уз захтјев приложена слика догађаја, што ће рећи да се он очигледно и збио, МУП се ухватио за очигледну омашку, за то што је у садржају захтјева споменут 26. децембар, умјесто 25. децембра, славодобитно закључујући: то је нама незнано; и упркос томе што је та грешка већ пар минута након подношења захтјева исправљена. И ту је, наравно, услиједила тужба, умјесто вјероватно очекиваног, циљано понижавајућег и плански одуговлачећег, а свакако принципијелно недопустивог, подношења новог, „испраљеног” захтјева.

Окружни суд у Бањој Луци је тужбу уважио пресудом од 9. септембра 2020. године. Образлажући пресуду, Суд наводи да је „јасно да је наизглед, вјештим маневром, тужени избјегао да поступи на начин како га [Закон] обавезује” и да је неодрживо образложење „да се, дана 26.12.2018. године није запримила нити једна представка на поступање полицијских службеника без обзира на општепознату чињеницу, која је била и медијски експлоатисана у дужем временском периоду на догађај на Тргу Крајине, у Бања Луци, који се одиграо, дана 25.12.2018. године, када је читав гледалачки аудиториј имао прилику да се упозна са начином поступања полицијских службеника, примјеном силе према грађанима Републике Српске”.

Суд истиче и да је МУП, у случају нејасноће, морао позвати подносиоца да уреди захтјев; да је „тужени […] пропустио да поступи у складу са наведеном одредбом па и упркос чињеници да је неколико минута након запримања захтјева […] омашка исправљена и јасно упућен да се ради о догађају од 25.12.2018. године те без обзира што се ради о општепознатој чињеници, коју не треба доказивати, а везана је за немили догађај у вези са којим је тужилац тражио информације, прецизиране у захтјеву, одбио доставу информација ’кријући се’ иза својих властитих пропуста”; и да је „неприхватљиво да службе министра, Одјељење за односе са јавношћу МУП РС, немају сазнања о догађају који је узбуркао цјелокупну јавност Републике Српске и шире, а који се десио пред сам крај 2018. године, односно неприхватљиво је да те службе министра немају едуковане службенике који би могли уочити исправку достављену електронским путем само неколико минута након пријема захтјева тужиоца којим је исправио омашку у писању па су таквим поступањем довели у заблуду туженог да потврди њихову одлуку о томе да се заправо непостојећег датума, нису примиле било какве представке на поступање полицијских службеника”.

Наглашава, затим, да „управо су законом регулисани случајеви када је поднесак странке нејасан и непотпун, поступање органа у циљу правилног и законитог рјешавања и свакако, у циљу омогућивања странкама да користе и заштите своје право те да буду информирани о раду јавних органа које финансирају грађани”, па закључује да су повријеђена законска начела према којима су „органи […] дужни да странкама омогуће да што лакше заштите и остваре своја права”, тј. да су повријеђена начела законитости, заштите права странака и јавног интереса, ефикасности, истине, економичности; и да „наводи из образложења оспореног акта да ’у погледу садржаја захтјева код надлежног органа није било недоумица’, говори у прилог самовољног, површног и произвољног поступања и могуће у вези је са непознавањем суштине и задатка [Закона о слободи приступа информацијама].”

МУП сада треба да, у року од тридесет дана, донесе ново, тј. законито рјешење. То, међутим, не значи да ће лако превазићи, од минулих тиранских режима наслијеђену, љубав према бирократији као најжилавијој омчи о врату права и слобода оних којима би требало да служи.

Град Бања Лука објавио записнике по ранијој пресуди

Суд је, у вријеме када је уважио и прву тужбу против МУП-а, уважио и тужбу против Града Бања Лука нашавши да је Град незаконито скривао записнике о инспекцијским контролама рада кафића „Паб Лајф”, о чему смо већ писали. Наиме, поједини медији су, у априлу 2018. године, док се случај „Драгичевић” још захуктавао, били објавили да је тај кафић под безмало непрекидном опсадом инспекција. Разлог томе, према тим написима, била је (новчана) подршка власника кафића покрету који се тада зачињао поводом поменутог случаја. Град је записнике потом и објавио, па их сада можете и прегледати.



Коментариши