Кад најавиш Јежуркову азбуку латиницом

Не само да најавите латиницом нешто што дјецу треба да учи азбуци, већ то урадите и за државне паре и са адресе „националне“ ТВ куће по имену ПТПЦ.

понедељак, децембар 10, 2018 / 23:39

Наравно да није пријатно чути истину. Јежева кућица, уколико се схвати само као пригодан материјал уз промоцију рачунарске игре за дјецу којом би учила српско писмо, свакако је нешто што треба поздравити. Но, то не значи да не треба на ствар гледати онако каква јесте.

Анимирани филм који је представљен у Вијећници Банског двора, на нивоу је вјежбе, студентског рада, скице, путоказа. Наратор као да је морао прочитати текст по казни, а и већина новинара-гласодаваца не ради то на нивоу који би се могао назвати задовољавајућим. Уз досљедно, некада сасвим банално праћење стихова Бранка Ћопића сликом, све је то врло просјечно, ако не и исподпросјечно продуцирано.

Можда покоја фанки дионица Арсена Чаркића, да неке неочекиване живости за околности у којим је цртић настао, али то не чини да ово дјело може добити било какве позитивне критике, осим оних за труд и првијенство. Нема смисла правити национални догађај од тога.

Јубилеј срамоте

Поготово што би оваква уликовљења српских књижевних класика покретним сликама РТРС треба да избацује на мјесечном нивоу, а не да јој је ово први цртани филм за 26 година постојања.

Тог податка би се требало стидити, а не истицати га, поготово када се у обзир узму баснословна средства које је Министарство просвјете и културе, поготово за вакта Антона Касиповића, издвајало за потпуно непримјетан, у идеолошком сасвим сигурно, али нажалост и у развојном смислу контрапродуктиван пројекат Фестивала анимираног филма Бањалука (плус редни број године).

Огромне паре се дају свима, ко год то пожели, без читања сценарија, а најпослије се финансира и филмска индустрија Србије, а требало би обратно, будући да наша уопште ни не постоји. Онда се све сведе на импровизацију у оквиру колектива, која се треба представити и потписати именом установе плаћане од свих нас, а која не да не ради свој посао, већ се понаша прије свега антисрпски и азбукоубиствено – из опредјељења и самоиницијативно. (!)

Самоубиство са предумишљајем

Исто тако, већина запослених у Министарству просвјете и културе Српске, односно другим културним установама на челу са РТРС, требали би извршити колективни харакири. Само би их то могло спасити од очигледне срамоте и копања сопственог културолошког и идентитетског гроба, који иде до тог степена недотупавности, да јавни медијски сервис најављује Јежуркову АЗБУКУ – ЛАТИНИЦОМ!?

Није им сметало, што су аутори направили афишу азбуком, коју су они послали уз текст на писму које је законски наредио, као једино за употребу, још Анте Павелић 1941. године. Бранко Ћопић је, између осталог, био припадник устаничких снага против НДХ и писац првог романа о геноциду над Србима у Другом свјетском рату – „Пролом“.

Не само да у томе не виде сопствену глупост, већ је врло лако могуће да неко цркуће како је то добро и намјерно удешено по принциипу – једне седмице латиницом, једне седмице ћирилицом.

Ово није први пут да обраћамо пажњу на то како РТРС потписана са Комуникације, пише латиницом из љубављу и са програмским опредјељењем. Када је музичка институција у питању, ту је непристојно само и помислити да РТРС изда некоме албум, а да је све написано азбуком. Промотивни текст упућен медијима поготово. Нико од њих „није толики сељак“.

Јасно је да је у питању самоубиство са предумишљајем, гдје добро плаћени, а крајње неспособни и за свој посао незаинтересовани радници који су залутали у културу и просвјету, уопште не виде проблем у свом раду. Напротив, Фронтал.СРБ схватају као проблем који треба ућуткати. Најбоље угасити, а не помоћи због тога што ради оно за шта их све скупа плаћамо.

Игрице браћо, игрице, а не звона и прапорце

Да не би било све тако црно, засјењено реалитетом, надаћемо се у будућност. Ту може да се поткраде и неки неочекиван напредак. Рецимо да творци игрице о којој говоримо, те се самомотивишу угроженошћу српског писма, почну да дају примјер млађим нараштајима и користе азбуку (Јежуркову) за свакодневну комуникацију и профилно име на друштвеним мрежама.

Изеш нам наду?

Игре за дјецу, поготово када досађују родитељима и принуђени су им у чекаоници код љекара дати мобилни телефон да се смире, стварни су дефицит Српске и произвођење игрице која служи учењу српског писма апсолутни је приоритет на нивоу Владе Српске, а не треба бити само нешто што се уписује у севап Огњена Радумила.

Са нестрпљењем чекамо обнародовање могућности за бесплатно скидање ове игрице, те најављујемо сасвим сигурно њену оцјену на страницама Фронтал.СРБ.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *