Дани(ј)ел Симић

Дани(ј)ел Симић: Бања Лука изабрала Србина за градоначелника

Колико год било чудно да је Радован Вишковић рекао истину о томе да човјек може преживјети мјесец и по без хране, а био исмијаван, тако се на локалним изборима 2020. године десило ово из наслова. И није смијешно. Стварно је тако.

понедељак, новембар 16, 2020 / 15:52

Наслову можемо додати и – пише ћирилицом на друштвеним мрежама за разлику од "националног Црногорца" Игора Радојичића. Противкандидата који, осим што се кандидује за првог човјека престонице државе по имену Република Српска, национално изјашњава као Мило Ђукановић и није рекао ни једну ријеч за вријеме дешавања српског народа у Црној Гори.

Србин гимназијалац против инжињера Црногорца

Како је могуће да је неко мислио да инжињер електротехнике, бивши предсједник скупштине, учесник Отаџбинског рата, предземљотресни Бањолучанин и дугогодишњи озбиљан политичар, који у изборе улази са позиције власти и у граду, и у републици, и у државној заједници; неће бити прилично убједљиво поражен од некога за кога су медији СНСД истицали да се ради о двадесетосмогодишњем гимназијалцу, јутјуб политичару, да је хулио на Јасеновац, а иза себе осим одрицања, па прихватања мандата народног посланика нема никаквих животних достигнућа; схватљиво је, бар из ове перспективе, чињеницом како је и потпредсједник Скупштине Града Бања Лука из реда националних мањина и владајућих, човјек који се изјашњава као – Црногорац.

Дакле, нијесу испуњене ни најпримарније националне и најформалније естрадно-националне неопходности. Њих је по преузимању власти од СДС, заједно са националном реториком и (искључиво) медијским турбосрбовањем наметнуо СНСД.

Сад је овај савез, у односима с јавношћу, изневјерио сам себе.

Њихови национални, а заправо квазинационалистички наступи у одбрани Српства, свега оптужбама опозиције за Бакировство, без икаквих конкретних привредно-политичких корака ка независности Српске, излизали су се таман колико и Вучићева одбрана Косова* са све звездицом.

За то вријеме у Црној Гори: Окупљање против Игора

У смислу радости због изласка Србије на море у Будви, а не само Републике Српске у Херцег Новом; све симпатије је покупио управо народни посланик Станивуковић. Отишао је на плажу и у литије, да се услика како га хапсе у Црној Гори, као што су га за Опште изборе 2018. као одборника хапсили на Тргу Крајине у Бањој Луци.

Уз то, блаженопочивши митрополит црногорско-приморски Амфилохије, изјавио је како ће га одликовати орденом, након што је Станивуковићу забрањен улазак у Црну Гору. Иванић се срео са митрополитом, предсједник ПДП Бранислав Бореновић је направио турнеју сликајући се са главарима политичких странака нове већине у Подгоричкој скупштини. Све то емитујући у јавност са поруком да је побједа на изборима прелазна.

Националност кандидата и његов јавни став према питањима битним за републичке изборе, у години онога што су Невладинићи и њихови хранитељи крстили као "буђење великосрпских литијских хорди мрака", уз ширење масмедијског страха и закључавање становништва које због пандемије смртоносног грипа углавном сједи кући и гледа у телефон или топломјер, можда неком не звучи пресудно битно; али то је само зато што нема благе везе о политици у Српској. А посебно у Бањој Луци.

Чак су и Невладинићи из његових скута активно лобирали против Игора Радојичића, чији штаб је монтирао почетак радова на мосту "Долац", који већ јутрос видно да не одмичу, а одгодио је радове на изградњи споменика борцима ВРС.

Бајден – Трамп уз побједу српског фаворита

Ови избори су донијели прије свега Драшка Станивуковића као политичку константу, која је ту дошла да остане. Сама кандидатура као једног од два кандидата је била његов велики политички успјех. И да није побиједио сад на изборима, он би још додатно изградио своје име и повећао количину помињаности у медијима за сигурне парламентарне изборе. А млад је и од политике не мисли одустајати, па логиком његове политичке еволуције: одборник – посланик – градоначелник, са близу 45.000 гласова можда не доврши и овај мандат, те се кандидује за предсједника или члана предсједништва.

Он живи српски политички сан, а у њему ништа није брзоплето.

Пошто многи више пажње посвећују америчким, него својим локалним изборима, лако се може приближити паралелом између Трампа као српског кандидата и Бајдена као губитника. Станивуковић у политику долази са својим породичним новцем, луксузним некретнинама и возним парком, упорном вољом и ријалити ауром богатства и својеглавости; наспрам врло лежерног, елитистичког и салонског, једнако луксузног ослањања на дубоку државу да ради његов, државни посао, као што је кампањи приступио Радојичић. Пред сам њен крај изгубивши здравље, па онда и посао.

Овај Бајден – Трамп обрачун у којем је побиједио српски фаворит, наспрам салонско-монтенегринског, уз једнако изненађујућу побједу кандидата СДС у Бијељини, добра је ствар за Републику Српску. Пријетила је опасност да опозиција буде потпуно збрисана из озбиљнијих полуга одлучивања. То се и овако десило, јер без бар најосновније сарадње са одборничком већином у скупштинама градова, два градоначелника ће мучити муку Милана Миличевића, који је након неуспјелог опозива такође поново изабран у Теслићу.

Није ријалити – могуће је

Искусили смо и ту могућност да право са интернета, с веба па у ребра, што би рекла насловна страна штампаног издања Фронтал.РС из 2010. године, дође једна политичка личност која би могла бити корисна, колико и погубна за стабилну политичку сцену. Идеологија на нашој политичкој сцени одавно не постоји, а мијењање стратешких ставова и некажњавање за раније понашање ће досећи врхунац, ако већ и није. Пошто је СНСД бар за нешто кажњен.

Сигурно је да се демократска воља око Станивуковића, у смислу Да или НЕ, могла опредијелити на великом узорку бирачког тијела, које је прије тога испунило своју комшијску, родбинску или пријатељску дужност и гласали су за некога свога на листи владајућих. Својим гласом они нијесу можда били толико за Станивуковића, колико су сигурно кроз одбијање градоначелника СНСД који је једини озбиљно радио од свих досадашњих, жељели да пошаљу поруку против Додика лично.

А Драшко је лик са разгледнице за који су се опредијелили. И то је она моћ која у опозиционо настројеном гласачком тијелу буди борбени дух – осјећај да је под одређеним условима могуће надвладати СНСД на изборима и то у Бањој Луци.

Има нас више – хоћемо боље

Симптоматично је, дакле, да се буне они којима је још и добро, јер у Бању Луку је СНСД толико улагао републичких пара у несразмјери са другим градовима у Српској, да се то већ почело користити кроз реторику регионалне нетрпељивости опозиционих партија. Посебно из Херцеговине.

Ако ће ова побједа значити естрадно поларисање и потпуно оптерећење локалне заједнице и јавности политичким неслагањем градоначелника и скупштина два највећа града у Српској, уз сталне међусобне блокаде и без озбиљних извршних резултата, које ће уз мијешање Владе РС претворити наредне двије године у непрестану изборну кампању за Опште изборе 2022. – онда смо жртве проклетства.

Уколико ће градоначелник наставити своју естрадну борбу против корупције у пракси, односно залагати се за рањиве категорије друштва како је обећавао, онда ће корективни фактор властима бити веома користан заједници. Бањој Луци, као и цијелој држави Српској, годило би тог пословичног предизборног поштења у пракси након избора, јер би се и мала количина одмах примјетила.

Љубав, кашаљ и мањак лоповлука се не могу сакрити.

Старлетан па шта?

А и то што има старлетанско-политички приступ стварности, може бити велика шанса Бање Луке, која свеједно тешки комплексашки хаос и има пуно тога да исправи у естрадном смислу. Од тога да ли се зове како пише на градоначелниковој плочи на улазу у Бановину, Бања Лука, или неисправно као једна ријеч, што је неко озваничио у правопису у смислу Бео Град или Новисад. Обоје просто не може.

Преко тога да види је ли главни град у Уставу РС или није? Хоће ли вратити двоглавог орла на Бански двор или не? До кључног – да ли ће се трг наставити звати Трг Крајине или Давидов трг, односно да ли ће Улица олимпијских побједника добити име ВРС и руско-српски културни центар, или споменик мира са три војника у три фарбе?

Када би Драшко могао разријешити пола ових дилема у првој години мандата, то би било нешто за памћење, а не само изузетно медијски промотивне ставке у споту за наредне изборе. Инфраструктурне бајке просто неће бити оствариве, јер нико не може измјенити наш менталитет ни за стотину година, а народ ако нема игара, очигледно, ни хљеб му ништа не значи.

Обећања: Чувар Ћирилице против Чувара Српске

Као неко ко га прати и упознао га је као заштитника и промотера српског писма, очекујем да бар у погледу употребе истог поведе рачуна да не буде подређено или непостојеће у случајевима манифестација које подржава град Бања Лука. То није неоствариво. То је врло краткорочна и врло видљива провјера политичке досљедности новог градоначелника. Бирам да вјерујем у остварење таквог предизборног обећања, баш јер га је заборавио као одборник.

То је данас смијешно питање за већину политичке сцене и напорно за остатак јавности. Што је недвосмислен знак да је од есенцијалне важности за напредак овог друштва растуреног из темеља. Српство изумире као жеља човјечанства да чита књиге, у поређењу са гледањем кратких видеа са титлом на друштвеној мрежи.

Можда баш зато што се НДП-у, као бар једном од њихова два одметнута одборника, Бања Лука није одазвала – слоган: Доста је приче, идемо радити, звучи као порука примјењива за оба политичка блока, те честитам у то име новом градоначелнику Бање Луке и свим другима који су изабрани на изборима 2020. године.

У држави која се, засад и можда случајно, још увијек зове Република Српска.



6 КОМЕНТАРА

  1. Бањалучани нису на локалним изборима подржали дугогодишњег СНСД политичара, елекро инжењера, обзиром на то шта, како и колико је урадио као градоначелник Бање Луке у прошломе мандату. На изненађење многих, дали су предност једном младом човјеку, 27 год., политчару ПДП, без факултетског образовања, који је врло агресиван и провокативан у јавном наступу. Бирачи очекују да ће нови градоначелник, без обзира на његово знање и искуство у организацији и уорављању, урадити више и боље за добробит грађана Бање Луке. Бањалучани најбоље виде и познају СНСД вође и њихову пратњу изблиза, нарочито на потезу Бања Лука – Лакташи. Бирачи који су даље од Б. Луке, више гласају за СНСД. Најмање је одлучило то што је Станивуковић по националности Србин а Радојичић Црногорац. У Бањој Луци се до Српског идентитета (као нпр. Ћирилица) држи као до лањског снијега.

    ПС, Предлажем аутору чланка, господину Симићу, да покуша истражити све околности у вези прљаве манипулације СНСД а поводом локалних избора у Петровцу. Злонамјерно су минирали избор постојећег начелника, ДНС, тако да ће, и поред Српске већине, у наредне четири године начелник бити Бошњак.

  2. Поштовани господине Симићу,

    Јавно сам , путем свог коментара, понудио ФРОНТАЛУ.РС педесет својих књига ИЗДАЈА СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ , да их дели по свом нахођењу . Није било никаквог одзива па Вас молим да макар доставите мој мејл господину под шифром М.Б. Можда ће хтети да ми се јави. Плашим се да је он у праву када је написао и ову реченицу : „У Бањој Луци се до Српског идентитета ( као нпр. ћирилица ) држи као до лањског снијега.“

Оставите одговор