Један млад човјек је прекјуче урадио за Српску више од свих политика. Не помиње то ни опозиција, ни власт, јер су дијелови истог система перпетуалног гњиљења. Тај сервилни ОХР-сустав има и заједнички културни модел. Каталошки испратив, преко латиничног фестивала књижевности који почиње прексутра у Бањој Луци.
На бродићу који је пловио испод лукова вишеградског моста Мехмед паше Соколовића одржана је промоција књиге "Ничија земља", аутора Михајла Орловића из Бањалуке, која говори о четворочланој породици која се без куће и новца нашла на улици.
Један од најзначајнијих културних радника у историји Бање Луке, а сасвим сигурно највећи преводилац у њеној новијој повијести, преминуо је након осамдесет година живота тамо гдје се и родио.
Фронтал.РС, будући да непрофитно и неразумно подржава домаћу производњу у области умјетности и примјењене умјетности, па чак и индустрије забаве; преноси са хроничарским задовољством образложење награде у име жирија. Тешком муком и чудом се чудивши.
Одличан почетак, односно првих 150 или нешто више страна. Остатак, поготово након првих 200, постаје несносан за читање. Тако бих, у случају да желим нагласити Растков осјећај за умјетничко, а желим, морали сасвим преквалификовати ово дјело.
Пошто нисмо сигурни како би уважени Хандке реаговао на то да се у одавно очекиваном саопштењу Удружења књижевника користи један, а затим у геолокацији и датирању други облик имена Града Бања Лука, објавили смо редом којим нам је и послато – прво на њемачком.
Хрватски писац Миљенко Јерговић био је гост књижевне радионице у Бањој Луци, коју су за учеснике конкурса Приче из комшилука организовали портал Мондо и издавачка кућа Имприматур.
Министарство просвјете и културе Републике Српске суфинансираће 30 издавачких пројеката, пристиглих на Јавни конкурс за суфинансирање пројеката у области издавачке дјелатности за 2019. годину. Укупно је распоређено 47.300,00 КМ за пројекте издавачке дјелатности.
У посјету подручним и најудаљенијим основним школама града Бањалуке кренуће писци: Ранко Рисојевић, Ранко Павловић, Предраг Бјелошевић, Зоран Костић, Стевка Козић Прерадовић, Ранко Прерадовић, Милорад Телебак, Боро Капетановић, Миленко Стојичић, те пјесници за дјецу: Петар Ђаковић, Панто Стевић, Јелена Глишић, Јово Чулић, Вид Вицко Вукелић и други.
Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске позвао је ауторе који пишу на српском језику да учествују на конкурсу за најбољи необјављени роман и награду "Златна сова" за 2019. годину, који је отворен до 1. марта.