Посљедњи поздрав за Кољу Мићевића

Један од најзначајнијих културних радника у историји Бање Луке, а сасвим сигурно највећи преводилац у њеној новијој повијести, преминуо је након осамдесет година живота тамо гдје се и родио.

среда, 18 новембра, 2020 / 10:25

Фронтал.РС изражава саучешће породици преминулог и другим многобројним ожалошћенима, налазећи да је најпригодније да објавимо поруку јавности коју је овим путем упутило Удружење књижевника Републике Српске:

Ненадокнадив губитак

Драги суграђани, колеге писци и преводиоци, несрећни смо што морамо да вам јавимо тужну вијест да нас је у вечерњим часовима 17. новембра у осамдесетој години живота од посљедица вируса ковид у бањалучком клиничком центру, напустио почасни грађанин Бањалуке и Удружења књижевника Републике Српске, преводилац свјетског гласа, пјесник, есејиста, музиколог и романописац, наш драги Никола Коља Мићевић (Бања Лука, 1941 – Бања Лука 2020).

Његовим одласком у вјечност, на ненадокнадивом губитку није остала само српска култура, него и културе свих народа бивше Југославије као и култура његовог тренутног домицилног француског, париског боравишта.

Наш драги Коља, дошао је из Париза у Бањалуку у најтеже вријеме, прије петнаест дана, ношен силном жељом да Граду подари неке нове културне садржаје везане за велику прославу Дантеове годишњице 2021. године, доносећи нам радосну вијест да је управо пред објављивањем, у његовом преводу, комплетног пјесничког опуса Бранка Миљковића на француском језику, нудећи нам несебично за први број часописа Нова стварност свој ексклузивни прозно поетски запис Молебан за композиторе жртве холокауста и свој надасве ведар и оптимистичан поглед на свијет, ма како био од тога истог свијета колико слављен толико и несхватан.

Бања Лука је свом великану, који јој се увијек враћао, као што је то судбински учинио и овај посљедњи пут, указала 2019. године заслужену част додјељујући му своју најзначајнију награду, "Златни кључ града" и титулу почасног грађанина Бањалуке.

Част нам је било живјети и повремено дјелити заједничке снове и наде са његовим генијем енциклопедијског знања из широке сфере умјетности. Иза њега су остали томови преведених књига поезије из француске, али и свјетске књижевне ризнице, као и десетине оригиналних пјесничких књига, преводилачких студија и есеја из историје музикологије. Захваљујући Мићевићевом несебичном ангажману, наша култура је постала богатија за многе свјетске књижевне вриједности створене у распону од средњег вијека до данашњих дана.

За такав гигантски допринос освјетљењу и прожимању наше и европских култура, Коља Мићевић је добио многа најзначајнија домаћа и међународна књижевна и преводилачка признања међу којима и награде: Милош Н. Ђурић, 1972, за превођење, Награда београдских Клокотриста за збирку Штрик и Шија, Награда Станислав Винавер, Сретен Марић, Мирослав Антић, Кочићева награда, Вукова награда, Златни беочуг културно-просветне заједнице Београда , и Златна медаља Француске Академије, 1989. за ширење француске културе и језика.

Нека му је вјечна слава и хвала.

У име Удружења књижевника Републике Српске и у своје име,
Предсједник Удружења, Предраг Бјелошевић

БИОБИБЛИОГРАФИЈА
Коља Мићевић, рођ. у Бањој Луци 1941, завршио студије књижевности у Београду, живио и радио као слободни књижевник. Објавио је десетак збирки песама на српском и исто толико на француском језику, више књига огледа о превођењу, као и музиколошких студија. Преводио је са француског , шпанског, италијанског, енглеског, словеначког и других језика, поезију од средњег века до наших савременика. Добитник је награде Милош Н. Ђурић, 1972, за превођење, Награде београдских Клокотриста за збирку Штрик и Шија, Награде Станислав Винавер, Сретен Марић, Мирослав Антић, Кочићеве Награде, Вукове награде. Златног беочуга културно-просветне заједнице Београда, и Златне медаље Француске Академије, 1989, за ширење француске културе и језика. Од 2019. почасни је грађанин града Бање Луке и Удружења књижевника Републике Српске.

Збирке песама:
СТОПА СНА
НИТИ
МОРЕ
ШТРИК И ШИЈА, 365 варијација на Вијонов катрен
EROS IN MELOS
ВИНОВНИК
ИКАР-ICARE (Двојезичне песме, француско-српске)
КЛАВИРИНТ
КРИСТАЛ УСПОМЕНА
РИМАГИНАЦИЈЕ
ПРВИ ИЗБОР

Збирке песама на француском:

L’HOMME ALARMÉ
LE LIT DÉFAIT
MOZART RENCONTRE SCARLATTI
LA RUE DES AMANTS D’HIER
AU CLAIR DE LA France
ROBINSONG
MONSIEUR LE SERPENT
LE PETIT TESTAMENT BOSNIAQUE
HISTOIRE GYMNOPÉDIQUE DE LA POÉSIE FRANCAISE

Књиге огледа:

КОНСТАНТЕ И ПРЕВИДИ (О превођењу поезије)
ПРИМ, ПРЕВ, (О превођењу поезије)
АФРИЧКА ЛЕГЕНДА (О превођењу поезије)
JERSEY MY DEATH, ИЗМАШТАНИ ГРАДОВИ ВИКТОРА ИГОА
ДАНТЕ ШАЉЕ СЕКУНДАНТЕ (Полемике о превођењу поезије)
ОСАМ ВЛАШИЋ, (О француским симболистрима)
КРИЛО ВРЕМЕНА СЕ СКЛАПА (О пригодим стиховима Стефана Малармеа)
ДАНТЕ ВИЈОН МОЦАРТ
ДАНТЕ-МИЉКОВИЋ: Прво певања

РЕСТОРАН, Астро-гастро роман-трилер

Књиге из музикологије:

МОЦАРТ, Злочин Марије Терезије (Три издања)
МОЦАРТ СУСРЕЋЕ СКАРЛАТИЈА
СВЕТЕ, ЛАКУ НОЋ (О кантатама Јохана Себасијна Баха)
ЛИРСКА ИСТОРИЈА МУЗИКЕ У ЧЕТИРИ ТОМА
(Од Питагоре до Баха)
МУЗИЧКИ РОМАН
(Од Јувала до Љубице Марић)
Досад објављено 5 томова.
ЏЕПНА ИСТОРИЈА МУЗИКЕ

Преводи књига с француског језика:

АНТОЛОГИЈА ТРТУБАДУРСКЕ ПОЕЗИЈЕ
ФРАНЦУСКА ПОЕЗИЈА ОД 1400. до 1800
НАРЦИС ГОВОРИ (Француска поезија 19. ст.)
КЊИГА ФРАНЦУСКИХ СОНЕТА
АНТОЛОГИЈА ФРАНЦУСКИХ БАЛАДА И ШАНСОНА
ЧЕТИРИ ДОБА ФРАНЦУСКЕ ПОЕЗИЈЕ (У четири књиге)
ЖИВА АНТОЛОГИЈА ФРАНУСКЕ ПОЕЗИЈЕ
(од 11. до 20 столећа, у три тома)
Кретјен де Троа: ЛАНСЕЛОТ, Витез на таљигама
Кретјен де Троа: ПАРСИФАЛ, Легенда о Светом Гралу
Кретјен де Троа: ФИЛОМЕЛА
Марија од Француске. ПРИЧЕ У СТИХУ
Берул: ТРИСТАН И ИЗОЛДА
Гијом де Лорис: РОМАН О РУЖИ
Гијом де Машо: ВЕНЕРИН ОБЛАК (Прича о Истини)
Шарл Орлеански: Баладе, шансоне и ронда
Франсоа Вијон: ЗАВЕШТАЊА
Морис Сев: ДЕЛИА УЗОР ЧИСТЕ ВРЛИНЕ
Холбајн Млађи: ПЛЕС СМРТИ
Жан де Ла Фонтен: БАСНЕ
Виктор Иго: КОНТЕМПЛАЦИЈЕ (Избор)
Виктор Иго: ШЕКСПИР
Виктор Иго: ПРИЗИВАЊЕ ДУХОВА НА ЏЕРЗИЈУ
Шарл Бодлер: ЦВЕЋЕ ЗЛА (више издања)
Стефан Маларме: ПЕСМЕ (Двојезично)
Стефан Маларме: ПОЕЗИЈА (Нолит)
Стефан Маларме: ДВОРАЦ НАДЕ (избор поезије)
Жил Лафорг: ЈАДИКОВКА НАД ЈАДИКОВКАМА
Жил Лафорг; УПИЈАЧ БЕСКРАЈА
Тристан Цара: ПРИБЛИЖНИ ЧОВЕК
Виктор Сегален: СТЕЛЕ
Гијом Аполинер: БЕСТИЈАРИЈ или ОРФЕЈЕВА ПРАТЊА

Дела Пола Валерија :

Пол Валери; ИЗМЂУ ЈУТРА И ПАЛМЕ (Избор поезије)
Пол Валери; ПЕСМЕ (Сабране песме)
Пол Валери СЛОВАР
Пол Валери; ОСТРВО КСИФОС (Избор прозе)
Пол Валери; НАЧЕЛА ЧИСТЕ И ПРИМЕЊЕНЕ АН-АРХИЈЕ
Пол Валери; СВЕСКЕ, I-IV
Пол Валери: МОЈА ПОЗОРИШТА
Пол Валери: МЕДИТЕРАНСКА НАДАХНУЋА
Пол Валери: POÉSIE BRUTE, Сирова поезија
Пол Валери; ЕСТЕТИЧКО ИСКУСТВО

Преводи са шпанског:

Сор Хуана де ла Круз: ПРВИ САН
Федедрико Гарсија Лорка: ЦИГАНСКИ РОМАНСЕРО (више издања)
Федерико Гарсија Лорка: ПОЕЗИЈА
Аријел Кансани Д: РЂА И СПОКОЈ

Преводи с енглеког

Едгар Алан По: ГАВРАН и друге песме (више издања)
Есгар Алан По: ГАВРАН И СВЕ ДРУГЕ ПЕСМЕ
Џон Тејлор: ОКНО, (Са Сањом Зекановић)

Преводи с италијанског:

Данте Алигијери: VITA NOVA
Данте Алигијери: РИМЕ (избор)
Данте Алигијери: КОМЕДИЈА
Брунето Латини: РИЗНИЦА
Ђовани Пасколи: ПОСЛЕДЊЕ ПУТОВАЊЕ

Преводи на српски са словеначког:

Франце Прешерн: СОНЕТНИ ВЕНАЦ ‒ СОНЕТИ НЕСРЕЋЕ

Преводи на француски са словеначког

France Preseren: LЕS POÉSIES COMPLÈTES

Преводи са српског, хрватског, словеначког
и македонског на француски:

LES SALUTS SLAVES, Антологија екс-југословенских песника
од Франца Прешерна до Иве Андрића и Милоша Црњанског



Оставите одговор