Слика стика 8: Давидијанаци – секта чији патријарх носи титулу Високи Представник

Овим наставком уједно и сахрањујемо серијал Слика стика. Не постоји ни сумња да ће, не у разумном року, већ икада, отац под неразјашњеним околностима преминулог Давида Драгичевића, имати образа да се бар огласи о свом јавном обећању како ће приказати видео снимак.

четвртак, фебруар 18, 2021 / 04:28

Он се прави као да се то никада није десило. Све што смо добили је стик. Тачније Слика стика. То би неко успоредио са шипком. Али ово нити је прст, нити је плод. Није ни дрвце, мала шипка, у преводу са енглеског. Ово је ништа.

Ово смо ми магарци.

Била је то обична, дневнополитичка лажна вијест за Ефбих. И Бању Луку са околином. У њој су највиши државни дужносници из еРеСа, лично и персонално, означени као убице. И то на "државној и заједничкој" телевизији. О тој вијести, они који су је пласирали и пренијели више не пропитују.

Само Фронтал.РС још увијек тражи правду за Давида.

Не питају гдје је обећана Слика Са Стика, јер њих занима све друго, осим да се открије да ли се ради о убиству и ако да – ко је убица? Занима их само политичка злоупотреба овог случаја против Републике Српске као такве. Зато поново преносе изјаве овог еквивалента Змају од Шипова у политичком ријалитију, којег сада покушавају избрендирати као Џонија Штулића.

Осим, дакако, што овај радо даје изјаве и интервјуе кад га позову у земљу Валентина Инцка, гдје је у самоизгнанству. И у Српској је далеко мање популаран ван изборног списка Града БЛ, на којем су гласачи из иноземства. За ту циљну групу се овај програм и производи. У остатку је то данас занимљиво само истој ефбиховској публици, којој и Невладинићи.

Буди се запад без истока: Ратнохушкачки таблоиди Ослобођење и Радио Сарајево, опет у строју

Да је ово све врло помно конструисан, обилно финансиран и оркестрирано подржан пројекат из Ефбиха, најбоље доказује летимичан поглед на наш прошли наставак – Слика стика 7: Убица Давида Драгичевића се зове Д.К.

Довољно је само на наслов. Тада смо указали да ама баш никог од ратнохушкачких медија, који надувавају ову кривичну истрагу у друштвеним феномен, није занимало да истражи или бар пренесе изјаву мајке покојника. Сузана Радановић је изјавила како је убица њеног сина Дубравко Кременовић. А ради се чак о 04.12.2019. године!

Тада је то било непотребно смарање, јер је главна вијест требала бити промоција политичке партије, основане на нерасвијетљеној смрти. Сузана Радановић је својим детаљима око убиства и сумњичења, само непотребно одвлачила пажњу конкретношћу. Расвијетљеност и јасно идентификовани осумњичени, не иду уз потребну мистичност која треба да "сруши злочиначку државу Републику Српску", на начин да неко због тога гласа.

У условима када је партија Покрет правде пропала на изборима, то сада постаје вијест достојна објаве за ефбиховске шовинистичке таблоиде. Дај шта даш. Сад је поновила име и презиме овог полицијског службеника, овај пут без иницијала и са фотографијом, јер је охрабрена одбаченим тужбама за клевету.

Она и бивши муж Давор су, по судским пресудама очигледно пристрасних судија, неурачунљиви и недодирљиви по Закону о клевети.

Опет се боксује пажња за случај Давида Драгичевића, као тешком муком изнуђени еквивалент судским сагама у случају Џенан Мемић. То је назор измишљена једнакост, како би се "уједињавали народи". Све у циљу континуираног напада на судску власт у Српској, коју контролишу странци преко ВСТС и тзв. Уставног суда БиХ.

Изазивачи вјерске и националне мржње и дезинформатори, као уредница таблоида Ослобођење Вилдана Селимбеговић, односно Лана Рамљак, Алмир Соколовић и Весна Андрее (два е) Заимовић, који се потписују као уреднички колегиј под гласило петпарачких прича Радио Сарајево Тачка БА, сада налазе да је то врло важна вијест за објаву.

Прије више од годину дана им није пало на памет да то објаве. Сада се по договору иде и даље, те је препознатљивим стилом написано, очигледно не њеним, Мајка Сузана прозвала и извјесног Маринка Матијевића.

Но, сложиће се и највећи противник објективног приступа стварности, мало је идиотски писати и Слику стика 9, Слику стика 10, Слику стика 11… јер ми са Фронтал.РС нисмо припадници вјерског покрета, који су у стању ишчекивати адвент тог снимка. С образложењем да Тата Лав "има план" и једино је он тумач сопственог пророштва?

Ишло би то у вјечност. Као што број 8 каже.

Нема он никакав снимак, али и да га има, то би било још горе

Друид Давор би тек онда био тешко поремећен, као и његове, у односу на општеприхваћене моралне норме. Како назвати личност која је, у потпуно невјероватном случају да заиста посједује снимак мучења и киднаповања или било каквог трага битног за судбину свог дјетета; у стању толико дуго замајавати јавност и крити доказе о наводном убиству свога сина?

Како назвати сад, у јединој другој могућности, онога ко је лагао да има снимак који ће криминализовати Бањолучке полицајце као убице, а сад се прави да то није изговорио из иностранства, на "државној" телевизији?

То никад није довољно пута поновљено у серијалу Слика стика!

То је баш поразно и нељудски. Још и више тиме, што се медији који у јавности форсирају ову причу, праве као да се тај његов иступ никада није ни десио. Настављају да патетишу и блесаве. Као да се Давор Драгичевић није доказано налагао и наклеветао преко сваке мјере, угрожавајући истрагу и у случају да је она сада могућа.

Као да то није нанијело сваку могућу врсту штете људима који су тад дезинформисани или оклеветани, те чија се логика дезинтегрише настављањем извјештавања о свему, само не о конкретним начинима како би се могла окончати кривична истрага.

Па, убише ли га или не?

О томе да ли у овој политизованој, медијски претјерано праћеној црнохроничној вијести, има елемената кривичног дјела – не зна нико! Па ни Фронтал.РС. Још је мањи број доказа који би потврдили ријечи ожалошћеног оца или мајке, те њихових формалних сљедбеника и поштовалаца (нпр. о силовању или везивању), а које су оповргнули патолошки налази. Чак и патолога којег је ангажовала породица.

Но, то се све поново врти и понавља, колико год је очита лаж, гдје новинари себи дају слободу да мимо надлежног суда, кроз редакцијски говор и став, оцјењују како се ради о убиству.

Овај несрећни човјек, Давор Драгичевић, који нас све већ скоро три године, не зајебава, него агресивно узнемирава, односно напада својим патетичним урлањем шокантних тврдњи о убиству његовог дјетета и то у изјавама за противсрпске медије, политички нарученим и темпираним; изволио се, такође, опет огласити.

Овај пут не преко ФТВ2 (БХТ1) већ преко Нато1 телевизије. Можете већ погодити да ова америчко-кознакаква телевизија није приказала Слику Са Стика. Нити су га било шта питали о томе. Али су зато медији са истог појила сви редом пренијели његово мишљење, као да је за њим више икога брига или је било ко у стању у то вјеровати.

Зато ћемо за крај серијала даље обрадити само неке актуелне аспекте у којим се као повод за вијест користи ова дигитална вјерска заједница:

  1. Локализовани мегафон ОХР
  2. Инструментализација у циљу медијског наметања надређености судске власти из Сарајева
  3. Постизборни утицај медијског мита на градску управу Бање Луке
  4. Нови прилози за сагледавање овог социјалног феномена као вјерско-друштвеног

Још једино Фронтал.РС тражи правду за Давида

Зашто овако полемичко-саркастичан тон у нашем серијалу Слика стика? Зато јер сте посебно фрустрирани, уколико спадате у оне који су насјели.

И ми смо се придружили, након вапаја некога ко се представљао као рањавани борац ВРС, мали човјек наглашавано истицаног и именованог занимања Конобар, о којег се систем огријешио и тражи сада помоћ свих нас који га се не бојимо. (Мисли се на систем, наравно.)

Замислите како је редакцији Фронтал.РС, чији је новинар неколико пута тужио МУП РС због одбијања да на увид да информације везане за случај, сјела атмосфера линча против нас на друштвеним мрежама и уживо?

Тада нас је Давор Драгичевић, говорећи о себи у трећем лицу као Цезар, са Фејсбук профила почастио да би, да није то прочитао на Фронтал.РС, помислио како је то дјело из кухиње полиције и режима. Свалио је колективну кривицу на нашег оснивача и покушао се обрачунати личним дисквалификацијама. Али тако што је, обзиром да писац његовог иступа није могао наћи ништа да попљује Дани(ј)ела Симића, најпростачкије оклеветао његове родитеље. Од којих је један покојни, као и Драгичевићев син…

Све због текста, у којем се коментарише медијска и предизборна инструментализација покојниковог оца, у сврху давања изјава које за циљ имају протурање у јавности преноса надлежности у оквиру судске власти. И то не као нечег само потпуно природног и очекиваног, већ разумског и спасоносног.

Шта сад каже?

Давор Драгичевић је сада отворено поновио оно због чега су нас и друге који су поставили исту дијагнозу – проклињали. Псовали, вријеђали, пријетили и пресретали по улици. Као и за тврдње да је то све продужена предизборна кампања (касније виђена у САД са антитрамповским насилним демонстрацијама због смрти црнца Флојда Џорџа у лисицама полиције). Говорили смо тада још, да су патетични мегафон ОХР и полуга иза њега, да намјеравају основати политичку партију и изаћи на локалне изборе…

Он се, за разлику од 2018. године када је то тврдио, сад 2021. – нада. Али немогућем. Да ће се Тужилаштво БиХ бавити случајем убиства из надлежности Полицијске станице Лауш, Центар јавне безбједности Бања Лука, Окружно тужилаштво Бања Лука. Само зато што он није задовољан како раде.

Односно, можда је жеља башчаршијских умова да то буде тако. Но, у оквиру јасне кампање у циљу провокације Републике Српске као такве, морају знати да би то било насиље. Било би против чак и тзв. Закона о тзв. Суду БиХ! Представљало најгрубљи пренос надлежности.

Насиљем!

Чак је и Милорад Додик, желећи да у предизборном периоду пребаци другом врућ кестен, позвао тзв. Тужилаштво БиХ, па и стране полиције, да преузму случај. (!?!) Данас се надамо да, са позиције српског члана тзв. Предсједништва БиХ, а не предизборног такмичара, предсједник СНСД и свега што контролише партија, зна да би такав потез био издаја?

Што баш сада?!

Фронтал.РС је писао о томе како је високи представник немоћна личност и институција, којој снагу даје само узимање његових ријечи заозбиљно.

Из ове "неформалне групе" међу првима су одушевљено преносили вијест да Њемачка намјерава да нам пошаље новог колонијалног намјесника. Они му непрестано пишу и траже међународну пажњу за случај истраге могућег убиства, као да се ради о гасоводу Јужни или Сјеверни ток.

Милорад Додик је земаљском поглавару Валентину Инцку изненађујуће брзоплето испунио сасвим нечувену и неоствариву жељу. Да уклони спомен-плочу студентског дома на Палама, који се називао именом Радована Караџића. Зато је одмах по окончању избора, читав низ интересних група поново из нафталина извадио Покрет правде, без обзира што су на изборима, и поред силне кампање за гласање у одсуству и из иностранства, били испод цензуса.

Одједном су медије поново почеле засипати вијести о "неформалној групи грађана" и недотупавне фразе о "истини и правди". Без икаквих конкретних захтјева или приједлога, осим политичких. Успут "на тражење чланства" нешто званичније Удружење грађана Покрет правде (што је одвојено од ваљда сасвим званичне партије), преименовали су у УГ Правда за Давида.

Утом је Валентин избацио нови списак жеља, на којем су осим Караџићевог, сада и имена Момчила Крајишника и Биљане Плавшић, те он захтјева да Република Српска повуче указе о свим признањима овим историјским личностима.

Судска власт је рак рана овог друштва и не контролише је Бања Лука

У тренуцима када Тужилаштво БиХ изводи медијске керефеке везано за случај Џенана Мемића, који је од случаја Драгичевић старији четири године, покушава се импутирати паралела по којој ће то исто из измијењеног састава ВСТС, сада проводити по Бањој Луци како им се ћефне.

При том ми сви требамо бити потпуне будале и ћораве коке, па да не видимо како је одговорност за овакво стање у судској власти управо на оном ко је овакву наметнуо, искадрирао и организовао "РЕФОРМАМА". Дакле на сранцима, односно колонијалним властодршцима.

За смјену Милана Тегелтије су најватреније, простачки како само они то умију, лобирали управо Давидијанци. Видећи у њему препреку која "чува" сада пензионисаног тужиоца Желимира Лепира. Али, та препрека је у стварности непостојећа. Судску власт не контролише Бања Лука

Па ни Милан Тегелтија који је својим лошим комуницирањем са јавношћу, фотографијама личног живота у луксузу са егзотичних дестинација и видеоснимцима хармоникашких соло дионица, сам себи појачао аргументе за смјену.

Џенанов и Давидов случај немају никакве међусобне подударности

У њиховој жељи да се преносе надлежности судске власти, аналогијом са случајем Мемић, заборављају да Џенанов случај нема ама баш никакве подударности са случајем Давида Драгичевића. Изузев што породица сматра да су околности смрти сасвим другачије од званичне.

И то је све.

У случају Џенана Мемића се већ судило конкретним лицима која су се сумњичила за убиство, проводили су се разни поновљени процеси, довођени су вјештаци из Бање Луке (међу њима и Жељко Каран, што се не помиње), а сада се ево на крају судска власт бави сама собом, наређујући истраге унутар касте. Ништа слично, поготово доказа или осумњичених, у случају Драгичевић нема. Имамо само пусте жеље чланова партије која је пропала на изборима.

Уједно, осим уобичајених критика власти СДА, нико од Мемића није прозвао именом и презименом да су убице. Ни министра полиције, ни предсједника Ефбиха, а камоли једног од два муслиманска члана предсједништва (Комшић, Џаферовић). Давор Драгичевић јесте. И наставља, сликајући се са Комшићем. Ефбих за Џенановог оца опет није "злочиначка држава", већ он говори о корупцији у правосуђу и именује особе из њега, а не из политике, као сараднике на "заташкавању убиства".

Такође, ни једна ружна ријеч није одаслана у правцу Исламске заједнице, што је у случају Давидијанаца екстремно изражено, али о томе ћемо даље у религиозном дијелу.

Ако ћемо већ тражити паралелу са неким случајем из Ефбиха, онда га можемо поредити искључиво са случајем Лане Биједић, о чему смо већ писали. Он је невјероватно идеалне подударности, јер се десио након проналаска Давидовог тијела у рјечици Црквеној. Даје изразиту могућност за праћење разлика у приступу званичника и медија, при два готово иста случаја.

Убио је Комшић или Џаферовић: Доказ корумпираности полицијске и судске власти Ефбиха, зове се Лана Биједић?

Ланин случај након иницијалног занимања, јер су званичници дали изјаве у којим су убијеђени да је у питању насилна смрт и убиство дављењем у води, потпуно престаје да занима јавност. Тужилаштво се, за разлику од Бањолучког које такође шути јер нема одговор, јавно одредило да више неће давати изјаве о току истраге "јер им је то омета".

И од тада ништа.

У оба случаја имамо тијело нађено у ријеци. У оба случаја нема биолошких трагова убице. У оба случаја леш има заживотне повреде на тијелу. У оба случаја нема никаквих свједока. У оба случаја вјештачење мобилних телефона и испитивање особа које су биле у вези са покојницом, није довело ни до каквих трагова. У оба случаја тужилаштво нема одговор.

С разликом да Бањолучко још увијек шути, а кантонално-ефбиховско је успјело некако до јавности провући причу да сада сумњају да је све те повреде Лана Биједић могла нанијети сама себи, јер другог објашњења немају. Управо супротно од случаја Давида Драгичевића! У једном случају су родитељи тијело однијели у другу земљу (Аустрију), а у другом је мајка кремирала тијело и одселила се у Србију.

Бањолучка полиција је предизборно намјештеном конференцијом за штампу пожурила да каже, како је случај смрти у породици чланова СНСД разријешила као самоубиство. Чак је и Милорад Додик, као партијски колега, дошао изјавити саучеће Драгичевићима. То му је, посебно, касније узето за зло.

Самоубиство, о којем сада као највјероватнијем размишљају колеге из Ефбиха, код нас је притисак јавности, без иницијалних патолошких доказа да је то тако, иницирао у отварање истраге "о најмањем степену сумње да се десило убиство". У Ефбиху се сада, усљед истраге у ћорскаку, разматра ипак да је у питању самоубиство.

О томе ко је убио Ирену Предојевић из Козарске Дубице, више ни ријечи. Ни од власти, ни од њених ефбиховских и других непријатеља. Њеног наводног убицу полиција је у предизборној кампањи 2018. године ухапсила, а судске власти пустиле усљед недостатка доказа. И то је то.

Клевета и организовање линч-гомиле је разумљиво право оца у жалости

И сада, ако би силе ОХР-осовине намјеравале да тркељишу судије и тужиоце, морали би то прво обавити у Ефбиху, па онда уопште причати о Српској. Или барем дати јавности информације докле се стигло у случају Лане Биједић, као што се није стигло у случају Ирене Предојевић.

ОХР-заједница сада жељу за преносом надлежности ставља у уста Давора Драгичевића, и то у околностима кад је више него јасно да судска власт није под контролом владајућих у Бањој Луци, те полицијске пријаве против чланова неформалне групе-удружења грађана-политичке партије редом падају на судовима. У већини сасвим оправдано, у смислу слободе кретања и изражавања појединаца у слободној Републици Српској, али у пар случајева сасвим проблематично. Најблаже речено.

У једном он може јавно оптуживати кога хоће да је убица његовог сина и то није клевета. У другом Давор Драгичевић не жели ни да се појави на суђењу, а у иностранству се налази на начин да земља Валентина Инцка није образложила у каквом је статусу његов боравак тамо. Нити је обавијестила домаће државне органе како је прешао границу.

Остаје да се питамо да ли је скупљање групе од најмање двије стотине демонстраната пред приватним станом патолога Жељка Карана, скандирање пријетњи и позивање да изађе да му их остваре, довољно да би организатора и подстрекача осудили бар за прекршај нарушавања јавног реда и мира?

У питању је било класично организовање линч-гомиле и угрожавање нечије безбједности и безбједности његове породице, па би и блага казна за угрожавање јавног реда и мира била ван здраве памети. Чак и за нејуристички свијет.

Ако је шта за провјеру и дисциплинске мјере ВСТС, онда су то судски процеси против Давора Драгичевића, који пред судовима очигледно има права каква се не дају осталим грађанима.

Мањина од 2,2 одсто политичких грађана, терорише остатак Бање Луке

Медији који су овај мит о Давиду произвели, брзински су их преквалификовали из политичке партије која неће дати подршку ни једном кандидату за градоначелника у "неформалну групу грађана", која је опет почела да се окупља за објективе на Тргу Крајине. Провоцира против њих издресирану полицију и проводи терор мањине над већином.

Овај пут знамо да је то мањина. И то тачно колика. Прецизно – 2.103 гласа, или 2,2 одсто при 103.217 изашлих гласача, на чак 192.193 уписана. При чему је 1.945 листића убачено празно, а 4.556 су неважећи по другим критеријумима, односно гласачи су их шарали.

Два и по пута је више оних пунољетних грађана Бање Луке, који су изашли да гласају на изборима и ни у једној политичкој опцији нису нашли оне који желе да их заступају, него оних који би да носе Цвијет Сребренице о реверу и Трг Крајине преименују у Давидов.

Грађанима Бање Луке, поготово када градоначелник више није из СНСД, додијало је да парарелигиозни покрет поставља своје инсталације у простору, скрнави споменике, диже шаторе, паркира кола, зауставља саобраћај, напада СПЦ, засреће неистомишљенике на улици и по антисрпским медијима. Све то спонзорисан новцем из иностранства и дречећи се о "злочиначкој држави Републици Српској".

Но, обзиром на своју политичку и друге облике незрелости, градоначелник Бање Луке након избора почиње лагано да флертује са овим покретом. А и он са њим, занемарујући клетве Давора Драгичевића из Беча, као што су Александар Вучић и Тома Николић игнорисали наређења Војислава Шешеља из Хага.

Обрисе Бањолучког ЛДП исцртава Драшко Станивуковић?

Градски Син Драшко је свој посланички мандат и полигон за даљу промоцију, добио ускачући у вагон овог предизборног лешинарења. Без обзира што је Давидијанцима обећао да "неће преузети мандат док се не ријеши случај убиства", није ни ове године одржао обећање да ће пливати за крст на Богојављење. А обећао је још и прошле.

Али је зато у свој естрадни "тим за ревизију" укључио два експонента, изразито антисрпске политичке партије. То већ није обећавао, идући на "великосрпске литије хорди мрака" у Црну Гору, у склопу нове промоције себе за мјесто градоначелника.

Једна је адвокатица политичког конкурента, који га није подржао на мјесту градоначелника (Покрет правде). Та партија дизајном свог латиничног логотипа, са црвено-црним словима-заставама, намјерно се покушава повезати са Сорошевским терористима, познатим као Антифа.

Тако је то сукоб интереса или макар прелеташтво. И у случају градоначелника, и у случају адвокатице, јер је њена странка заправо била СДП, на чијој је мрежној страници 2018. године кандидат за посланика у НСРС. Градски Син Драшко је прошао, она није.

Типична представница Невладинићког свијета и ставова према Републици Српској, а посебно према њеном већинском народу. И поред тога, бивша СДП-овка Јована Кисин је сада именована у извршну власт. Какву такву, али власт.

Други је Дарио Сандић, носилац листе, те исте антисрпске СДП из Сарајева, само сада на локалним изборима 2020. године. Политику ове партије читаоцима Фронтал.РС не треба додатно разлагати, у смислу ставова о карактеру грађанског рата као агресији Србије и Републици Српској као геноцидној творевини. Но, Сандића као непознатог лика осим у ефбиховским медијима, треба.

Сам добио негативан ревизорски извјештај, радио за Проку Драгосављевића, тужио комичара Душана Јокића

Листа СДП на којој је био први, добила је нешто мање гласова од Покрета правде, али је и он именован као ревизор уз партијску другарицу са листе СДП, Јовану Кисин. При том није сметало што је у вријеме док је био помоћник министра СНСД-овог Проке Драгосављевића и сам добио негативан ревизорски извјештај за министарство.

Још мање што се као адвокат прославио пропалом тужбом, против комичара Душана Јокића. Само зато јер се прецрно шалио са његовом партијом (не СНСД, већ СДП).

Иако прве испод, малим партијама изузетно наклоњене црте цензуса, Покрет правде и СДП нису по изборном закону добиле мандат од грађана да доносе одлуке, па би за неког ко је ишао у предизборном жару да учествује у литијама СПЦ у Црној Гори, Станивуковић мало требао стати на лопту. Посветити се одржавању обећања. Макар га то стајало изграђивања дослиједне и дугорочно стабилне политике. Што очито нема.

Да су СДП и Покрет правде ујединили своје снаге, могли су у овом распореду политичке моћи направити политичку катастрофу. Симболичну, али катастрофу. Српску довести пред тешку политичку срамоту, да смо коначно дошли на ниво Србије. У градској скупштини имати партију произведену у Бањој Луци, а идеологије успоредиве једино са ЛДП, миљеника Сурчинског клана – Чедомира Јовановића?

Далеко су наредне четири године, па ће до тада вјероватно потпуно испарити из политичког живота. Проблем је што сада пут идеји о уједињењу ових антисрпских снага крчи Драшко Станивуковић, додатно као чланове свог тима промовишући људе, који отворено заступају интересе агресивног и ратнохушкачког Сарајева. Које Бања Лука више него јасно неће у политици.

Срце испод сјене неизграђеног моста

Осим ових сцена и рецидива мантре из 2018. године о доласку "истине и правде" на конференцији за штампу, гдје је преко билборда као мотива за памћење, представљен мјесечни рад "тима за ревизију", Драшко Станивуковић је јавност замајавао реакцијом на јадиковке о полицајцу који треба да се замјени као представник МУП РС на сједницама градског кризног штаба.

Зашто? Замјерио се тај Давидијанцима приликом њихових ранијих протеста. Станивуковићу то, објективно, ништа не треба и свако тражење рехабилитације од парарелигиозног покрета, а за обећање које им није одржао, увлачи га у пословање са групацијом која му може донијети само проблеме и вишак непознатих при естрадном спиновању јавности. И то након, по њега, успјешно окончаних избора.

Једна од одвратнијих ефбиховских глупости, била је поновна вандализација споменика на Тргу Крајине, гдје су се лијепиле слике и поруке подршке "Страдалој младости у Посушју". Двоје младих, који су се нешто касније исто тако отровали угљенмоноксидом у Костајници, код Давидијанаца нису изазвали никакву самилост или једнаку реакцију. Уопште пажњу.

Њих у религиозном жару невиђено занима ко је био тај ко је наређивао уклањање њихових срца од камења и цвијећа, као да је у прекршају тај, а не они сами. Као да однекуд они имају право да то раде.

И то право им је естрадно омогућавао управо Игор Радојичић, који нападно пред изборе није дирао њихово светилиште, а сад након резултата неће више никако примјењивати селективно прописе. Нови градоначелник им је покушао и ту жељу испунити, рекавши да је то "директор усмено". Сад је то у најновијем сценарију полиција. Надамо се комунална?

Без обзира што у предизборној 2018. години уопште нису обраћали пажњу на тај простор, јер им је био пропагандно бескористан, сад их занима да им се осим Трга Крајине, ушће Црквене у Врбас препише у "трајно власништво", на којем ће овај пут отворити ново и коначно светилиште.

Због процедуралне грешке, очигледно пристрасна судија Сунита Сивић, доноси пресуду по којој би се могао стећи дојам да припадници овог парарелигиозног покрета имају право да то раде. И то више него било који други грађанин, који би за такво понашање био прекршајно кажњен, ако не и послат на психијатрију са друге стране ријеке. Јасно је да судска власт у овом случају суди како иначе нема обичај.

Центар Бање Луке и овако изгледа ужасно, са склепаним апаратима за кокице и сличним шверцерским, углавном нелегалним штандовима, којима ту за озбиљне престонице заиста није мјесто. Ругло преголемо.

Уједно, на шта би то личило, када би сваки ожалошћени родитељ или пријатељ, по својој вољи, без питања и одлуке надлежних, постављао спомен свом страдалом дјетету на државном земљишту, гдје и како му падне на памет? По истом принципу се дозвољавају спомен-обиљежја за погинуле у саобраћајним несрећама, чак и у случајевима кад угрожавају безбједност и када би да сви то желе учинити, сваки пут заправо био пут смрти, поплочан таквим невеселим споменицима.

При том, већина чланства овог мултифункционалног покрета, а заправо религиозне групе, није ни познавала покојног младића. Поготово руководство.

Давид Драгичевић није крштен, али су породично били чланови СНСД

Е, ту долазимо до најзанимљивијег дијела, а то је религиозни аспект овог покрета заиста заснованог на вјери. Она се види у могућности да вам неко непрестано најављује да ће (до избора, послије избора, до априла, у Слици Са Стика…) рећи имена убица јер "он све зна", а да му ви до данас вјерујете.

Даље, веома наглашено, од самог почетка ова "неформална група" критикује и напада СПЦ. Што је стварало дојам да су чланови породице Драгичевић, прије свега покојни Давид, припадници ове вјерске заједнице, па су незадовољни како се понијела према њима. Давор Драгичевић (и поред тога што има сина из претходног брака) давао је изјаве како су му "угасили свијећу", при том мислећи на славску свијећу.

И ми смо, у првом наставку Слике стика рекли да смо игнорисали "пренос мошти" у Аустрију, због "нашег доживљаја достојанства православног Давида Драгичевића". Не само да смо погријешили и довели читаоце у заблуду, него је стварност још хорорнија. И из ове перспективе безобразнија. Безобзирнија. Безочнија.

Његова мајка нас, након свега овога, обавјештава да је на гроб њеног сина у Винер Нојштаду изашао католички свештеник. Понавља своју љутњу на СПЦ и наглашава колико је католик био приступачнији и бољи?! Ништа није питао, каже.

Каже и Давид Драгичевић није био крштен у СПЦ. Да "нису били неки вјерници" (као што су сви били чланови СНСД), али су тражили да поп дође на сахрану. Зашто? То просто не може по црквеним законима. На страну да ли је био самоубица или није.

Зашто на Давидов гроб није позван хоџа?

Касније су се окупљали испред Храма Христа Спаситеља пола године, тражећи заштиту цркве. Не католичне цркве, која је ни 200 метара ниже низ Српску улицу, већ управо СПЦ. Никада им, тим људима који су отворени атеисти или припадници других вјерских заједница, није пало на памет да разложе зашто су баш одабрали српску цркву као мјесто спаса и слободе?

Зашто је на гробу Давид имао православни крст, на који су закуцали име своје неформалне групе – удружења грађана – политичке партије? Зашто су користили тада српско писмо, када је то све у мермеру на гробљу у Аустрији изостало?

Није разјашњено ни помоћу којих обавјештајих служби и контаката је удешено, мимо одлуке Бањолучке епархије СПЦ да свештеник не излази на гроб некога ко није њен вјерник и могући је самоубица, да Давора Драгичевића у јеку изборне кампање 2018. године прима и причећује као православног вјерника, те га посађује себи са десне стране владика славонски – Јован Ћулибрк?

Ћулибрк те фотографије са причешћеним Давором у пуној пропагандно-религиозној опреми Давидијанаца, дакле човјека који напада његову цркву и друге владике, тада јавно објављује. Да ли је то зато да би то дјеловало на изборни резултат против партије Милорада Додика, а Драгичевића рехабилитовало из муслиманског експонента у Бањој Луци у примјерног вјерника СПЦ, или да додатно поправи владикин колаборационистички имиџ у Загребу и Сарајеву?

Пуповац ће га знати шта је…

Како ствари са овим покретом стоје, у смислу правца подршке, циљева, активиста; уопште није јасно зашто онда, сем из политичких разлога залуђивања српског гласачког тијела и патетичног играња на вјерско-гробљански сентимент, нису позвали имама на Давидову сахрану, ексхумацију и поновну сахрану? Зашто су и сад у Аустрији звали хришћанског, па макар и католичког свештеника?

Зашто спас од МУП РС нису тражили у дворишту Ферхадије и тамо палили свијеће?

Парастос за Слику стика

Рекли смо у наслову да Правда за Давида у високом представнику види врховног свештеника, који је ту титулу у посљедњих годину дана преузео од Давора Драгичевића. Он је деградиран са ранга патријарха, те је сада нека врста викарног епископа, који је због недоличног понашања склоњен да буде гастарбајтер. Отприлике као владика Григорије Дурић, али без епископских овласти. Чисто викарно.

Уз тотем песнице, Давидов Оченаш, прављење вјерског симбола, односно иконе од покојниковог лика и Валентиновског срца Аустријанца Инцка; чланови ФБ групе често о Давиду Драгичевићу који носи библијски важно име, говоре као о "свјетлу", "водиљи", "анђелу" и слично.

Осим давања особина покојнику које за живота није имао, ово сада прелази у давање у најмању руку светачких обиљежја и биће веома занимљиво пратити како ће се, обзиром да је у политичком смислу овај Покрет Правде За Давида потпуно пропао и разочарао своје спонзоре, даље развијати као вјерска секта.

Једино то преостаје. Једино слијепи догмата може за вођу или надахнуће имати човјека, који годинама шути о томе да је лагао како има снимак, на којем се види да полиција убија његово дијете. (!?)

Што се нас са Фронтал.РС тиче, најавили смо и убацили црну куглу у средњу рупу на билијарском столу. Осим што се зна који број она носи, зна се и шта то значи за игру.



Оставите одговор