Слика стика 2: Роршахове мрље на плочнику

Какви год били припадници организоване групе, која се након предновогодишње некристализоване ноћи у малом броју окупља испред Храма Христа Спаситеља у Бањој Луци, они су грађани Српске и имају уставом гарантовано право на окупљање.

среда, јун 12, 2019 / 17:28

Фронтал.СРБ мора одмах на почетку свим из иностранства плаћеним душебрижницима нагласити свој непристрасан приступ овом друштвеном феномену, те истаћи да они не наступају тако.

Ми смо посматрачи, док су они активни учесници. И то дебело плаћени учесници. То требају признати прво себи, а не срклетити да бољег и објективнијег дочекају као оправдање свог постојања за скупе паре. Ваши спонзори немају представе колико пара бацају улудо, а и то зато што их није брига.

И, да. Они пишу сваки дан о томе, а ми не.

За разлику од њих, ми се боримо против дискриминације било кога, у било ком смислу. Националном, вјерском, полном, идеолошком. При том, не добијамо паре из буџета Српске, Србије или било чијег другог. Финансирамо се од ванбуџетских донација и зарадом на слободном тржишту, а највише од волонтеризма.

Одбрана темељних демократских вриједности

Сви грађани земље Српске, морају бити равноправни пред законом, јер је године 1992. већина становништва тадашње Српске Републике Босне и Херцеговине устала и оружано спријечила понављање геноцида из 1914. и 1941. Стављајући нас тако међу народе који су се жртвовали за одбрану слободе на самоопредјељење. Свих народа у свијету, али прије свега свог.

Фронтал је слиједио тај пут. Од првог дана се залажемо за слободу говора. Али истинску, а не донирано хињење отворености. Било је ту за десет година свега. Позиција и опозиција, вјерници и невјерници, мушки и женски. Једино што им је било заједничко, јесте да нико од њих није био плаћен. Чак смо и очигледним когнитивним јадницима као Срђан Пухало, пуштали да пишу на нашим страницама, док им љубав ка новцу из иностранства није понудила да нам узму живу главу.

Осим што смо их рутински сатрали пред надлежним судом на основу њихове тужбе, а њима остало једино да зазивају Високог представника и нове донације, то не мијења нашу опредијељеност за одбрану темељних начела демократије и људских права. Таква култура, много више него у другим нацијама у окружењу, историјски кључа у колективном несвјесном српског народа, који слободу цијени више од разума.

Ко је једном проглашен за „получовјека“, тај не качи олако ту етикету другима

Након пропалих демонстрација које су за циљ имале прво врисак ожалошћеног оца који моли да се расвијетле околности смрти његовог сина, да би се његовим иступима у стању најпогоднијем за манипулацију тежиште пренијело на утицај на исход избора, а затим као исходиште ненајављених протестних шетњи и спречавање организоване прославе Нове године, хетерогена група људи која се идентификује уз слоган Правда за Давида, преселила се у порту Храма Христа Спаситеља у Бањој Луци.ж

Потпуно је јасно да то није био њихов први избор за мјесто окупљања, већ посљедица полицијске забране окупљања на Тргу Крајине, почев од католичког Божића прошле године. Желећи да што више укажу на бездушност власти, окренули су се вјерским стереотипима, у смислу да црква указује заштиту и помоћ слабима, напуштенима и прогоњенима.

Наравно, уз жељу да се некако што више самоукаже да црква није таква. Полицији је тада скандирано чак и „Идите на Косово“.

Пета црквена заповијест

Тако су преко пет мјесеци припадници Покрета „Правда за Давида“ регистрованог у Сарајеву, палили свијеће испред улаза у православни храм у Бањој Луци. Чињеница је да су од првог окупљања на том мјесту, али и раније, они на својим скуповима и по друштвеним мрежама критиковали Српску православну цркву. (Епизоду са коментаром Качавендиног присуства при доласку Сергеја Лаврова, није емитовао чак ни БН ТВ).

Међу окупљенима су, како СПЦ тачно наводи, људи који су политички активисти, који се одавно изјашњавају као атеисти или су неке друге вјерске деноминације, те се ту не налазе из вјерских разлога.

Што не подсјетити да је постојала и изричита забрана од стране организатора митинга пред изборну ћутњу, да се на исти „не смије долазити са националним и вјерским обиљежјима“. Да се почетак митинга одгађао ишчекујући непрегледне митске колоне аутобуса учесника из Ефбиха и Хрватске.

Они, али и појединци међу њима који сматрају себе православним Србима, нису организовано улазили у храм, нису учествовали у богослужењима, нити су свијеће палили у подруму зграде коју је црква одредила за ту намјену.

То је чињеница, једнако како онима који се труде одржати пламен протеста против власти оличеног у отвореној и личној мржњи према политици Милорада Додика, не пада на памет да пале свијеће у црквеној згради, јер тамо то нико не види. Па не може ни снимити.

Кад се то све сагледа, потпуно је логично да се једној тешко традиционалној, догматској установи као што је црква, а која међу црквеним заповијестима има ону (под редним бројем 5) да се молимо за оне који су на власти, никако није допадало.

Полицијско-општежиће и хипстери-испосници

Но, и Божић и Васкрс су прошли у овој врсти вјерско-политичког суживота. За то вријеме, полиција је била више у помало комичном, надзорно-обавјештајном модусу, уз умарање малобројних активиста крајње упитним прекршајним пријавама. Демонстранти су, опет, били тиши и покушавали да убаце свој лик и песницу у кадар уживог преноса прославе вјерског празника или неке друге прилике. Ту су, надајући се да ће медији који су им наклоњени, свако вече емитовати њихове свијеће у мраку, док не букне неки нови медијски пламен.

За то вријеме родитељи Давида Драгичевића су, крајње вјерски немотивисано, ексхумирали његове посмртне остатке и сахранили их у Аустрији. Отац му, Давор Драгичевић, на ФТВ2 (БХТ) показао је меморијски стик, на којем је тврдио да се налази снимак са Рајфајзен банке, на којем се види како неко напада његовог сина.

Од тада до данас, ништа слично није показано да поткријепи ове тврдње. Нити ко то помиње. Покрет је информационо мртав, па се у попуни програма у групи потеже све – од антисрпских чланака у Гардијану, преко кривичних истрага о сексуалном злостављању дјеце штићеника дома Рада Врањешевић, до афере Милан Тегелтија и ВСТВ.

Сада више не ваља ни ВСТВ – само ОХР

При том, ваљда се треба заборавити да су управо ВСТВ и Суд БиХ, као наметнута тековина Високог представника, баш зазивани као спас од „злочиначке државе Републике Српске“.

Истина, приказани су нешто касније снимци на којима се не види ништа од најављеног, са друге локације, те једна фотографија полицијског возила у покрету. У правом маниру религиозног покрета, тај стик је постао нешто као свети реквизит. Чека се његово Откровење. Умјесто штапа који носи патријарх, Драгичевић старији има УСБ-стик.

Дакле нема више ништа ново, нити сензационално да се изнесе о самом случају. Фама је мртва. Правда за Давида ћути и ишчекује, истрајна у вјери ка месијанској улози „тате лава“.

Ћутила је и црква.

Духовна тражи помоћ од свјетовне власти

Полиција је онда, прије два дана, саопштила да је запримила приговор да се на црквеном посједу окупља група коју је црква толерисала и покушала да са њом успостави контакт, али која и поред више упозорења, одбија њихов кућни ред. Полицију је молила онда, да тај њихов ред заведе. И они одмах потрчали.

И ту долазимо до проблема секуларне природе. (У црквену догму нема смисла улазити, јер ово није теолошка расправа.)

Оно што је, пак, битно за све грађане, дакле и оне који нису вјерници, или православци, јесте да ли је група грађана која се окупља на црквеном добру, једина која би могла потпасти под овакву врсту пријаве? Није, ни под разно.

Зашто полиција овако промптно не реагује и у случајевима, рецимо, веома бучних ненајављених дешавања, или редовних неодобрених ватромета? Они су куд и камо опаснији, јер могу изазвати пожар. Када се десе иза поноћи (што је по правилу случај), родитељи са ситном дјецом би били веома ради да сутра прочитају како је тај и тај добио пријаву за изазивање опште опасности или бар за нарушавање јавног реда и мира.

Затим се поставља питање, да ли су проведени неки поступци, који би утврдили ко тачно шта ради, именом и презименом? То би био прави пут, како би се тим људима уколико оштећују црквену имовину или су ту против њене воље на то скренула пажња, а онда и доставила кривична/прекршајна пријава, ако сарадња изостане. Додуше, биле су неке прекршајне пријаве, о томе да се нарушава јавни ред и мир, али није било црквено-религиозних образложења за њихово уручивање, нити је помињано оштећивање имовине.

Полиција је, то свакако треба издвојити, нападно ажурна када су у питању восак-терористи, који не пале свијеће гдје црква каже.

Има ли шансе да идентификујемо кривца?

Да се полицији и судству не наређује по политичкој линији, односно да се парадржавно и са једне адресе не утиче на ове двије полуге власти (које би требале бити јасно одијељене), ништа од овог не би било могуће данас. А ситуација је крајње надреална, да не кажемо готово езотерична.

Да се није ишло на саучешћа пред камерама, од стране државног врха. Да се није давало возило службе предсједника, да из Београда довози патолога којег је ангажовала породица. Да се отац страдалог није естрадно, а прије свега противзаконито укључивао у истражни тим.

Да се није (пазите сада!) истрага Полицијске станице Лауш дизала до нивоа предизборне и посебне сједнице НСРС, већ да су умјесто политичара посао радили истражиоци и тужиоци – било би макар мање овог „да је“ и „да су“.

А, нажалост, има још.

Да је и да су

Да су сви радили свој посао по закону и професионално, полицијске теорије изнесене на чувеној унфал-конференцији за штампу не би падале на надлежним судовима као крушке, а тужилаштво шутило као заливено и данас.

Да су комунална полиција и градске власти радиле свој посао, Трг Крајине се не би претворио у поприште терора мањине над већином. Да се није показивала онолика оклопна сила након закасниле забране окупљања и Додиковог постизборног обећања да ће их помести, покрет би се угасио сам, као што и јесте. По ко зна који пут указујемо на шта личи споменик страдалима у земљотресу, тако да комунална сикирација и поштовање закона и објеката под заштитом државе уопште није пристојан изговор. Да су га бар очистили…

Да и данашњи носиоци власти нису тако дошли на садашње позиције, могла би се продавати прича о борби за државу против страног окупатора, а не за себе и своју фотељу. Ово данас је зато тако понижавајуће смијешно за обе стране у сукобу, које су се потпуно оголиле у својој пат-позицији.

При том СПЦ не третирамо као учесника у гложењу. Она ће преживјети без обзира на исход било каквих избора.

Чему служи Парк Младен Стојановић?

Устав и закони су јасни. Они, између осталог, у сегменту јавног окупљања прописују могућност да локална власт одреди једно мјесто на којем се грађани могу окупљати у већем броју без најаве надлежним службама. Без обзира што полицијски службеници траже најаву, у Бањој Луци је то Парк Младен Стојановић.

Знају то добро исти ти људи, који су се скупљали да, рецимо, пишу похвалу лудости преноса надлежности у образовању, да би се што хитније приступило стипендијама ЕУ названих по Еразму Ротердамском. Били су ту и борци-ветерани. И опозиција је држала митинг, контрамитингу власти.

Но, и поред примамљиве предисторије простора, више је разлога због којих тражиоци правде за Давида, а заправо активисти који ову нерасвијетљену трагичну смрт (али и све друге прилике) користе за борбу против власти, не желе да искористе своју законску могућност и потпуно избију полицији било какав аргумент да их ограничава или растјерује.

Први је што се у парку може у већем броју срести нешто шетача и рекреативаца, људи са малом дјецом те заљубљених парова; односно мањи је број пролазника и њихов наступ је тако крајње непримјетан, без помоћи медија.

А то преносе само медији који имају уговоре са њиховим спонзорима. Уједно, утапају се у социјални миље вишегодишњих штрајкача глађу и другим средствима, који имају разапете шаторе баш у том парку.

Испод части, изнад закона

Пошто на Тргу Крајине не може (ни шатор, ни паркинг, ни окупљање), они не желе ни Бањолучки Хајд парк. То им је испод части, јер се боре за правду и истину. Они ће у сукоб са полицијом, јер једна фотографија у интеракцији са њима вриједи њих хиљаду. Баш јер их је тридесетак.

Врло један рационалан и логичан приступ, са политичког становишта.

Полиција, односно власт, заклањају се иза врло растегљивог тумачења закона. Они са превентивног становишта, узвраћају да је при посљедњем најављеном протесту групе, односно Покрета Правда за Давида, дошло до ненајављене шетње, блокади саобраћаја, атмосфере линча пред мјестом боравка људи које сматрају одговорним за одсуство правде, те (за власт крунски доказ) спречавање организованог дочека Нове године. Полицијске и политичке оптужбе за покушај упада у РТРС и државни удар се нешто не спомињу одавно.

Кад је то све тако, вајка се полиција, када се за организаторе скупа пријављују анонимни људи, када је предсједник Покрета побјегао од прекршајних пријава и тужби за клевету (тужио га је чак и Ђорђе Рађен) те заснива нову породицу у Аустрији, онда им се не може вјеровати да то све неће поновити.

Оба мотива су логична и рационална, али нијесу тачна.

Пат позиција до локалних избора

Власт жели да било какав подсјетник на предизборну панику какву је изазивао овај атак на њу саму, нестане из јавног простора. Што прије предизборне локалне године. И било каква прича о професионалнијем и транспарентнијем раду полиције, пошто све функционише и овако. Како је њима нагодније.

На томе много више опет ради републичка, него градска власт. Тај мотив за убиством мотива убиства је јасан, као и да су за партијско-политичке сврхе спремни искористити полуге државне принуде до кршења људских права. Једино што их у томе спречава је јавно мнење, јер је јасно да код нас нема никаквих организација или појединаца са ауторитетом. Све их финансирају странци, па тај посао раде тако да им грађани ништа не вјерују. Као ни властима, уосталом.

Са друге стране, малобројни палиоци свијећа не желе да избјегавају, већ на све начине изазивају да дође до сукоба са полицијом, како би га снимили и окачили се на друштвене мреже. На тај начин стварају привид своје саможртвујуће активистичке ауре, привлаче још фондова и спонзора за ове активности, те праве себи политички примјетиво име, будући да још и прије овог случаја, имају нескривене амбиције у том правцу.

Пуси рајот, али само до пола

При томе, а што је најбитније, ни једни ни други нису спремни да иду предалеко, односно да изврше бескомпромисан и фронталан напад на овог другог. То би био крај једне отрцане и необријане бајке у којој се сви претварају да су Пепељуга и Црвенкапа, а заправо су зла маћеха и вук. Ником ту више није искрено стало, да се вријеме, новац и енергија улажу у стварно истраживање тога шта се десило Давиду Драгичевићу, те ако је убијен, ко га је убио?

Док је потпуно јасно да ова пат позиција одговара малобројним хипстер-витезовима, друштвена је трагедија што у њој играју коло и полиција и тужилаштво. Тужилаштво се (хало, Пожега?) и даље не оглашава да ли је уопште могућ наставак или проширење истраге и ако не, зашто?

Тачно треба истрајавати на овом случају, као предлошку штете коју доноси нефукционална судска власт једној земљи. Судство, које контролишу и у ово су га реформисали странци. Исти ти који сада спонзоришу потраге за правдом и истином.

Како је забрана уопште физички изводљива од стране полиције?

Већ смо рекли да је ситуација крајње надреална. Вјероватно и крајње научно занимљива са социолошке тачке гледишта, са посебним нагласком на политичке системе и њихово функционисање. Најблесавије је што тако једна суманута забрана за још смјешнији ниво организације и одлучности, уопште функционише.

Униформисани полицајци стоје на пјешачким прилазима Храму Христа Спаситеља. Унутра дјеца ромобилима, бициклима, ногама, рукама и родитељима – зулум чине. Сваковечерњи хаос.

Са друге стране – бунџије на батерије, професионални скупљачи помоћи, запосленици западних НВО, ванаби политичари, сањари у свом личном рату против система, докони пензионери и сл. Они тако стоје, сједе, снимају полицијаце, али нико нема петље да прође крај њих и почне да се дере пред запрепаштеном дјецом: Правда за Давида!

И, наравно, добије хапшење, врло упитну прекршајну пријаву од полицијске службе. А онда и могуће ону за непоштовање службеног лица, или чак за опирање при хапшењу. Ту се, по оном што смо видјели 25.12.2018. године, изгледа унапријед зна ко ће испасти јачи.

А то све гледају дјеца. И ту је кључ!

Знам те, знаш ме

Како је могуће уз толики промет различитих људи, уз истина велики број туриста који се сликају пред обновљеним храмом, спријечити окупљање баш те групе и било какав већи ексцес? Полиција их позна све у главу и не допушта им пролаз. Знају и они полицију. Поименце. Друже се они већ дуго.

И то објашњава све.

Да није овог детаља, ово би се крајње забрињавајуће могло протумачити као грубо нарушавање људских и грађанских права у смислу слободе кретања. Нечега што се тиче свих нас грађана Републике Српске. Овако ово није ни спречавање некога у вјерским слободама, јер се вјерска заједница чији је то посјед, жали на јасно идентификоване припаднике организоване групе.

Изводљивост полицијске акције садржи се и у томе што, понављамо, покрет има микро-масовност, нема „непознатих“ активиста који ће се прерушити уз своје или изнајмљено дијете као наивни грађанин који је ту дошао да проведе поподне са породицом, провући се крај полиције, па запалити свијећу мимо забране власника посједа и оголити мајицу са стилизованим ликом покојног момка. Па да се онда сними хапшење и прекршајна пријава, и све по реду. Па да постане познат. Као.

То је мали број људи, који окупира друштвене мреже сензацијом. Сви који су планирали постајати познати, већ су знани полицији. И ни њима није у циљу да уводе нове колаче у игру, већ се агресивно обраћају политичарима који су се до сад ту појављивали. Не пада им напамет да дођу са упаљеним батеријама на мобилним телефонима, како не би воском нарушавали изглед плочника, или да промијене локацију примјеренију читању Давидове молитве и интонирању Клинца у гету.

Плаћен из иностранства, да помаже у избору домаћих политичара

Толики број обичних људи који у повјерењу говоре да неки њихов комшија добија паре од странаца (по 50 КМ да стоје тамо сваки дан), потпуно је примитивно смијешан трач, који се прима међ’ таблоидима образоване.

Прије свега што је емпиријски тачно и провјерљиво да активистичко језгро више не чине кандидати политичких странака, већ је сад попуњено од људи из тзв. НВО сектора финансираног од САД и ЕУ. На првом мјесту видљивости преко порталоида и порталића, односно блогоглагољиваца и квазиновинарчића. Потпуно отворено и чак са поносом. Нико то не крије. Знате оно „пројекат подржан од…“.

У САД, рецимо, забрањено је не регистровати се као страни агент, ако добијате новац из иностранства, како би утицали на друштвенополитички живот, а посебно на изборе. Шифра: Трамп – Клинтонова / Сорош – Орбан.

Недавно су неку руску студенткињу осудили на двије године затвора, између осталог, јер се учланила у њихово Национално удружење посједника ватреног оружја и, као руска грађанка, састала се са дипломатским особљем Абасаде Руске Федерације у САД.

На крају крајева, врховна команда Покрета Правда за Давида из Сарајева, (бар формално) налази се у Аустрији. Односно, лако је утврдиво поријекло новца од плата свих новинара и новинара-активиста који скандирају полицији: Убице, убице; па онда сутра непристрасно пишу.

Честитамо: Циљ је већ постигнут

Ово неискрено заговарање, на патолошки је начин одвојено од реалности живота свог народа, јер у девизама фондова страних влада су хљебови насушни тих заштитника људских права. Тумача црквене воље и организације, који грме по друштвеним мрежама гњевом праведничким.

Ко може вјеровати борцима за ову или ону добробит домаћег човјека, кад се баве унутрашњом политиком, а кућног буџета финансираног из буџета стране земље? Исто као што се у случају РТРС или АТВ зна одакле долазе паре, према томе како се о коме или чему извјештава. Ви, нормално, не знате коме више да вјерујете. И, они иноземци којима смета Република Српска, већ су постигли свој циљ.

Њихов циљ је да се у неком друштву разлике доведу до непремостивих ставова, изграде зараћени блокови, поткопају све темељне вриједности на којим то друштво почива, те установе као што су војска, полиција, судство, црква, култура, школство, здравство и сличне; а онда им на изборе изводе своје комедијаше и тајкуне, претварајући демократски изборни процес у ријалити финансиран новчаним токовима ван буџета државе.

Новцем приватног сектора и страних влада, који послије наплате приватизацијом државних ресурса у бесцјење.

Изборна кампања као перпетуум мобиле

Када друштво колабира под њиховим кредитима, или у грађански рат ако кредите није хтјело узимати, они вам кажу да сте сами себи најкривљи, јер сте такве карикатуре сопственим гласовима изабрали и – наметну вам своје рјешење. Себе и неповољан савез са њима, као једини спас.

Нама се то непрестано дешава. Американци и ЕУ су финансирали на исти начин и власт кад је била у опозицији, и опозицију сада, против које је тада финансирала садашњу власт.

Чим неко кога су довели престане да извршава у потпуности њихова наређења, јер се због тога у Српској губе избори, а апаратчици на власти мисле прије свега на себе, они га ставе на црну листу код куће и савезника, те почну финансирати опозицију у земљи.

Наши закони им то дозвољавају, док код себе годинама не заклапају о руском мјешању у изборе, Сноудену, Асанжу или шта већ не. Лове туђе држављане по свијету и тамниче их код себе у Гвантанаму.

Док се ми овим темама оволико бавимо у медијима, док се гложимо се међу собом неспособни да нађемо било какав стратешки споразум, док је њихов циљ већ и постигнут. Умјесто да се бавимо темама развоја, ми пракљачимо шта?

Питамо се да ли смо уопште заслужили политичку аутономију, закључујемо да смо тотална пропаст и сиротиња, ретардирани и неспособни за самоуправу, укључујемо чак и дјетињасте расправе о ваљаности националне цркве, а да заправо немамо појма са ким се то поредимо?

Са подизањем резервног сазива полиције Ефбиха, да ријеше проблем са мигрантима у Бихаћу?

Роршархове мрље на слову закона

Срећом, крајње дефетистичка размишљања су засад најзаступљенија на друштвеним мрежама, помоћу купљених термина и генерално премоћније активистичке армије плаћених ботова.

Пошто војску немамо, јер смо је утопили у ОС БиХ под притиском окупационих снага НАТО, а и све остале полуге друштва су се потпуно распале од шупље приче у медијима и разноразних реформи и едукација (о агресији НАТО и осиромашеном уранијуму да не говоримо), опет је то много више него што има већина народа и земаља, од преко седам и по милијарди становника планете.

Паушално.

Шта је сад допало нама којих нема ни милион, годину и по прије избора (и то локалних) сваки други дан преиспитивати темеље свих наших националних установа, до самог смисла постојања српског друштва као таквог? Нико ништа не ради, сви политиче, а по закону је изборна кампања једва мјесец дана прије избора.

Ово све постаје веома, веома заморно. Бар за нас посматраче. Којима је то посао.

Фронтал зато, као гласило које за доручак једе Невладиниће у свим агрегатним стањима и појавним облицима, а они ни бекнути не умију као одговор на аргументе, упућујемо да прво провјере да ли је то што јавно траже и заговарају, уопште законски могуће у земљи која их финансира, па да тек онда пишу о тоталитаризмима и фашизмима. Нека окупирају Вол Стрит или изборе Битку за Сијетл, прије него то знање и идеале примјене код куће. Зато ми за крај, опет, наглашавамо свој став:

БИЛО КОЈОЈ ГРУПИ ГРАЂАНА, КОЈА НЕ НЕГИРА УСТАВНИ ПОРЕДАК И НЕ ПОЗИВА НА НАСИЉЕ, НЕ СМИЈЕ БИТИ ЗАБРАЊЕНО ПРАВО НА ОКУПЉАЊЕ, ПОД ЗАКОНОМ УТВРЂЕНИМ УСЛОВИМА!!!

Сада вама остаје да овај друштвени случај кроз слово закона, испред екрана, тумачите као Роршахове мрље политичких проблема и приоритета, на воском покапаном плочнику наше националне религиозности.

Толико је то све сад изанђало и патетично, да нема боље реченице за крај.



22 КОМЕНТАРА

  1. Док сам још био у фази да протест може донијети помак у истрази шта је било са Давидом имао сам једну идеју.
    Наиме. сваки протест мора имати своју химну. Некако се наметнула “Клинац из гета“, али она није имала химничност. Била је добра да се чује понекад, али за химну није. Тачка, што би рек’о онај бленто.

    Можда треће-четврто вече покушам ово рећи једном дебилчићу који данас прима посланичку плату, једној гњидици која данас поткива кољњ по шехеру и једном бившем полицајцу, старијем од њих, који данас има блог, а знамо га и са Фронтала.

    Ова двојица млађих нити су ме слушала, нити су знали о чему причам, а полицајац, када сам му рекао ко изводи пјесму коју предлажем, рекао је одјеби, па да нас оптуже да нам химну пјева муслиманка Aзра.

    А мој приједлог је била нумера “Курвини синови“. Све је у њој до детаља пророчки описано.

    Хвала Јасмину на доброј изведби:
    https://www.youtube.com/watch?v=ORJUQV9k_Xc

      1. Ne znam
        Ali bas kao da imaju covjeka zaduzenog da pise ovakve idiotizme, uz duzno postovanje prava na misljenje svih. Bas me zanima da li bi ovako pisao da mu iz familije nekog roknu, i da MUP unistava dokaze, dok tuzilastvo koci istragu, vec evo godinu dana i vise.
        Da li bi tako junace pisao, da ti je brat, sestra, necak ubijen?

        Samo na temi Davidovog ubistva se pojavljuju ovakvi tekstovi, i po stilu pisanja, kao da ih pise jedan covjek
        Nemam ja nista protiv..neka pise..Kao sto kazes, volio bih da se ovakvi tekstovi distribuisu preko RTRS ili drugih TV stanica.. Narod ce ili progledati, ili povjerovati.. Do njih je..Sto rece Nele Karajlic, imas izbor i snosis odgovornost za taj izbor..

      2. A stav im je najjaci:
        БИЛО КОЈОЈ ГРУПИ ГРАЂАНА, КОЈА НЕ НЕГИРА УСТАВНИ ПОРЕДАК И НЕ ПОЗИВА НА НАСИЉЕ, НЕ СМИЈЕ БИТИ ЗАБРАЊЕНО ПРАВО НА ОКУПЉАЊЕ, ПОД ЗАКОНОМ УТВРЂЕНИМ УСЛОВИМА

        Ljudi pale svijece u porti, traze da se rijesi ubistvo… i eto…baraba zakljucio da negira ustavni poredak…
        Jebem i tebe i ustavni poredak, levatino… Po kom poredku vec godinu dana stoji istraga… I sebe smatraju Principovim potomcima…FUJ !!!!

  2. ЧЕМУ СЛУЖИ ПАРК МЛАДЕН СТОЈАНОВИЋ?

    Парк служи да по њему кучићи каку и пишају по људима који траже своја права. Дакле , сви који у истом траже права сведени су на кучиће који обављају природне потребе.
    Некако нисам видио комуналну полицију , која се исто помиње у тексту , да пише казне елитним кучићима и њиховим газдама који не покупе продукте пробаве истих. Можда се ком. полиција увлачи и у буље елитних кучића као што извирује из буља владајуће елите?

  3. Свијеће се не пале, осим кад је мрак, оне се прислужују, за живе, за мртве, за….

    Иначе, паљења свијећа као симбол отпора може бити употребљено за разне видове јавних протеста, али зна се гдје, зар не?

    Иначе, за мене као родитеља, окупљање групе је изгубило сваки смисао још када је разведена супруга „опијеног“ Давора прогласила за месију и позвала да преузме државу у руке,(тада нисам реаговао) да не говорим колико сам био разочаран када је Давор кукавички побјегао(тада јесам реаговао).

    Сви знају да сам првог дана подржао породицу и 12 Давидових пријатеља.

    Тада сам испред ЗЕЛЕНИХ, све у саопштењу за јавност написао да се ми нећемо мијешати и замолио све друге политичке партије да не користе убиство младог студента у изборној години, што наравно, осим ЗЕЛЕНИХ, нико није испоштовао.

    На крају крајева, шта је било, било је,значи, група је добила силне донације, Давор је побјегао, ПДП је профитирао, СДС због своје глупости изгубио изборе, власт је опстала, чак ојачала и разбила сваку илузију менторима да их могу преко групе уцјењивати.

    Република Српска је и даље остала отворена мета због ораха у џеповима људи из власти и дијела опозиције, једино су ЗЕЛЕНИ остали чисти и честити, али шта нам то вриједи?

    П.С. Иначе, ово Даворово бјежање ме подсјети на један ратни случај, наиме, дође у штаб наш војник, отац палог борца, затражи да иде на радну обавезу јер му је син погинуо, мене као оца је било стид његовог стида, мада је добио што је тражио.

    Разумијем све, али гдје су ту муда оче палог борца,или Дворе, гдје је ту, „идемо до краја, само ме убити можете“, гдје одоше те ријечи оче убијеног дјетета, гдје одоше те ријечи оче у жалости,оче ратни инвалиду, оче који држа говоре осам мјесеци са брадом шишаном сваког другог дана, оче обучен
    ( често) недолично српској традицији, све када се ради о родитељу у жалости.

      1. Никола је коњ запрежни и сподоба режимска,синоћ сам био са доктором Исметом директором брчанског „Тоњења“. Својевремено док сам био државни непријатељ бр. 1 а доктор Исмет опозиционар србо-усташка власт је пусстила буву да ме Исмет платио са 25000КМ да радим то што радим. Истина је да нити сам тражио од било кога нити сам добио неке паре и што је најважније нису ми ни требале.
        Једноставно власт која се плаши своје сјенке најлакше прође када измисли да је неко плаћеник.

      2. Ja odavno tvrdim da si ti budala ili ako ti je lakse „svariti“ psihicki nestabilan, tako da bi onaj ko bi ti eventualno dao pare bio isti takav. Tipican primjer isfrustriranog covjeka, koji je propao zbog svoje nesposobnosti, izbacen iz rezimskih talova, stranke, i skuta vlasti, pa sada drvlje i kamenje po drzavi. Spreman i guzice dati, drzavu rusiti, neprijatelju ppdilaziti, samo da bi svoje frustracije umirio.

  4. Тачка,немој џаба спиновати ко Симо.
    Суштина је то да се обични људи овдје систематски оптужују да су плаћеници и да све своје активности па чак и покушај да прошетају градом и застану са пријатељима на Давидовом тргу искључиво раде за новац.
    Наравно да и режим зна да то није тачно.
    А ти као врховни ауторитет у тој служби зла неки дан си отишао још даље написавши да сам ја АИД, а добро знаш шта је АИД.
    Да је АИД је не би рекао ни за србина који је добио златног љиљана у Армији РБиХ.
    Мени није јасно како вас није страмота и да којим случајем нисмо у Европи режим би отворено убијао и држао народ по логорима поново,све оно што сто су радили ваши дједови и очеви у комунизму.

    1. Млађо,

      ја не спинујем. Ја кажем оно што мислим. Имам довољно година, свашта сам у животу видио и прошао, живио у више држава и система и мислим да сам компетентан да сагледавам ситуацију.

      Никад ми у БиХ, ако изузмено Аустро-Угарску и Краљевину Југославију, имали уређену државу. Ово што данас имамо су посљедице комунистичког испирања мозга нашем југословенском народу.

      Стављати све проблеме на терет Додику није поштено. На Фронталу је било будала који су Додика оптуживали што није било снијега на Јахорини или што су 2014.године биле поплаве.

      Ја памтим и СДС и њихову бахатост, памтим и комунисте, памтим и нека времена за која неки кажу да су била златна, а нису итд…

      Мало реалног сагледавања није на одмет.

    2. Covjece ti si vrbovan od AID-a a da i ne znas to, takvi frustrirani ljudi, sa psihickim problemima, su im jako interesantni u smislu „programiranja“ za subverzivne radnje u medijskom prostoru Srpske. Ozlojadjeni pojedinci, napucani od rezima i istjerani iz stranke, uz to labilni. Ne kazem ja da si ti svesno takav, kao ni vecina ovih iz PzD , ali jbga, navuklo vas…

    3. Ahahahahah…
      Ja sto te nalijepise braca..
      Ali niko ne dade odgovor na prosto pitanje:
      „Moze link, ili nesto drugo za ovu tvrdnju „група је добила силне донације“ ? Ili ste i vi svezno“

      Vidis druze da sve znaju.. i da PzD prima platu od stranaca, i da si ti budala koji je spreman drzavu rusiti, imaju uvid u tvoj zdravstveni karton gdje sigurno pise da si „psihicki nestabilan“, , i da radis za AID…sve srpcad znaju..Sve sveznalice, jbt
      Blago nama s njima…

      Najjace je kad jos pomisle da su ti kao nesto naudili svojim smijesnim komentarima, pa se osjecaju samozadovoljno, u stilu..Ha jesam mu rek’o

      1. E moj Kole… Zivot u Austriji nije jeftin. Ne znam kako neko moze mjesecima tamo zivjeti a da nista ne radi? Uz to sepuriti se u markiranoj odjeci a zaliti sina. Kakav link treba da se zakljuci koliko je trebalo sredstava za organizovanje protesta mjesecima, za propagandu, majice, plakate, … Nema danas nista dzabe.

      2. Ma ja..ti znas i da lik ne radi u Austriji..i da se sepuri u markiranoj odjeci..Garant si sa njim svaki dan
        Svezno si ti..nema sta..metodama logicke dedukcije donosis izvanredne zakljucke

        Sigurno imas i iskustva u organizovanju protesta, pa znas koliko to kosta sve..
        Rodila te majka tako promucurnog

        Jbt.. da li ti vidis koliki si ronmo, a?

        Nemoj mi replicirati nista, boga ti..nisam zainteresovan za budalastine

  5. Јебига бин Младене, тачкица је у праву, права си будала, врбован, или не, ти си глуп, неписмен и будала, па га јеби.

    Иначе, не вади ријечи из контеста, мој коментар је имао више закључака, али се превасходно односио на Давора као оца и борца, унесрећеног оца који је прву јавну подршку добио управо од часног српског капетана Лазаревића и ЗЕЛЕНИХ.

    Нисам ја Младене свако, ја сам насвјетлије политичко име Републике Српске, мени је јако битна ријеч и образ, не може неко добити подршку од оваквог човјека, говорити мјесецима једно, а урадити друго.

    Сто пута је Давор пред протестантима и медијима рекао да нигдје не иде, да га могу убити, али да иде до краја, није одржао ријеч, за мене као родитеља то је издаја сопственог дјетета, породице, покрета и свих који су подржавали протесте.

    Да не говорим како је за мене као српског официра то кукавички чин и издаја РВИ образа, на коју се нарцисоидни -несуђени предсједник државе позивао, све са до перфекције уредно обријаном брадом, тачка.

    1. “… на коју се нарцисоидни -несуђени предсједник државе позивао, све са до перфекције уредно обријаном брадом, тачка.“

      Колико ме сјећање служи једини несуђени предсједник са тих окупљања је Вукота.
      Посљедично томе једини несуђени премијер си ти.

      https://www.rtvbn.com/3925573/govedarica-mene-je-izabrao-narod-

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *