Милан Благојевић: Вапај за правном државом

Пишући прије више од 70 година свој чувени правни есеј под насловом „Законско неправо и надзаконско право“ Густав Радбрух се, подстакнут на то ужасима нацистичког режима, бавио питањима вриједности у виду правне сигурности, правде и сврсисходности.

петак, 14 јуна, 2019 / 12:48

За проблем којем је посвећен овај текст посебно су важна Радбрухова поимања односа између закона и правде. Радбруцх је сматрао да када дођу у сукоб закон и правда, неваљани закон мора уступити пред правдом уколико сукоб између њих достигне такав ниво који постане неподношљив. Али, ако нема тог сукоба, Радбрух сматра (сасвим исправно) да је у том случају захтјев правде да закони буду извјесни и да пружају сигурност да ће бити онако како пише у њима, односно да неће данас бити интерпретирани и примјењивани на један, а сутра на други начин. Такве извјесности нема нити може бити без исправног тумачења и примјене закона, а судије у томе имају незамјењиву улогу. Уколико они закажу на том племенитом послу, онда нема правне државе, већ смо подвргнути самовољи и хиру појединаца.

Ових дана налазимо се у епицентру онога чиме се својевремено бавио Радбрух, с том разликом што ми имамо сукоб не закона и правде, већ судијског волунтаризма и судијског кршења закона, на једној, и закона и правде на другој страни. Стога оно што слиједи у наставку није само још један покушај објашњења у шта се претворило наше правосуђе, већ и мој посљедњи вапај за правном државом (вапај зачињен гротеском, јер сваки човјек има уставно право да и у тој форми указује на безакоње власти).

У уторак 4. јуна ове године првостепена дисциплинска комисија ВСТВ-а БиХ одбацила је дисциплинску тужбу и захтјев за суспензијом Милана Тегелтије са мјеста предсједника ВСТВ-а БиХ. Учињено је то на бескрупулозан начин, упркос томе што је Тегелтија на очи и уши свих нас, као шеф правосуђа и судија једног суда, испољио незаконито понашање у којем једном Нермину приватно у кафани обећава:  Слушај, ја сам у понедељак у Сарајеву, ти ћеш мени донијети то што имаш за Тужилаштво, број предмета, ко је пријављен, ја ћу да видим шта је и како је, па ћу ти онда моћи нешто рећи“. Ово је тешко кршење и закона и судијске етике које је својом одлуком аминовала дисциплинска комисија. Оно што је у тој одлуци написано као „образложење“ школски је примјер не само незнања, квазиинтерпретације и погрешне примјене Закона о ВСТВ-у БиХ, већ и нечега што је самовоља којом се ствара нови закон за конкретни случај и појединца у лику Милана Тегелтије.

Каже дисциплинска комисија да Тегелтија за вријеме свог ангажмана у ВСТВ-у све радње предузима у својству шефа правосуђа, а не судије. Правним зналцима неће промаћи да су на овом мјесту чланови дисициплинске комисије, са све Ружицом Јукић, показали каквим незнањем владају, јер они не разликују радњу од понашања, што нису идентични појмови. То се учи на првој години основног студија права у предмету Увод у право, гдје се каже да су правне радње надлежности службених лица да врше своје службене правне обавезе и овлаштења из круга послова државног органа у ком се налазе на раду. Како видимо, кад обављају своје службене послове службена лица се не понашају, већ обављају службене радње. Они се, као и било које друге особе које не раде у државном органу, понашају у свом приватном животу, мимо службе. Ово разликовање је од пресудне важности, јер када прописује дисциплинске прекршаје било ког судије, Закон о ВСТВ-у каже да су то понашања изван суда која штете угледу судијске функције, односно било каква друга понашања судије која доводе у питање повјерење јавности у непристрасност и кредибилитет судства. Стога, када је ријеч о Тегелтијином понашању у филму „Поткивач“, он се у том филму понашао како се понашао, а није обављао нити је према закону могао обављати било какву службену радњу за коју се тако горљиво, без имало пардона према правној науци и закону, залажу Ружица Јукић и остале чланице дисциплинске комисије. Зашто се Тегелтија у том филму понашао, а није предузимао радњу. Па зато што, ако хоћемо да влада право а не Ружица, у Закону о ВСТВ-у БиХ фино пише шта су надлежности предсједника ВСТВ-а. У члану 11. став 5. тог закона прописано је да је предсједник ВСТВ-а надлежан (то су, дакле, његове једине службене радње) да припрема дневни ред за сједнице Вијећа, да сазива сједнице и предсједава сједницама Вијећа те да надзире свеукупан рад Вијећа и Секретаријата. Ни у надлежностима ВСТВ-а као институције нема ниједног јединог слова које би дало за право било ком њеном члану да предузима као службену радњу оно што је Тегелтија радио у филму „Поткивач“, па макар му накнадно ВСТВ дао не само подршку, већ га и одликовао.

A propos понашања, рече дисциплинска комисија и то да за вријеме сталног радног ангажмана Тегелтије у ВСТВ-у он све предузима у својству предсједника, па и у приватном животу. Видите како се, класичном злоупотребом власти, покушавају покрити тешка незаконитост и кршење судијске етике од стране Милана Тегелтије. Ружице Јукић и остале чланице дисциплинске комисије, то што сте вас три учиниле је тешка срамота, и људска и професионална, јер ништа од онога што сте написале у вашој одлуци није прописано законом, па зато ту своју самовољу и нисте могле ваљано подвести под било коју законску одредбу.

Толико о радњама, понашању, Ружици, али не и логици јер је логика (здрав разум) важна и за наредни „бисер“ из одлуке дисциплинске комисије. Ради се о тврдњи да кад, рецимо, Ружица или Тегелтија атерирају у ВСТВ, да им се, пазите шта, залеђује судијска функција, па да онда Тегелтија по овој изопаченој логици дисциплинске комисије има право да ради шта год му воља. Оно што се овдје противи здравом разуму је то што би ови из дисциплинске комисије да замрзну Тегелтију као судију Основног суда у Бањалуци, а да му се тамо све вријеме ипак исплаћује (и исплаћује се) судијска плата у пуном износу, плус позамашан новчани додатак у ВСТВ-у. Бона Ружице, и остале чланице комисије, то што самовољно рекосте није најприје логично, јер сте у форми ваше приватне норме изрекле неистинит суд са контрадикторним појмовима. Али оно што је у том суду-норми опасније по друштво и државу, јесте његова огољена незаконитост, будући да ниједним нашим законом није прописано да се може заледити било чија судијска функција и да то онда значи да Тегелтија може радити оно што је обећао Нермину, као што ниједним законом није забрањено да предсједник или било који други члан ВСТВ-а за вријеме обављања те функције суди као судија или поступа као јавни тужилац у конкретном предмету (мислим у судници, никако у кафани).

Посебна је срамота, и људска и професионална, да дисциплинска комисија, не саслушавши ме и не омогућивши ми да се претходно изјасним, у одлуци помиње моје име, буквално лажући да сам ја подносећи дисциплинску пријаву против Тегелтије наводно имао циљ да утичем на кривични предмет који је због филма „Поткивач“ отворен у Тужилаштву БиХ. За такву лаж и злоупотребу власти се одговара дисциплински, али коме послије свега да се поднесе таква пријава, кад је све труло до бола.

Кад имамо овакав ВСТВ и дисциплинску комисију, није чудо што комисија ствара своју норму, коју оставих за крај, према којој предсједник ВСТВ-а има слободу разговора с грађанима у погледу предмета који су на судовима и тужилаштвима. Ово је врхунац кршења закона којем је прибјегла дисциплинска комисија, па не чуди што ни за ову норму није могла да се позове на било који закон. А и зашто би кад њима нико ништа не може. Јачи су од закона, а о Радбруховим спознајама, правној науци, владавини права и вапајима за правном државом ионако више нико не мари, пошто је у случају „Тегелтија“, у овдашњем рату између правне државе и самовоље појединаца, дефинитивно поражена правна држава.

Аутор је бивши сенатор Српске (што је престао бити по налогу ВСТВ) те професор уставног права и судија Окружног суда у Бањој Луци.



2 КОМЕНТАРА

  1. Читам текст и мислим у себи,коначно један паметан човјек на Фронталу.
    Ради јавности када неко напише овако добар текст вриједило би напоменути увијек да је овакво правосуђе у БиХ наметнуто искључиво од ОХР и странаца.
    Они су у старту знали да народу у БиХ навлаче лудачку кошуљу.
    И ово са Тегелтијом је мала маца колико је тај систем болестан и отуђен од стварности.
    Она лудача у Сарајеву гола скакала по канцеларији,доживотни предсједници судова са неограниченом моћи као Тито,купљена диплома на кило правника + купљен правосудни и прво радно мјесто у Сарајево у заједничке органе преко србачке везе а професор Радомир Лукић оборио на испиту хиљаде студената који су знали за 6 и више ако је процијенио да њихово знање није довољно да се одбрани Република Српска.
    Ваљда је имала пластичне репродуктивне органе јер ако се на конкурсу појави дјевојка прво што питају жели ли имати дјецу.

  2. Обрада пјесме „Иду дани“ , Бране Црнчевића , из истоименог филма.

    ИДУ ДАНИ

    Од партију на сви страни ,
    по функције раштркани ,
    Иду дани , иду дани …

    Веће нам се препороди ,
    Тегелтија сад га води ,
    Иду дани , иду дани …

    Судство нам је слаба тачка ,
    у њему се скрива пљачка ,
    Иду дани , иду дани …

    Сад‘ се Инцко мало мота ,
    сад‘ се Гунар мало ота ,
    Иду дани , иду дани …

    У шлајбоку марка пева ,
    у бајбоку неко зева ,
    Иду дани , иду дани …

    Бајан плаче за Миланом ,
    Милан плаче за Бајаном ,
    Иду дани , иду дани …

    Од живота на сви страни ,
    пријатељи потковани ,
    Иду дани , иду дани …

    аутор обраде :
    RASPUCHIN

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *