Слика стика: Дно дна медијске сцене у Дејтонки

Тачно на дан када је прије пет мјесеци обећао да ће „срушити државу“ (07.04.2019.), отац страдалог Давида Драгичевића нам је из Аустрије преко „државне“ телевизије уживо показао УСБ стик. И то је сада вијест.

уторак, април 9, 2019 / 21:14

Већ раније је Фронтал.СРБ намјеравао да објави анализу поводом тога да не очекујемо извињење, али захтјевамо признање чињеница, јер се све што смо икада дијагностиковали или предвиђали у својим текстовима на ову тему – до танчина испунило.

Посљедња харанга на нас, била је баш због оцјене да се Покрет правда за Давида (регистрован у Сарајеву) и послије избора држи на медијским апаратима, јер се намјерава искористити за локалне изборе, односно претворити у политичку странку.

Због тога се, писали смо ми, и врши изношење прљавог веша и раскид са опозиционим странкама, те овако преочигледно растеже са црнохроничним атракцијама у ријалитизованом политичком дискурсу.

Немој, друже, гријешит’ душе

Када је отац покојног Давида, сам самцијат, обзнанио прво да се одриче опозиције, а затим у свом (тада) посљедњем јављању из бјекства најавио прерастање у политичку партију, ником, наравно, није пало на памет да се извини за хистерична етикетирања, увреде и проклињања.

Но, тај воз за подсјећање смо пропустили и ми, да не би непотребно оптерећивали свечану атмосферу прославе 10 година нашег постајања и оптедруштвени значај пуштања Фронтала у етер. О овоме и онако сваки дан пише свака бена. Увијек исто. Уједно, овај је друштвени феномен преочигледно медијски исхистерисан и напухан, будући да се испред Храма Христа Спаситеља у Бањој Луци не окупи дневно више од 50 људи.

Што није лоше за број активиста локалног одбора, али је још далеко од странке.

Али авај! Ни сада не можемо одмах о политичкој профилацији и очекивањима на локалним изборима од ове странке, што доликује порталу са најпрецизнијим политичким анализама у Српској, јер се десио алармантан скандал и још очигледнија ријалитизација објективне стварности. За буџетски новац пореских обвезника све три конститутивне конфесије. И осталих атеиста.

Наравно, сви други шуте, ево два дана.

Питање за све:

Да ли је могуће бити озбиљан човјек и издавати се за новинара и то „државног“ медија, па ставити наслов: Драгичевић на БХТ1 показао да посједује спорни снимак са надзорне камере?

Када „државна“ БХТ (која ни сама не зна откуд јој ово 1) пусти овакав наслов, то више није ни проста клик-навлакуша, олити кликбејт како би рекли ови који ово раде, док је спиновање преслаба ријеч за ово и у њиховом рјечнику.

Ово је срозавање.

Опростите, даваоче наслова за новце свих нас, али како је то Давор Драгичевић „показао да посједује спорни снимак“? Уживо у програм је показао да посједује УСБ стик? Стварно? Које робне марке? Којег капацитета?

Разума ради, ваља вам рећи: То што он показује, апсолутно ништа не доказује. Само рекламира. Ви, насловљавачу, њему можете вјеровати на ријеч, надати се, прижељкивати да је то тако, али као објективни посредници са јавношћу, морате рећи и у наслову, онако као у уводу.

„Како је навео“

Занимљиво је да се ова „вијест“ понегдје досљедно копирала са све њемачким правописом код Рајфајзен банке, али да чак и портал БН ТВ, чији је ово пројекат од самог почетка, досљедно цитира текст БХТовог увода, али даје другачији, садржајем интервјуа поткрепив наслов: „Додик и Лукач знају истину“.

Ефбиховски памфлетићи са сједиштем у Српској се држе плана, и то уз незнатно измјењен наслов, али у којем УСБ стик и даље крунски доказ да је неко показао да има снимак. Као када покажете џак и кажете нам: унутра је мачка. Брука. За ово не требају стране ријечи.

Но, да овај религиозно-параполитички жар испоштујемо до краја, и узмемо да аутентичан снимак заиста постоји и да га Драгичевић старији посједује, зашто нам нико у студију није појаснио што је то битно? Зашто неко није објаснио гледаоцима, да то што неко тврди да има снимак ништа не доказује у судском процесу, док га надлежне власти не заприме као доказ? Запримити и Прибе апсолутно немају никакве везе у стварном свијету и формално-правном систему државе Српске.

Види ли се ишта на том снимку? Шта се на њему види? Што је тај снимак важан? Ко гарантује његову аутентичност и како? Шта се ту заиста тужилаштву даје ново, да би могло са сигурношћу прекинути своју идиотску шутњу и поднијети оптужницу против лица које нема иницијале Н.Н. Основном суду у Бањој Луци?

Све, све, али Драгичевић из Аустрије није показао снимак, већ је показао УСБ стик! Дакле био је ово трејлер за филм, а никаква вијест. Прави се атмосфера у којој, када се у неком естрадно одабраном тренутку и пусти такав снимак, да исти не смије проћи било какву разумску анализу и не смије бити коментарисан. Оваквим слуђивањима јавног мнења, ради се искључиво на томе да се онемогући било каква сумња. Ко сумња – гријеши душу.

Тужилаштво на чело бруке!

Основни повод и тон нашег поновног дотицања ове теме, а то је гађење на толику количину политичке инструментализације путем патетике и пристрасног и необјективног извјештавања (оно око преноса моштију смо морали изигнорисати због наше визије достојанства православног Давида Драгичевића), не смије замутити чињеницу крајње неспособности и очигледно немијешање у свој посао вишеструких полуга Републике Српске.

Прије свега зато, што смо врло јасно и недвосмислено, више пута, указивали да је Окружно јавно тужилаштвотрајно пало на испиту. Ако ништа, а оно у сегменту односа са јавношћу без икакве сумње. До степена уваљавања у катран и перје.

Шта је ово? Је ли ико из те институције нормалан? Или смо ми, као државна цјелина са својом медијском сценом, идиоти? Када је Окружно јавно тужилаштво сазвало посљедњи пут конференцију за штампу и рекло каквим теоријама о могућим сценаријима убиства које истражују тренутно располажу? Обавезна су најмање мјесечна обраћања јавности, а поготово ванредна око неких скандалозних тврдњи, које се сваки час проносе у медијима.

Демократија подразумјева јавност

То је минимум професионализма и демократије који се очекује од једне судске власти. Када неко тако озбиљно оптужи државу, она је дужна да се пореским обвезницима обрати саопштењем. Да се зна шта је тужилаштво рекло на то све.

Полиција се оглашава. Немушто, али оглашава. Демантује. Пријети. Од предизборних оптужница за неколико лица из полиције у вези са сумњом на прикривање доказа (које су све редом пале на суду) тужилаштво као да не постоји.

Да се бар једном најаве свим медијима, скупе се и кажу: Што се истраге тиче ово и ово нам говори да је у питању убиство, ово да није, но ипак немамо довољно доказа да идентификујемо убицу/убице, јер се доказни ланац прекида ту и ту. Или шта већ имају да кажу.

Је ли то тешко? Јесте ли мутави? За шта вас плаћамо и има ли ко да вас пита то, сем Милорада Додика, који не испуњава своја обећање да ће повести Правду за Давида на Окружно јавно тужилаштво Бања Лука?

И цијело Министарство правде и министар Антон Касиповић, понашају се као да их се ово све ништа не дотиче. Није из њихове надлежности? За случај који привлачи оволику пажњу јавности, а посебно што на њему инсистирају медији организација, установа и земаља које су непријатељске расположене према Српској, од министарства изискује оглашавање у децидном објашњењу: „Докле се дошло и гдје је запело?“

Овим медијским аутизмом дјелује као да Касиповић (али и Лукач) једва чекају некаквог Рајнхарда Прибеа и медијски пренос надлежности?

А медији су нам непристрасни обашка…

При враћању теме на медијску сцену, указујемо како у примјерима таблоидне непрофесионалности, као што је овај наслов и гостовање уопште, сасвим сигурно изостаје реакција новинарских удружења, организација, буџетских установа и неформалних интелектуалних кругова, који се баве заштитом људских права, а посебно објективношћу и истинитошћу у медијским извјештајима. Дакако, мисли се на оне финансиране од стране земаља САД и ЕУ – јер других и нема.

Удружење новинара РС грца у оснивању.

Зато је могуће да се при говору о случајевима „Драгичевић“ и „Мемић“ тешко патетише, а никако не говори аналитички. Је ли проблем суд? Тужилаштво? Е, па то нам је управо донијела реформа правосуђа проведена од стране „међународне заједнице“! Управо то и такво тужилаштво је плод њихових побољшања, од којих је као трајна тековина остала само чињеница да данас сви судови у Српској пишу искључиво латиницом.

Докле више са сензационализмом и патетиком? Оваквих случајева у САД и ЕУ има на дневној бази, али не користе се у политичке сврхе, до мјере да се страним новцем и страним медијима ствара медијска слика о потреби страног мијешања у унутрашња питања. А тек буџетским медијима – нипошто.

Противдржавна телевизија

Има ли какав доларски лајавац, да примјети у донираном тексту о како апсурдно високим слободама медија се ради код нас, у једној европској држави, кад „државна“ телевизија „показује снимак“, односно угошћава гастарбајтера у бјекству и политичара у најави, који тврди да је предсједавајући предсједништва те „државе“ – убица?

Знате већ онај, који ће повести народ на протесте испред Окружног јавног тужилаштва? Против исте те судске власти која тражи Давора Драгичевића, а он јој се не одазива и уз помоћ нечије службе постаје мигрант и прелази најмање двије границе (укључујући ону коју чува ДГС) и тренутно му тече боравак у Аустрији. Има ли негдје да државна телевизија прави хероја од бјегунца од исте те државе?

Шта на ово, објективно и свјетски рећи него – медаља за Додика у сфери медијских слобода!? Да видимо да ли то може код Ангеле Меркел, Терезе Меј или Александра Лукашенка? Кад већ знамо да код Трампа не може.

Клање вола, за кило меса

За неповјеровати је да се тако ниско иде у таблоидизацији објективне стварности и то од стране једне буџетске институције коју плаћамо да буде „надентитетска“. Управо овај потез указује да је бесмислено причати о томе да Босна и Херцеговина политички постоји као држава. Или да се РТРС и по чему разликује од БХТ. Осим што лого БХТ комотно можете замијенити са ФТВ и нико не би примјетио разлику.

Чим се деси правосудни случај Мектић, морамо на ријалити Драгичевић? Овако ситно странчарење, обзиром за шта би српским кадровима БХТ могао и морао послужити овакав какав је, једнако је томе када Игор Црнадак губи вријеме, отупљује фокус и срозава се, када министру иностраних послова суперсиле даје петицију неформалне групе грађана „Правда за Давида“. У јеку предизборне кампање и потирући тако сопствени суверенитет.

Но, и из СНСД су исти. Традиционално незаинтересовани за БХТ, докле год на РТРС могу радити шта год хоће. Тако је и код Слободана Милошевића Срђан Драгојевић снимао филмове против њега за државне паре, па је послије снимао и код Дачића. У странку му се учланио. Посланик био. И Додик је овом другосрбијанцу дао паре (1.500.000 КМ), као да га Слобина историјска судбина није ништа научила. И убише се ти исти и данас причајући о „диктатури“.

Е, толико о идеолошкој досљедности и улагању наших власти у меку моћ и промоцију.

Бањолучки ЛДП

У условима идеолошке пропасти и општенационалног осјећаја трајног животарења у Српској, гдје се држава и њена администрација почиње посматрати као главни терет и кривац, више ништа није необично. Посебно да један очигледно психички тешко погођен појединац, који је постао параполитичка старлета на принципима ријалити културе, без икаквих истински битних вјештина или особина, даје са буџетских фреквенција низове најпротиврјечнијих изјава и обећања.

Медији про-НАТО, из државног и НВО-сектора, на њих никада не подсјећају, јер се оне у великој већини не остварују. При чему су они највјернији хроничари, препатетично таблоидног тона, те све његове изјаве имају у својим архивама. Између осталог, и оно обећање о рушењу државе и прије 07.04.2019.

Тако на завршном предизборном митингу опозиције 05.10.2018. године, Драгичевић изговара: да је Српска његова земља, да гроб његовог дјетета остаје у њој, да је он српски добровољац који се за исту борио и да је ово што сада чини наставак борбе за праведнију и успјешнију будућност у нашој земљи.

Након (губитка) избора, све што је остало од медијског капитала и предизборне пажње коју је имао овај случај нашег друштва у мрежи, био је да се образује и извјежба фронт давача изјава, који ће користити синтагму „злочиначка држава Република Српска“.

Уз ову реторику и ексхумацију (коју смо рекли да ћемо изигнорисати) циљ је испробати политички одзив на нешто што би требало бити пандан квислиншкој, аутошовинистичкој Либерално демократској партији Чедомира Јовановића из Круга двојке.

Посебно да се наложе клинци.

Друштво у мрежи

Таман у пола реченице да то подразумјева појединце који ће се у својству изабраних представника одрицати сопственог суверенитета, из разлога што ми као народ нисмо разумни и не можемо се старати сами о себи, па нам треба колонијални господар, прекида вијест да је политички избор Давора Драгичевића – Жељко Комшић, активирао као свог савјетника времешног студентског лидера Чеду. Који деведесетих није имао „ништа осим својих књига и плоча“, да би након 05.10.2000. нагло постао познат по посједу тркачких коња и дружењима са Земунским кланом у Шилеровој.

То је у Комшићевом ријалитију одговор Додику на Кустурицу у његовом кабинету, а у нашем ријалитију из увоза, значи да је неко од окупатора одлучио, кад је већ ЛДП у Србији пукао до мјере да се приклања старорадикалу Вучићу, да је у Бањој Луци вријеме за политичку организацију оних који ће, да се држимо Фронталове симболике, пред изборе користити искључиво латиницу, управо да се разликују од остатка српске политичке сцене.

Јер, Чеда то тако ради.

На страницама Фронтала више је пута сликом и ријечју доказано да се овдје најмање ради о жељи за доказивањем или оповргавањем кривичног дјела.

Медијска злоупотреба једне трагедије је толико брзо прешла са очекиване и широко подржане критике и тражења одговора од полицијско-правосудног система, на нескривено политикантство професионалних скупљача новчане помоћи. Толико, да је „морбидно“ неадекватан придјев.

Пред изборе, кроз површну популистичку патетику преко друштвених мрежа – уочило се да је кроз овај мотив могуће допријети до особа незаинтересованих за политику, којима се може подвалити свашта, јер само за то на друштвеним мрежама и знају као политички битно. Други кандидати су им незанимљиви, слушање опсежних економских и образовних програма заморно, док су посебан фијаско на биралиштима (опет) доживјеле испоставе ефбиховских квазимултиетничких субјеката као што су Наша странка или Европски блок.

Потребно је нешто из саме Бање Луке, по могућности младо и самозаљубљено, што ће мрзити Републику Српску. Сад је тај број још мали, али политички ријалитији ће бивати све луђи, таман колико је сумануто било све око уласка осумњиченог за убиство пјевачице Јелене Марјановић у обично телевизијски ријалити. Иначе њеног мужа.

Медији ће се све више усмјеравати на овакве теме, свој формат на усправни оквир телефона тинејџера који погрбљен у њега, расте. Постаје бирач. То је битка коју је Република Српска већ изгубила дјеловањем поданичких власти у прошлости, али ће се прави резултати овог самоубиства на одгођено видјети тек у будућности.

Почетак краја

Опозиција, и поред одрицања од исте, и даље очигледно одбија престати да флертује са митом који се гради око овог феномена масмедијске новорелигиозности. Заборавља се у жару конкретне подршке од стране западних политичара, да је управо везивање за Давора Драгичевића и неодрицање од његових просарајевских ставова, нанијело тежак пораз на изборима. И да се то на локалним изборима, у оваквим условима, може само поновити.

Оно што је најпоразније од свега, јесте потпуна празноћа Бање Луке у културнополитичком, односно духовном смислу. Не празнина, већ баш празноћа. Да у Бањој Луци ишта има, било шта од духа и ауторитета, ово не би било могуће.

Да има истински познатих личности, политичара од интегритета, сликара, глумаца, пјевача, редитеља од славе, на које смо хвалисаво поносни; не би се овако лако могло улити у шупљину нашег друштва толико поданичког полтронизма, гдје се пола сцене упиње да постане познато преко неразјашњене смрти једног момка, чији родитељи очигледно не могу да схвате свој стварни значај и улогу.

Бања Лука нема традицију самопоштовања

Друга половина сједи на двије столице. Збуњена са једне стране сопственом логиком и осјећајем да нешто није у реду, а са друге стране спознајом да је Бањој Луци дата толика пажња у западним медијима, каква није запамћена од Пала из рата. Све у свему, сви би да се огребу о тај публицитет, макар он био и негативан.

Навикли смо да плаћенички памфлетићи који се продају за портале у Српској изврћу стварност. Таман колико то раде режимски медији у Српској и Ефбиху. На шта би личило да Фронтал испуцава теоријскозавјереничке текстове типа: „Све се врти око Нијемаца“?

Откуд сад баш Рајнхард Прибе, кад и најава снимка са Рајфајзен банке? Пресељавање тијела у Аустрију и регистрација Покрета правда за Давида тамо? Да ли и колико шифтунзи учествују у финансирању политичких партија у Српској и којих?

Не!

Проблем је у нама.

У свима онима који кажу да је „гријешење душе“ ако упитате неке ствари просто људски и разумски? Како вјеровати човјеку који прво тврди да зна поименце ко су му убице дјетета, али да то неће рећи прије избора; да би прије два дана показао стик, али не и филм о којем прича; те још увијек он нешто чека?

Шта се стално чека? Зашто је Правда за Давида непрестано најављивање још новије и још фантастичније „ексклузиве“ у којој на крају, ако искрено не видимо ништа, морамо „гријешити душу“ подсјећањем да је најављиван снимак мучења, уцијењен на 100.000 КМ награде. Жив или у лошијој резолуцији.

Шта има сад да се чека и која је то партија и избори важнији од, ето да подсјетимо, сазнавања околности смрти основног мотива због којег је ово све и покренуто?

Да! Проблем је у нама!

Зато овај проблем морамо ријешити не прије, већ управо када судија одсвира крај. Чекићем, не звиждаљком.



20 КОМЕНТАРА

  1. Док је трајао ријалити испред Боске имали смо те перфомансе корисног идиота праћене од присутних грла из секте ПзД, и све то, пријетеће и морбидне поруке, пријетење, увреде, хуљење, вриштање, крештање, је одавно постало гротескно.
    Занимљиво да завршни слоган тих перфоманса бјеше „остајемо овдје“, који су присутна грла хорски понављала.

    Како је полиција морала примијенити слово закона и уклонити то светилиште, дрчност је напрасно нестала, корисни идиот се препао и утекао, пардон склонио да га ти злоће не убију, хоће они.
    Слоган „остајемо овдје“, замијенио је са „ја утекох, још ме добри људи и кеширали, а ви магарци цркните у злочиначкој држави“.

    Но и та фарса за Давида се мора наставити, експлоатисати, ваља некако добити још медијске пажње, ваљда неће опет откопавати и сахрањивати тијело несрећног младића.

    На удару су се нашли и лидери опозиције, који су се састали са тим опаким злоћом, страшно, како их није срамота, како сам каже корисни идиот им је донио 90% гласова, минимум, он, само он, а они кокетирају са тим негативцем. Добро сад, није да баш кокетирају, али и сам састанак је неопростив гријех.
    Ту је наравно упутио клетву симпатизерима тих партија да се више не мијешају са сектом ПзД.

    Корисни идиот не говори у празно, показао је и крунски доказ, уесбе стик гдје се налази кључни снимак (чек мало, је ли Давид убијен 18-ог, 23-ог или 24-ог марта, дај договори се сам са собом) испред Рајфајзен банке и то рече тачно вријеме, држећи тако задојене припаднике секте ПзД на жеравици шта ли је на том снимку.
    Наравно још једном је прозвао дежурне злоће.

    Аутор у овом тексту покушава разјаснити сва та дешавања око фарсе за Давида, и ту толико добијену медијску пажњу. Негдје је убо, негдје машио, оно што је извјесно, медији су ти који обликују мишљење плебса и који ће бити фокус занимања.

    Како год, а на радост бројних свакако малоумних фанова, ријалити Драгичевић се наставља.
    Несрећни Давид, какве год да је имао врлине, мане, гријехе, није заслужио толико проституисање и лешинарење његовом тужном судбином. Јадно.

    1. Гледао сам добар документарнти филм “ Изнад и испод“.
      Бивша припадница америчке војске која је била у Ираку у једном теренутку описује како су пролазили поред раскомаданих тијела ирачана која се распадају и смрде због велике врућине како она рече.
      Њен механизам да се заштити у таквом окружењу био је тај да је ирачане посматрала као нижа бића па је нормалано да тако заврше поред пута.
      Такво стање је и у читавој Републици Српској посебно у Бања Луци гдје се догађа највећи број убистава. Као припадници владајуће секте само поправите свој кишни мантил и пожурите на измишљено радно мјесто без икакве реакције иако видите леш у Црквени или бомбом разнесеног Милана Вукелића.
      На крају она закључује да је у америци таква атмосфера да су породице претјерано поносне уколико имају некога у америчкој војсци,она се бар сада срами свога учешћа у злочину.
      Хоћемо ли икада дочекати такав дан у Бања Луци?

  2. Што се тиче (не) правде за Давида, остајем при оном коментару одмах после херојског Даворовог бјекства.

    Не знам на ком посту то написах, али знам да ме Симо питао „шта ми би?“

    Што се тиче текста, можда му је због садржаја најближи наслов РИЈАЛИТИ СЕ НАСТАВЉА.

  3. Мени је жао Фронтала што је принуђен да пише овакве текстове да би преживјели.
    Препоручио би читавој редакцији фронтала да заједно погледају њемачки филм
    „Соната о добром човјеку“. Без обзира у каквом злочиначком окружењу човјек био мора покушати урадити добро дјело.
    Догодине у слободној Бања Луци!

  4. Бин -Младене,

    води рачуна коме шта пишеш, ово моје „ријалити“,односи се на много узрочно-посљедичних дешавања, односно, на чињенице да су се неки медијски, политички, неки Бога ми и финансијски јако окористили, све поводом убиства младог студента, музичара и спортисте.

    Ја сам први дан протеста јавно подржао породицу и 12 пријатеља младог Давида, те позвао друге политичаре да не користе ово убиство за јефтини политички маркетинг, урадио сам то саопштењем и на Фронталу РС.

    Данас сам једнако уз оне који се искрено боре да се дође до правде, али што се мене тиче,баш због тога што сам се нагледао и наслушао задњих годину дана, те због тога ко је и на који биједан начин искористио Давидову смрт, за сва времена стављам тачку на све расправе на ову тему.

    1. Нећу да нагађам ко су ти „анам неки“,реаговао сам зато што си написао риалити и тачка.
      Момак убијен,инститиуције су показале на чијој су страни и ту нема ријалитија.
      Хунта се наставља,терор се наставља,гето се наставља,убиства се настављају,…., могао си описати на сто начина само не ријалити.

      1. Oho Simo daleko si doguro, od sve buke ostade kao zadnji argument da BNTV pravi rijaliti?? BN TV je privatna i što se mene tiče more po čitav dan pušćati https://www.youtube.com/watch?v=U8lNKHUd5xY sve dok ne krši zakon pa ko hoće neka gleda……. a da u tom i jest problem što sve više ljudi, često i većina, gleda to smeće jer pored smeća na kvadrat zvanog RTRS i nema izbora. SA druge strane RTRS se ni po kom kriteriju ne može nazvati javnom televizijom jer se radi o dijelu propagandne mašinerije vladajuće sekte a sve za naše pare pa ti to ne smeta. Što se tiče Dragićevića očigledno je da je momak ubijen i da državni organi imaju dosta oraha u džepovima a da niko ne odgovara najmanje za nerad ako ne više i to daje moralno pravo Davoru da radi to što radi. Možda je on svjesno ili nesvjesno oruđe onih što ne misle dobro RS ali nije njegov posao da brani državu i sve dok ne krši zakon u pravu je. Naravno ne mislim na zakone o zabrani javnih okupljanja koji se primjenjuju iako ne postoje, o zabrani slikavanja u pripremi…..

      2. “Oho Simo daleko si doguro, od sve buke ostade kao zadnji argument da BNTV pravi rijaliti??“

        Не знам ђе се баш на мене накачи да напишеш ова своја сматрања?!

        Ако ти је била намјера да мени припишеш некакво притивљење правди и истини у случају Драгичевић, онда си или необавјешен или безобразан. За сада ћу сматрати да ниси добро обавијештен па ће ти мама овај пут остати без сношаја са Симом.

  5. Даље, што се тиче нечијег права да на приватној телевизији може пуштататиштаоће, и ту си дебело у криву.
    Може телевизија бити приватна, али јавни простор у који она шаље свој програм није њено приватно власништво.

    То ти је отприлике овако.
    Ти можеш го или оскудно одјевен ходати по својој кући јер је то твоје приватне ствари, и кућа и голотиња.

    Али покушај тако го изаћи на улицу и бићеш одмах приведен јер улица није твоја приватна ствар. Кужиш???

    Једино те неће привести тако гола на Башћаршији јер ће мислити да си неки службеник најдраже амбасаде.
    Још ће те одвести на ћевапе.

  6. “SA druge strane RTRS se ni po kom kriteriju ne može nazvati javnom televizijom jer se radi o dijelu propagandne mašinerije vladajuće sekte a sve za naše pare pa ti to ne smeta.“

    Из чега си ти извукао закључак да то мени не смета?
    Ја сам само написао једну реченицу и то да БН риалитизује Давидову смрт, а твој испрани мозак је у тој реченици прочитао да мени не смета лош јавни сервис и да сам ја то написао само да бих идбранио РТРС.

    И заборавио си да сам ја први, и то на Фронталу, када је основана група “Правда за Давида“, рекао да се требала звати “Истина и правда за Давида“.
    Назив групе није промијењен али је слоган постао “Истина и правда“. Захваљујући мом приједлогу.

    Кад улазиш у овакве дискусије са мном, мало се боље припреми…

  7. Џасмине,
    имал’ каких вијести које су пјесме слушали радници који су вршили рестаурацију?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *