Дани(ј)ел Симић

Без икакве шале

Пуно њих се љутило, што не раскринкавам поименце нечаснике који су копирали дио Фронталове базе података, те своје латиничне, аутошовинистичке садржаје, годинама потурају лажно под наш азбучни логотип. Но, дошло сад и до Википедије.

понедељак, април 1, 2019 / 10:01

Питали уредници српског подскупа ове сајберенциклопедије, да објаснимo о чему се ту ради, пошто и они прате да се латинична копија појавила доста послије лансирања Фронтал.РС? И, кажем ја Шикуљаку, ускоро ћу одговорити. Има томе пола године. Ако не и више.

Давно је било када смо спријечили напад из засједе, те од тада готово па никако не реагујемо на нудигузе, који се шлепају на наш лик и дјело. Особито на моје текстове из копиране базе, након што се појавим негдје на телевизији, па ми људи име гуглају латиницом.

Некако ме, искрено, и срамота што сам имао икаквог посла са таквима, учинио им у животу, па да ме неко сада са њима повезује. Питају људи, а ја ништа. Гадим се. Растежем. Као, чекам судску одлуку. Онда правоснажност. Па одлуку по жалби Вишем привредном суду. Примјетићете да и на молби за попуст, упућеној мени, а која је на насловној фотографији именована као Изјава, стоји датум још из фебруара…

Толико се мени жури да се бавим тим.

Обично бих се на питања те врсте освртао са: "Толико смо добри, да нас копирају".

Најискреније, и ово сад пишем искључиво на изричит захтјев сабораца са Фронтал.СРБ. Јер, кажу они, 01.04. се зна десити, уколико су у том тренутку присутни на интернету, да лажњаци симулирају некакву годишњицу и ките се нашим перјем. А мене смара. Без обзира што врховни гнусник у овом лопурдању, непрестано након емисије зове водитеље који ме угосте на телевизији и клевеће ме. Не да ми се, јер кад се дохватите таквих недуша, макар тастатуром, руке се дуго послије осјећају.

Чују се.

Пресуда укратко – Мочевић неуспјели преварант

Моја Изјава у преводу значи да се, имена скривеног иза предузећа у блокади рачуна, налази извјесни Мочевић Драган (директор). Тај ме моли да се нагодимо око количине пара коју ми мора дати, јер је изгубио у судском спору пред Привредним судом, који је сам покренуо, а у којем смо ми доказали, а суд пресудио, да је он преварант и узурпатор.

Наиме, Удружење грађана Фронтал, чији сам ја предсједник, основано је 2009. године, као правни оквир за портал Фронтал.РС. Портал емитује садржаје од марта/априла 2009. године на адреси www.frontal.rs, а од јануара 2012. и на фронтал.срб.

Фронтал је, да све буде законски, 2010. регистрован и као штампано издање код Министарства просвјете и културе, пошто интернет портал као правна категорија није постојао.

Убрзо смо потпуно другачијом уређивачком политиком, јединог ћириличног портала западно од Дрине, те пожртвованим радом волонтера и уз помоћ многих појединаца, особито из медија, привукли озбиљну пажњу и стекли мјесто у масмедијском поретку.

Преплаћена помоћ

Након свега тога се појављује тај Драган Мочевић, којем су пропали сви медијски пројекти које је икада покренуо, те је у свом некреативном очају увртио себи у главу да Фронтал.РС однекуд припада њему. Истина, ми јесмо сарађивали са његовом агенцијом, али смо услуге и платили. Уз то, бесплатно јој рекламе пуштали. Дакле преплатили.

Помогли су Фронтал на његовим почецима и многи други. Нпр. Дарко Алексић, Владо Тришић или Саша Савићевић, а који су много, много озбиљнији медијско-маркетиншки играчи од овог весељака. И, дакако, помогли су нам немјерљиво више, а да им никад ништа нијесмо платили.

При том је исти, више пута и пред десетинама свједока, молио мене да његову помоћ ником не помињем, јер "има агенцију у Сарајеву, па ће имати проблема због мене и мојих ставова". Нашли су нам се многи, знани и незнани, али опет им није пало на памет да нам, поготово кад нас се већ у јавности одричу, због тога пробају отети нешто што годинама радимо срцем. Па онда, кад не успију, да вас још и туже.

Упућен у пројекат, овај отимач у покушају и љубитељ ширења неистина, мислио је како је нашао начин да то изведе. Ми смо дружина идеалиста, слабо финансијски подржана, те је знао да нам ни на крај памети није да дајемо више хиљада марака на којекакве заштите жига. Без ичијег знања, мог понајмање, шаље логотип Фронтал.РС Агенцији за интелектуално власништво БиХ, да га заштити као нешто што припада њему. Тј. његовом предузећу.

Пријатељи, браћо, кумови

Чим је његов тајни захтјев агенција запримила, искористио је то што се Фронтал.РС налазио на серверима под закупом Душка Ангиревића, тада запосленика у Прајм комјуникејшнс доо (мајка фирма подређеној кћерци Портал медиа), те захтјевом према истом као послодавац, нама покушао забранити приступне податке и одузети административну контролу. На његову несрећу, адреса www.frontal.rs, не може бити отуђена, јер је моје лично власништво од марта 2009. године. (Фронталу је уступам без накнаде.)

Ево данас, најискреније, не знам шта је био умислио да ће се десити? Да смо ми вјеверице, те ћемо сјести на тротоар и плакати? Нормално, издао сам налог да адреса промијени сервер, но он је наставио да емитује копију нашег портала, лажно се представљајући као ми, али са адресе такође кришом и мјесецима након регистрације наше закупљеној – frontal.ba. Адреси, која не да нас никад није ни занимала, већ смо намјерно ишли на то да октроисано .БА нећемо ни под разно.

Колико овај покушај преваре правно нема смисла, показује што смо и ми, не пуно касније, на дојаву да је то урадио, потпуно исти логотип заштитили код те исте агенције. У другачијој, одговарајућој класи. Што само по себи доказује да АЗИВ БиХ не ради свој посао. Да ради, провјерила би и видјела да се не може заштити, јер већ постоји друго правно лице, УГ Фронтал, регистровано код надлежних установа још 2009. године, које користи тај логотип и мора бити прво консултовано.

Логотип уредно плаћен са рачуна на рачун

У судском спору је лако доказано да је УГ Фронтал аутору логотипа, Ненаду Дошену, такође запосленом тада у Прајм комјуникејшнс, уплатило за израду истог новац на лични рачун. То је потврдио и извјештај из банке, и Дошен сам. И Душко Ангиревић, који је свједочио да сам ја аутор портала, те да га је он програмирао према мојим спецификацијама и нацртима "као и сваком другом клијенту".

Док су за нас свједочили његови некадашњи запослени, Мочевић је да причају бајке довео своје (и даље) запослене, пријатеље и кума. Захваљујући обиљу доказа у виду званичних докумената, а не буразерских рекла-казала митова и легенди, те Закону о жигу који су на нашој страни, наш правни заступник у овој ствари, Милош Кудра, приправник у адвокатској канцеларији Бориса Стојановића, није имао већих проблема (изузев материје за коју нема судске праксе) да добије први спор овакве врсте код нас.

Занимљиво је да се у жалби позива на законодавство БиХ, као надређено Српској. Што ја не бих урадио ни на своју штету. Поготово јер се судија позвала на Закон о жигу РС, који, срећом по нас, има потпуно исте одредбе цитиране у пресуди, као и замјенски закон којим су пренешена овлаштења.

Фронтал све први: Посљедице пресуде

Ова пресуда, осим редног броја 1. и његовог значаја при почецима дигиталне историје Српске, има као посљедицу највише личну сатисфакцију, за све нас који смо читаву деценију стајали иза Фронтала из убјеђења. Који смо морали трпити да се бескарактерци пишају по нашем лику и дјелу. Сад се зна коначно у име народа и државе Српске, ко је ту лопов и узурпатор, а да уопште нијесмо осјећали потребу да то ми иницирамо.

И то је најбитније. Паре и онако, заслужено, иду нашим правницима.

Колико год то били очигледни безвезњаци, који се користе туђим радом и фондовима земаља непријатељских према Српској, како би збунили непажљивију публику из финансијских мотива; опет је одвратан осјећај када вам неко дође и каже: Не могу да вјерујем да сте то објавили! То се никад не бих надао од тебе…

Ипак, најтеже је падало што вас неко уопште повезује са било чим написаним на српском језику – латиницом. Сада кроз осмјех имам спреман одговор, поткријепљен судском пресудом:

Ако није ћирилицом, није Фронтал! Нема везе са нама.

Нико не може забранити да користимо логотип, који часно и поштено носимо на печату удружења од 2009. године. Без обзира што је неком пало на памет да, без нашег знања, кришом исти "заштићује" у Сарајеву. Тако каже закон и из тог Сарајева.

Нажалост, пошто смо ми окупирана земља, наметнутих институција на савезном нивоу, имамо агенцију која је заштитила два иста логотипа. Из ове пресуде сасвим сигурно происходи забрана штампања било чега са логотипом са печата УГ Фронтал, које је још давне 2010. регистровано као издавач штампаног издања, са Жељком Свитлицом као уредником.

Наредних десет година

Уопште ми није јасно, али стварно ево покушавам схватити, како неком уопште може пасти на памет овако нешто? Да украде име и логотип Фронтал.РС, организације и медија који се недвосмислено, од самог почетка, залаже за употребу азбуке и што већи степен државности Српске, ампутира му РС, остави ћирилицу у логотипу, па све те невладинићке мрсимудије преплаћене у свом бесмислу од земаља НАТО – објављује латиницом?

Шта је циљ?

Изазвати сажаљење? Смијех? Упознати нове људе и наћи партнере за дописивање, а можда и нешто више? Зарадити новац? Збунити публику? Паразитирати? Заглушити тим страним новцем, путем спонзорисаних објава на друштвеним мрежама, оно што Фронтал.РС ради и говори од 2009. године?

Ако је ово посљедње, ни у наредних десет година немају шансе. За деценију цијелу, нијесмо дали ни цвоњка Фејсбуку и сличнима. А ту смо. Загријавајмо стативе што се донација тиче, а ни антиглобализам нам није стран.

Спрдње без: Крадљивче не кради

Преживјели смо и претрпјели без ријечи тешке клевете, плагирања и судска подметања бескрупулозних појединаца, који су у својим нечасним радњама видјели зараду, па им је опет било џаба. Мућак су. Ћорак. И сви који имају посла са њима.

И сад то треба рећи. Једном је доста.

Са таквима као Мочевић Драган, човјек може пословати само једном. Већ други пут ћете бити паметнији. То кажем, без обзира што никад нијесам пословао, али сам ето, нажалост, учинио неке услуге и имао посла са таквим хуманоидом. А, што је најгоре, заправо је он још увијек дужан паре мени. Односно држави.

Министарство просвјете и културе је за штампу моје друге збирке приповједака, Условна Слобода, уплатило новац формалном издавачу, а заправо предузећу које ме тужило и тужбу изгубило. Мочевић је тај новац потрошио јер му је (као и вазда) био блокиран рачун и нешто мање од 3.000 КМ никад није хтио исплатити за штампу. Отишло на таксу за крађу логотипа? Још горе – повукао је уплаћени новац и штампао своје, сада пропале бесплатне новине Интермецо. Прекршивши уговор са министарством.

Кад сам исписао до овдје без повраћања, могу рећи да ми је драго што је овој напорној, детаљној, дуготрајној подвали – дошао крај. И то правоснажно. Но, колико год мучно, било је неопходно испричати и разоткрити, да се на то једном стави тачка.

Баш на данашњи дан, и то без икакве шале.



4 КОМЕНТАРА

  1. Taj frajer, ta pitarčina….
    Onog njegovog cvikeraša rodom iz unutrašnjosti efBiHe, redovno prenosi sarajevska Slobodna Bosna, a on je redovan na domjencima po glavnom gradu većeg dijela teritorija sastavljenog iz dva dijela znanog kao BiH.
    Banja Luka je ovom govnetu neka vrsta moranja, jer pobogu njegov kosmopolitizam je očit, pogotovo, kad sa Stupa savije u rodni mu grad.
    Jedne prilike, kad se žicao za sponzorstvo za svoj printani medij i kad je, zbog pristojnosti njegovih potencijalnih partnera, dobio samo špicem u lijevi guz, počeo da kleveta po najvećem hrišćanskom gradu BiH, te iste ljude, zaboravio se gdje je. Rekoše mi da je cvilio ko rotvajler kad ga udari kombi, dok je objašnjavao ljubaznim ljudima, da je posredi naka greška…
    Sjećam se nadobudnosti tog futavca, koji voli Sarajevo, al eto iz nekog razloga živi u B Luci.
    Zna on dobro da kad ode dole, može samo da bira kojim prstom će mu pući klepku, neko od fine gradske raje.
    Banjalučani su njemu i njegovim partnerima ispod nivo, jer pobogu, ta će oni…
    Govnetu uvijek treba reći da je govno,ane da je proljev…

  2. Не могу да разумијем ове наше који живе у Српској, па и овај „моча“, овамо у друштву само што не гуслају, односно, пијани „серу на фате“, што рекли турци.

    А такви чим оду у Сарајево, било онако, да не говорим ако тамо раде, поготово у неким НВО и федералним медијима, постану тако љигави да им се сви имало писменији муслимани иза леђа смију.

    Неки их се просто стиде колико сами себе понижавају, све да би се додворили муслиманима, свједочио сам причи тих муслимана и њиховом мишљењу о њима?

    Али јебеш то што сами себе понижавају,(ТО ЈЕ СИГУРНО ФАМИЛИЈАРНА ЦРТА), него што их свакодневно користе против српског народа као корисне идиоте, међу њима и оне најистакнутије типа разних твитера, блогера, те политичких и економских анал(Н)итичара.

    Морам да кажем да много за тим корисним идиотима не заостају ни они из ПОЛИТИКЕ, они који као корисни идиоти фундаменталиста шупљирају код разних Сенада и осталих „овјерених српских пријатеља“.

    Јасмине,

    „донт вори“, што рекао мој покојни комшија Пеле, само хоћу да кажем како фундаменталисти гријеше, њихово форсирање српских „ТВИТЕРАША, БЛОГЕРА и новинара-острашћених колумниста у покушају, те разних АНАЛИТИЧАРА, само мени и оваквим најдобронамјернијим отежава посао, односно, удаљава праве честите Србе и праве честите Бошњаке, то је чињеница, о њој се не расправља, тачка.

Оставите одговор