Дражен Милосављевић: Правда за унитарну БиХ?

Није ми јасно зашто се скреће тема с убиства младића на неке небитне унитаристичке колосјеке. Господина Радовановића познајем дуго с портала Фронтал.РС, читао сам његове текстове и бројне коментаре.

понедељак, септембар 9, 2019 / 12:38

Прошао је најгора ратишта, био у специјалним јединицама, већина његових сабораца није жива дочекала крај рата. Мислим и да је рањаван. Први човјек до ратног војног инвалида у борби за истину, који је као младић отишао у рат, вратио се с краћом ногом, такође ратни војни инвалид.

И сад овај други лајкује статус првог. И тај други ме прије неколико дана блокирао (немам ја баш неки проблем с егом, многи су ме блокирали) након што сам написао да је једна борба искреног свијета, многих људи који су се идентификовали, јер имају дјецу, упропаштена због везивања за Сарајево, и јер је због политичког дилетантизма (јака ријеч, али на мјесту) параобавјештајно избушена.

Ферагет и обавјештајци

Само ће написати да Ферагет тренутно брани Алију Делимустафића, првог човјека СДА МУП-а 1992. године, који је одиграо најбитнију улогу у паљењу ратног пожара, додуше у синергији с високим српским официрима КОС-а, јер им је свима „тата“ био у Вашингтону и играо се џојстиком.

Душко Томић је стари кадар КОС-а, који је током рата возио конвоје у Сарајево, одрађивао послове за Американце и њихову филијалу под палицом Аце Васиљевића, па би га хвалио и Исмет Бајрамовић Ћело. Нобило је свакако један од најважнијих службашких адвоката с друге стране, најчешће виђан у „циркуским представама“ хашког парасуда.

Упозоравао сам на то Давора Драгичевића и отворено га питао зашто везује случај за сарајевску сличну трагедију, кад има Ђуровиће у Бањалуци, а дијете им страдало исто од људи из врха МУП-а. Ту је још и Јован Арбутина, за ког је правду тражио и сам Давид.

Давор

Давора сам познавао већ 15 година, јер сам у истом шанку до њега пуштао музику викендом неколико година. Долазио сам на Трг повремено да дам подршку, зато што сам увјерен да се ради о заташкавњу убиства, а не зато што познајем Давора Драгичевића.

Стао бих сутра тако за било чије дијете. Било је ту много мени драгих људи, па бих сваки пут стао с неким са стране, нисам никад дизао шаку, пјевао „Давидову химну“, нити аплаудирао говорницима. Не волим те ствари, али суштину подржавам.

Нису ми се свиђале ни насумичне прозивке (нпр. прадеда Пејиног праунука), као ни секташки елементи („Тата Лав“, „12 величанствених“ као 12 апостола, покојник као светац, Давидова молитва, једноумље и цензурисање другачијих мишљења,…).

Сарајево

Кад су организовали аутобусе за неки скуп у Сарајеву, рекох пријатељима: „Сад ћете видјети кад се рамо појаве ликови с ратним заставама тзв. Армије БиХ“. И баш тако би. Онда написах добронамјерно младићу Озрену, који ми се чини пристојан, поштен, а утицајан, но никад ми не одговори, ни поред обећања.

И кад видјех у задње вријеме унитаристичке објаве код господина Радованивића, отворено га питах да ли постоје какве везе с АИД-ом, бошњачком параслужбом. Не знам како бих себи другачије објаснио. Неке уцјене или шта већ?

Не могу повјеровати да би узимали паре за тако нешто, иако ми је схватљиво да им је власт у Бањалуци огадила Републику Српску. Али и тај Додик се 1995. састајао тајно са сарајевским политичарима по Италији, јер је већ био пројектован за бх „Владу у сјени“ по окончању рата. И ето, сад тешка срца морам избацити господина Радовановића из пријатеља. Да је Бошњак, не бих. Разумио бих и поштовао. Али као оснивач политичке нестраначке независне листе „Сви за Бањалуку“, морао сам блокирати.

И кад ја све наведено отворено пишем крајње добронамјерно и постављам неугодна питања, Давор Драгичевић ми напише: „Држи се ти стетоскопа, докторе Калинићу. И Мазалица.“

Мирна, Медо, Мазалица

Сад сам му, ваљда, политички такмац, као неко ко активно учествује у стварању снажног политичког покрета с одборницима Мирном и Медом, све са новим људима у политици и новим идејама, па се на моје аргументоване анализе политичких прилика одговара на овај начин. Нисам желио одговарати. Замислимо како би било да сам написао: „Држи се ти тацне, роштиља и Додика!“ Нељудски, зар не?!

Ваљда би конобари требали докторима сугерисати шта да раде, ваљда су они компетентнији. А Дражен није никад био члан неке странке, а политички је упућенији од већине политичких актера из врха политике. Осим тога, могао бих Драгичевићу и другима изаћи на црту по било којој теми: политика, спорт, музика, географија, историја, математика, физика, медицина. Ни у једној није ни близу по знању, па ипак ја немам ништа против да се и конобар укључи у политички живот, иако ми је лично умоболно да се политичка прича гради на убиству нечијег дјетета.

Ако мисле да је то пут, мени не сметају. Ја имам свој пут, вођен само истином и правдом. Вјерујући у успјех, доћи ћу до циља.

Давор и Сузана чланови СНСД

И на крају, занимљиво је спочитавање Мазалице, мог друга из гимназијских клупа, с којим и нисам баш у неким бајним односима, јер сам га с групом истомишљеника у низ ситуација политички „испрескакао“ на форуму баш поменутог портала фронтал.РС. Баш та моја отвореност и критички осврт на друштвене аномалије затворио ми је многа врата, али ја и даље успјешно „пливам“. И пливаћу.

Пошаљем мејл на адресу poreklo.rs, да урадим ДНК, питам да ли долазим или шаљем у Београд. Каже главни тамо да имају свог човјека у Бањалуци, Срђана Мазалицу. Нађемо се у кафићу „Алтер его“ на Обилићеву/Мејдану да ми Маза, мој љути политички противник узме брис за ДНК, али ме замолио да не расправљамо о политици.

Сједе двије старије госпође стол до нас, пита једна од њих Мазалицу за оца, зна га из дана кад је Чајавец био гигант. Друго њено питање бејаше: „КО ЈЕ УБИО ДАВИДА?“ Маза поче да изврдава: „Знате, госпођо, не зна се још да ли је то убиство…“ Скочи жена према њему, помислих сад ће га ишамарати. Рече: „Ја сам Давидова бака, Сузанина мајка.“

Почех смиривати, срамота ме других гостију, непријатна ситуација, па рекох: „Немојте, госпођо, на њега! Нема он везе с убиством. Он је само у служби тог монструозног система, исто као што је била и Ваша кћерка, која је прије неколико дана на тргу подерала чланску карту СНСД.

Чини ми се да је и Давор био у СНСД.“

И Давид био у СНСД

Госпођа потврдно одговори: „Сви смо били у СНСД. И Сузана, и Давор, и Давид, и ја. Ишли смо, скупљали гласове за њих.“ И ето, сад се мени набија Мазалица на нос. Лицемјерно, зар не?!

Да се, не дај Боже, десило нечијем другом дјетету, исти би и даље био члан, јер људи не виде неке ствари док им се не десе лично. И не поштују људе који су им пружили подршку, кад им је било најтеже.

Можда ја ипак немам капацитет да све ово разумијем, а требао сам још онда кад су ми пријатељи из реда ветерана ВРС и РВИ рекли да су сметња тамо некима на Тргу Крајине.

Или да ме властита савјест не прогања зато што помислих да се све завршило нагодбом, Бог да ми душу прости. Ја опраштам. Људима у таквој ситуацији ништа не могу замјерити, али у мом дворишту неће бити унитаризма, који је био и основа за рат. Жао ми је што неке људе морам сахранити још док су живи. Били су ми блиски и драги.



12 КОМЕНТАРА

  1. Kada su ljudi na pocetku ovog cirkusa govorili to o cemu ti sad pises ljigavo si ih ismijavao, „zasljepljen“ borbom protiv rezima, pravdajuci to toboz visim moralnim motivima.
    Nista ti nisi drugaciji recimo od Mladena, koji bi zbog propalih talova sa SNSD-om sada rusio RS. Zbog svojih sujetnih stavova cesto navodis vodu na mlin unitarizma, iako deklarativno nisi za to. Primjer su tvoji stavovi o cirkusu PzD u pocetku i sada. To se zove diletantizam.

  2. dr. za lupetanje. Primitivizam, zaostalost, nedostatak obrazovanja i kulture, i teska iskomlpeksiranost malih, ubogih, i potpuno, u svetu beznacajnih, balkanskih pajaca kojima preti izumiranje.
    Sto je guster manji sve vise umislja da je aligator.
    Dobro ti rece Konobar, drzi se ti stetoskopa, a Ja kao kvalifikovani limar bih jos dodao: za sada samo popunjavaj recepte. Turbatio, tumultus, inordinatio individium.

  3. Dražene, bolje da ništa nisi pisao ali te razumijem obzirom da želiš život skončati u nepokorenom gradu.
    Genije zla tačka reče da si lakomislen, i zaista od svakog živog stvorenja u Republici Srpskoj traži se samo jedno da čvrsto i nepokolebljivo bez obzira šta vidi ili čuje vjeruje u ono šta kaže režim, vjeruje u silu zla koja može nekažnjeno ubiti genija ali i do neba vinuti slijepog poslušnika, da vjeruje u moć Udbe ogrnute u mantiju i pripadnost stadu.
    Možda si juče vidio šta Vukan radi po Trebinju, njemu još nije jasno da je Republika Srpska carstvo zla i nereda i da narod jednostavno i ne zaslužuje ništa bolje od onoga što mu se dešava.
    I ono što mi je najviše zasmetalo u tekstu zašto Davida vezati za Dženana.
    Najboljeg prijatelja moga oca pred sami rat zbog izjave koja se ne uklapa u blejanje stada koje želi da žrtvuje mir radi suverene BiH odveli su u policiju i Meša B. na njega je puštao letove.
    Pušten imao je samo dva izbora ili uzeti učešće i ubijati komšije ili otići.
    On je otišao tačnije pobjegao u Njemačku.
    Sada sam siguran da u nepokorenom gradu Banja Luci postoji sistem prevaspitavanje a ti si odlučio uzeti učešće.
    Režimski bolesnici nemaju kočnicu, znam ja odlično što oni misle i na šta su spremni.
    Skoro sam vidio moju sliku nosaju skinuta sa video nadzora kako sjedim sa čovjekom za koga mi je posle rečeno da je bio obavještajac (onako da znam) a povod za to kafenisanje je jednostavan, čovjek je bio zadovoljan poslom koji sam mu uradio i odlučio me počastiti kafom što sam i prihvatio.
    Da ne pišem ostale gadosti i podlosti koje su čisti planiranje zločina i još ti to onako prijateljski provuku kroz uši.
    Zbog tebe se radujem i nadam se da ti je Mazalica dobro uzeo bris i da nalaz dokaže da i po DNK pripadaš njihovom plemenu jer drugačiji nećeš u banja luci preživjeti i opstati.
    Kraj znaš!
    Ja ću za Dvorom i Suzanom.

  4. Ja metilja veceg ne vidjeh,od Drazena.Slucaj za proucavanje..

    Ja sam njega vec procitao prije par godina.Tip koji se svadza sam sa sobom i to na prvi maj…je prica sam za sebe.

    Nek mu Allah dragi pomogne,aferim.

    1. Uopšte nije bitno to što mu ti halališ.
      Vidiš ti da nema Sime.
      Kada je pročitao tekst vjerujem da nije osjetio nikakav trijumf, mogao je osjetiti samo potpuno gađenje i prezir.
      Nema mu više omiljenog furundžije.
      Za njega više život nema smisao, sigurno je u terapijskoj zajednici na imanju druga Rajka.
      Čupaju panjeve,stružu koru, mažu sadolinom do besvjesti psujući režim kada vide do čega je gušenje potpune slobode dovelo.
      A mogli su lijepo svu zimu panjevima ložiti furundžiju, pijuckati zadovoljni vino i rakiju.
      Jasse, ja mu ne halalim.

      1. Причао је по БЛ да је због мене отишао са Фронтала па га игноришем.

        Сад ми је омиљени фурунџија Гњурац, а изгледа да је и он шмугнуо. Не јавља се од параде.

      2. Gnjurac izgleda vida šuljeve i žuljeve sa parade.
        Oprostio bi on sve ali mu teže od svega pade što mu u štampanom izdanju Ahvaza nije izašlo ime na onoj listi javnih ličnosti koje su podržale paradu.

      3. Млађо,
        тешко је водити било какав дијалог са неким ко у колумни успостави везу са унитарном БиХ и жалом за изгубљени фејзбук-пријатељем.

        Тешке су то боле…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *