Је ли антисемитизам кажњивији од антисрбизма?

Носим од рођења јеврејско име и испред Јадовно 1941 сам још прије деценију позван и боравио у Јад Вашему. Овај трактат пишем, баш јер представљам најтврђи могући орах за неког новог аматерског пропагандисту, који би ме покушао прогласити за антисемиту.

четвртак, 26 марта, 2020 / 19:21

Пише: Дани(ј)ел Симић

Просто би лакше протурили тезу да је „Симић усташа“. Толико је то лако.

Име Даниел ми је мати, по сопственом предању, у вријеме самоуправног социјализма дала по старозавјетном пророку. Оном што је спасио Сузану од похотљивих и клеветљивих стараца, те сишао у лавовску јаму и изашао жив. Између осталог.

Сазнање да то име значи „Бог је мој судија“, увелико је, генетику по страни, кумовало мом односу према ауторитетима. Стари је хтио да се зовем Огњен, али је он већ дао име старијој сестри. Данас је то, да претопим стихове из Женидбе краља Вукашина:

„У Данијела перо са два ока, не боји се никога до Бога“. Са свим легитимним оптужбама за патетику и хвалисање, које радо дајем на оцјену у даљем тексту.

Безлично

Већини медијске пастве, забављене планетарном пандемијом вируса корона, апсолутно је непознато да је удружење грађана Јадовно 1941, чији сам и ја члан, оптужено за антисемитизам. Ни више, ни мање. Све то, јер је на сајту објављен, па повучен, рад професорке Мирјане Стојисављевић „Иза зидина тајни“.

Кад на те бесмислене оптужбе за антисемитизам одговори и декласира их Јеврејин, један од најугледнијих и најутицајнијих у Србији, они ће, логично, бити већи Јевреји од Мојсија… Односно од Александра Нећака.

Нема, јасно, никаквог пропагандног разлога да пишем о случају објаве рада проф. др Мирјане Стојисављевић са Универзитета у Бањој Луци, јер је медијска кампања против УГ Јадовно 1941 најблаже речено – пропала. Пишем искључиво да неко не би умислио како та епизода има икакве везе са науком.

Посебно да разјаснимо да ли се антисрбизам мање кажњава од антисемитизма? Због оних који не знају шта чине, а не због науке. Наука се зна шта је.

Духовна зараза

Пишем и ширу јавност упознајем због највјерније публике Фронтал.РС, а то су доносиоци одлука. Вјеровали или не, они баш цијене кад неко каже како јесте. Бар ови што знају да се нема шта истинито чути од дупеувлака. А нешто би јавност требала да зна и узнемири се. Чак и у доба заразе, јер то је пошаст по себи.

Наиме, дотјерали смо у слободи говора и владавини закона до тога, да је професор доктор Мирјана Стојисављевић позвана пред дисциплинску комисију Универзитета у Бањој Луци, због рада који је објављен прије читавих шест година у Зборнику истог тог универзитета?

Ако ово није разлог за панику из барем три темељна угла посматрања (субординацијском и законском, научном и истраживачком, демократије и људских права), онда ће ово бити још један примјер да смо као друштво непостојећи, када нијемо посматрамо да се тако лако газе права појединца у овим темељним вриједностима.

Мало образа за личну одговорност?

Ником не треба у животу да мене (јер и ја сам друг члан и не одричем се) прво оптужује због промоције термина Покољ да сам непријатељ Републике Српске и тим чином исту доводим у питање (?!), већ ево сада и да сам антисемита. Имам право да то схватим лично.

Али то је толико мање битно!

Да ли је, мајке и очеви, у реду да жена која је спокојно промовисала тај свој рад у јавности и кроз институције Универзитета у Бањој Луци прије више од пола деценије, држала предавања пред домаћим и иностраним колегама, те истим таквим новинарима и државним службеницима, па никог није било брига, сада трпи непријатности или јој се чак пријети да остаје без посла?

Уколико неко пуца на Мирјану, а нишани на Душана, то није поштено! Нека Душан Басташић сам одговара за своја огрешења, ако је шта згријешио. Шта има Мирјана са тим?

Како то нико није примјетио раније њен антисемитизам? И зашто одједном сад? Очигледно само зато, јер је неко желио да изврши харангу и подметање једном најобичнијем удружењу грађана, које не ради ништа неочекивано или кажњиво. Уз то је тај рад је објавило, а онда га на своју још већу бруку без озбиљније расправе повукло.

Кога брига или шта је тема мог трактата?

То је нешто што се не тиче само мене лично, али ја под то стављам своје име и презиме. Био неко друг члан УГ Јадовно 1941 из Бање Луке или не, ово се тиче свих нас.

Усљед опште непознатости теме за „све нас“, прво треба дати информацију из потпуно скрајнутог и пониженог свијета ентузијаста, који покушавају да у сјећању заједнице одрже Покољ.

Као злочин геноцида Независне Државе Хрватске и њихових нацистичких и фашистичких савезника током Другог свјетског рата. Да се не понови дјеци или унуцима. Само толико.

То је нешто што никога не занима, али сада је одједном битно до степена да се врши атак на аутономију нашег јавног универзитета, само зато што министар стране земље зовне ректора? Шта је то са тим удружењем, да изазива толику пажњу? Може ли се ово схватити као ишта друго, до похвала истом за његов минули рад?

Удружење грађана утицајније од универзитета

Неупућен би могао помислити да је једно удружење грађана из Бање Луке, моћније и утицајније од Универзитета у Бањој Луци. И то оног чији је тај рад производ на толико много начина, толико много година, да извођење госпође Стојисављевић пред дисциплинске комисије толико опоро заудара на брозовско-стаљинистичке методе прикривања сопствене одговорности, да је то у најмању руку неџентлменски за сваког ко је читао Кафкин Процес.

Ни у случају Мирјане С, чији рад је ближе књижевном дјелу, није јасно шта је згријешила, ако јој није згријешио ни један претпостављени већ шест година?

Дакле, за оне које занимају горе наведене теме, покушаћу прво дати објашњење извора ових напада на Јадовно 1941, због којих страдавају опет појединци, а за које друштвенополитичку елиту и удружења за заштиту људских права која финансира Запад, као и у случају Данета Лукајића, уопште није брига. У њиховом случају се не бране светости модерне цивилизације.

Тек онда ћемо покушати да дамо одговор на питање из наслова, које је заправо и суштинско за читав овај случај и за српски народ у цјелини. Посебно за научнике сваке врсте.

Гријех прадјечији

Циљ ових који се тим подметањима баве није српска јавност. Она је потпуно незабављена сјећањем на српске жртве. Циљ су доносиоци одлука у установама српских државних творевина.

Отворено, под разним оптужбама (за антисемитизам нпр.), захтијевају од изабраних и именованих државних службеника отказивање сарадње са УГ Јадовно 1941. Које, иначе, једино нешто озбиљно ради на терену уз сасвим уобичајену помоћ Србије, коју добијају и многа друга удружења.

Посебни се напори улажу, да му се до мјере немогућности отежа рад на мјесту злочина у Неовисној Републици Хрватској. Они дежурају и пријављују смртне гријехе удружења неком незнаном Централном комитету. Онда се ту објави саопштење на теме које ширу јавност уопште не занимају.

Довољно да пренесе један или два медија. Обично буџетска. Они задовољни. Зову даље изравно телефоном, а неко скроз невезан има озбиљне проблеме у животу.

У Србији тако извјесни Вељко Мишина, у маниру религиозног вође, најмање као проповједник православне вјеронауке, а не историчар који покушава да са становишта музејске праксе (што би требала бити његова дужност) унаприједи сјећање на Покољ, са званичних страница Музеја жртава геноцида у Београду чији је директор, напада предсједника УГ Јадовно 1941 аргументујући то (пазите сад научници) огрешењем његове кћерке о српство, православље и општи морал који долази из кућног васпитања.

Чак је цитирао и неке њене пјесмице у тој неподопштини посвемашњој.

Лажни пророци, стварни директори

Тада нијесам имао потребу да реагујем на ту свемирску глупост и најзатуцанију бахатост, јер не само да је Лана Басташић пунољетна и зна сама да пише. Сјећам се.

Једне прилике, у друштву моје другарице из разреда, која такође данас припада круговима невладинићко-државних списатељица, дошла Лана да запали свијеће жртвама етничког чишћења названог Олуја, на Тргу Крајине у Бањој Луци.

Нијесам видио Мишину том приликом. Памте оне то. Ем обе протјеране из Хрватске, ем је ово ствар око које ће се сложити чак и са мном. То је такав тежак сељаклук и злоупотреба државних институција.

И, просто, какве су то глупости? Па макар и од религиозног вође који прокажује Басташића као лошег оца, таман колико и Матију Бећковића, када је јасан библијски мотив „одселе неће више бити очеви једоше кисело грожђе, а синовима зуби трну“?

Но, тај исти човјек је ових дана, директно у Данас, другосрбијанско-невладинићке плоче завјета међу дневним листовима, изашао са истим клапуњањима о антисемитизму УГ Јадовно 1941.

При том на званичним страницама Музеја жртава геноцида нема ни једне ријечи о логору као таквом, али се појам Јадовно помиње у најмање шест текстова који су против удружења. Наравно, симптоматично је да се ни Данас не бави темом логора Јадовно, или било каквим српским страдањем, јер то нипошто није другосрбијански фокус.

Е, сад. Не познајем тог човјека, али познајем нејаки кружок у Бањој Луци који редовно напада УГ Јадовно 1941, чији су неки од њих били чланови. Требало би, бар ја тако рачунам, да се са њима слажем око стратешких питања. А нијесу ми ни по чему мрски, па им се зато често јавим.

Чисто да не мисле како њихово међусобно тапшање по рамену, није било шта друго до исто такво пљескање по дупету.

Линијаши

Они, као и Мишинин музеј, од напуштања удружења ништа о логору Јадовно нијесу написали, нити су једном дошли на Дан сјећања. Идем сваке године, па знам. Још мање су нешто истраживачко о логору објавили, а ето занимају се историјом.

Заправо, забиљежено је да стручни часопис Топола, Спомен подручја Јасеновац-Доња Градина, након једанаест година од озбиљнијег упознавања шире јавности са топонимом Јадовно (оснивањем УГ), логор-претечу Јасеновца помиње само кроз рад једног од тих бивших чланова, који се противи увођењу термина Покољ и осуђује УГ Јадовно 1941 у тој накани…

Дакле, опет се испоставља да је битније неко удружење грађана, него логор сам!? Да се о њему казује и научава. У часопису који би МОРАО објављивати управо такве чланке, јер Пуповчеви Хрби у Новостима неће сигурно!

Они ће издржавати некаквог Пожарног Дежуловића да изјављује како Србима треба одузети све, а не само оне цркве у Црној Гори. Можда га, преко Данаса, можемо очекивати и у Тополи, као оног Веселника Гатала на РТРС?

Покољ раздора

Пошто их, рекох, не само познајем лично, већ сам са већином њих раније сасвим богоугодно сарађивао, установих да посљедњих пар година не можете стати дуже од десет минута (буквално) са њима, или посебно када негдје јавно излажу, а да не испоље три идентичне мантре:

– Огласе: „Треба се слушати ријеч струке“, прибијајући једновремено кажипрст или палац у сопствене груди.

– Нареде, издижући важно главом: „Требамо се у комеморацији угледати на Јевреје„.

– Цитирају владику славонског Јована Ћулибрка. (небитно шта)

– Устврде љутито: „Душан Басташић је зубар, он нема шта да прича о историји. То што Јадовно ради са Покољем наноси велику штету српском народу, јер се за Сребреницу користи термин „геноцид“ (?!). На све то још, Басташић то ради по налогу „са стране“.

Истина је – идеја за Покољ је дошла са стране!

При том они то говоре о бившем шефу, јер за мене је Басташић само друг члан, док је њима био послодавац. Сада га по задатку или из љубави вребају да, ако му се омакне каква бедастоћа, пријаве у Централни комитет.

Од УГ Јадовно 1941 не да никад нијесам добио новац, већ сам чак и донацију уплатио два пута. Могу, као такав, гарантовати да, барем што се тиче оптужбе да је иницијатива за именовање злочина геноцида над православним Србима у току Другог свјетског рата, једино тачно то да је потекла „са стране“. У Израелу сам скоро прије десет година написао и објавио чланак гдје управо то тражим.

Значи то сам закухао, и и даље подржавам ја. Није никакав странац. Чак и повратну карту Београд – Тел Авив из свог сам џепа платио. У питању је, дакле, теорија завјере у кућној радиности и то не треба да се гура под науку.

Пошто сам се о Покољу већ детаљно изјаснио, испод наредног поднаслова само извјесна анализа или новим сазнањима унапријеђена сублимација мог ранијег покушаја да разумијем неаргументе.

Угледајмо се на Јевреје, осим у ничему

Без обзира што крајње личан, може се слободно рећи и протосекташки став у „држању линије“ покушавају упаковати у обланду научног, то остају обична памфлетска дјела, јер на првом мјесту немају иманентне логике. Противурјечност је, као и у уму параноичара, аксиомски неопходна да би се одржао око ње исконструисан систем.

Зато су њихове заповијести:

1. Срби за геноцид над собом не могу имати једнорјечан термин на свом, српском језику, без обзира што чак по два (домаћи и међународни) имају Јевреји, Јермени, Роми… И то зато што то кажу они. И ко се не слаже, рушилац је РС и антисемита.

2. Не може нипошто Покољ, али не предлажу ни један други термин. Срби тамо гдје неко каже Холокауст или Порајмос, морају рећи ЗГНПСУНДХТДСР (Злочин геноцида над православним Србима у Независној Држави Хрватској током Другог свјетског рата). Једино логично објашњење је да, по њиховом мишљењу, Срби немају иста права као други народи који су претрпили геноцид.

3. Термин Покољ се немотивисано агресивно напада прекомјерном употребом силе, и то као „наметање научној заједници“. Знате оно, опет једно удружење битније од универзитета… Ван свијета клевете, у питању није никакво наметање, већ проглас УГ Јадовно 1941 широј заједници. Не само научној. Свако има право да упути отворено писмо јавности како ће користити неки термин и позове друге. Због чега је драма баш када то учини једно УГ, које је дало толики допринос управо тој области научног истраживања српске историје? Посебно популаризацији.

4. Секташко понашање се манифестује у понављању већ некакве теорије завјере о н’ак’ом „Ламбросовом недјелу и иностраној завјери“, што је, лично тврдим, машта неког ко се ових дана приучио енглески. Сад су прворедни бајстендери. Посматрају, неспособни да схвате неопходност рада на просвећивању свог народа, по принципу „чије стадо његова и планина“. Умјесто тога, они са позиције историчара изводе квазилингвистичке закључке приученим радовима импресионистичке поетике и наглашено личне мотивације, којима је аксиом: Не може Покољ, не може ни ишта друго.

5. Толика ненаучна заслијељеност мржњом, успоредивом само са шпијањем комшије на пивској гајби испред драгстора, условљава и непрестано брукање неким основним терминолошким одредницама. Упорно понављају синтагму „покушај преименовања геноцида“, при чему основна логика, па чак и у друштвеним наукама, јесте да се не може преименовати нешто што нема име!!!

Геноцид над ким?

И Музеј жртава геноцида у Београду је музеј геноцида. Геноцида над којим народом? За сваки музеј Холокауста се зна о којем се народу ради. Је ли то баш тако тешко за појмити, чак и без неопходних стручних знања из лингвистике?

Ово, мада још у повојима и без учешћа шире заједнице, неодољиво подсјећа на борбу против Вука Стефановића Караџића за увођење српског народног језика за књижевни, пошто противници нијесу сматрали „језик свињара и говедара“ довољно отмјеним.

Тако и сада српски језик није довољно добар. Мора се користити читав низ ријечи, од којих је централни термин латински. Геноцид у неком облику може бити у међународном научном термину (Јермени користе Armenian Genocide), тако да је противљење Покољу, а без предлагања или расправе о неком другом рјешењу, истински неразумљиво.

Српски језик спада у синтетичке/флексивне језике, а не инкорпоративне језике, тако да ријечи-реченице какве имају сјеверноамерички домороци, нијесу својствене нашем комуникационом систему. ЗГНПСУНДХТДСР је предуго и за скраћеницу, а камоли за име кључног и релативно недавног историјског периода, који дјеца ових дана треба да уче преко телевизије. И упамте. Нажалост, не предаје им се лекција о Покољу, као ни о ЗГНПСУНДХТДСР.

Мада је то исто, јасно је да је у овом стварном свијету термин Покољ већ побиједио. Пошто ЗГНПСУНДХТДСР нема шансе.

Крав мага и Џој дивижн

Линијаши јавно оптужују да се „осим српских институција напада и владика Јован Ћулибрк“. Самим тим ваљда, уз импутирани антисемитизам, УГ Јадовно 1941 је (и поред благослова за свој рад) противник српске цркве?

И владику познајем лично. Срели смо се послије Јерусалима, гдје сам му спавао у кући, још неколико пута.

У Јасеновцу, у манастиру, на Дан св. мученика Јасеновачких. Затим на његовој хиротонији за викарног епископа у Пећи. Једном у Меркатору са дјететом, те још пар пута на неким догађајима или улици. Никад није непријатељски поступио према мени, као ни ја према њему.

Према тадашњем монаху, који је био нека врста официра за везу СПЦ са Јад Вашемом, осјећао сам симпатије, јер ме са данашњим владиком веже љубав према војсци и што сам у тинејџерским данима слушао и свирао Џој дивижн.

Љубав ће нас расцијепити, поново

Једино што непобитно знам о рату између њега и Душана Басташића, јесте оно чему сам присуствовао лично. А њих двојица су се баш волили и уважавали. Тијесно сарађивали.

Све ово остало ми кажу једни или други. Највише други, пошто се владика нападно не оглашава, док мене то занима искључиво као члана удружења. У мјери мојих моћи и самонаметнутих задатака, те не гледам благонаклно на ту појаву.

Још у возу од Тел Авива за Акру су се сукобили око тога, да домаћи историчари и научне институције нијесу толико битни као инострани, па је то кулиминирало до тога да у једном тренутку Ћулибрк каже: „Пишам ти се на Универзитет у Бањој Луци“. То памтим, а ових дана сам видио и у пракси.

У возу бијах поспан и више ме окупљало фотографисање кроз прозор, него што сам учествовао у њиховој расправи. Но, у једном тренутку сам, изваливши се на неку клупу у згради са салом гдје смо требали држати предавање о логору Јадовно 1941 године у Музеју бораца и мученика холокауста, био принуђен да се укључим.

Гранање рукама

Кроз стаклени зид видјех да је сукоб мишљења прешао у гранање рукама. Нијесам чуо шта говоре. Устао сам, пришао стакленим вратима.

Отварам, зачувши оно о пишању и театрално увријеђеног Душана како узвикује: Ђаво с тобом калуђере! и окреће леђа Јовану, који је и даље причао зајапурен и са уздигнутим рукама. Брзоплето повикујем:

– Срам вас било! Шта нас брукате ту пред овим Јеврејима? Је ли треба да се сад два Србина потуку овдје пред њима?

То је упалило. Басташић сјео и запалио цигарету хипервентилирајући. Ћулибрк једно вријеме проговорио са мном, па сам се удаљио. Мало су се издували, а утом је било и предавање. Послије су се њих двојица измирили и изгрлили.

Јован је рекао да праштамо, Душан такође. Сутрадан нас је водио на гроб Христов. Послије тога сам био још три дана у Јерусалиму с кључевима од Јовановог стана у рукама.

Тако вам ја то памтим. Два дана прије него је моја сестра родила сина. Сад ће му у децембру десет година.

Десет крстова

Од тада сам ја побио бар десет крстова над необиљеженим јамама и написао бар толико прилога, и још бар десет пута десет пута десет, поменуо логор Јадовно у јавности и носиоцима јавних функција на увце. Одржао говор на откривању спомен-камена са натписом Јадовно-Госпић-Паг у Парку сјећања на Холокауст у Бруклину, Уједињени Ентитети Сјеверне Америке. И то је оно што мене занима до сада. А и од сада.

Да по хитном поступку жртве логора Јадовно, добију памјатник у Бањој Луци. Бар још у Београду, Новом Саду и Нишу. За почетак, макар улицу у највећем граду Републике Српске? Да се сними играни филм? Тек ових дана, ко зна по каквом сценарију, снимамо први играни филм о Јасеновцу. О творници смрти за коју би можда и понеко дијете до 10 година знало рећи шта је. Али сумњам у висок постотак.

Имао сам одличну сарадњу и међусобно разумијевање са Јеврејима, који се углавном чуде зашто ми не поступамо више као они.

Највише у том образовно-популаристичком смислу у који је укључена држава. И поред свега тога, то што скоро једанаест година, духом и тијелом одлазим на мјеста гдје су бачене кости Срба и Јевреја побијених законским одредбама Независне Државе Хрватске, у покушају да им се не изгуби траг, квалификује ме за титулу антисемите?

Хвала, али на то се упалим к’о кутњак. И мислим да нијесам усамљен међу бројним члановима и симпатизерима рада УГ Јадовно 1941. Смета ми и у остварењу горе набацаних стратешких циљева, да се неко бави логором Јадовно искључиво као да ради за Курир или Свет, а при том се самохвалише својом „струком“ која ту ништа не помаже.

Али, ово је одлична прилика да пређемо на питање антисрбизма и антисемитизма.

Гдје је нестао дијалог?

Колико сам ја схватио, а осјећам се као да сам ово све некад већ писао, Душан Басташић замјера Јовану Ћулибрку што је на челу седам кључних институција које се баве сјећањем на Покољ.

Да га је приватизовао (Ћулибрк је и на челу одбора који је именовао Мишину), да у вођењу културе сјећања фаворизује јеврејске интересе до мјере да се наставна јединица у нашим школама зове „о холокаусту и другим геноцидима“.

Без помињања Срба на првом мјесту или уопште, а да је то све платила Влада РС. Онда да смањује број српских жртава, а јеврејских не. На крају да зове, као носилац ордена Голде Мејер, министарство иностраних послова Израела због текста на порталу удружења, а онда и као владика СПЦ, низ дипломатско-конзуларних представништава Србије, те их упозорава да је Душан антисемита.

Има он читав низ замјерки на Ћулибрка. Редовно их је објављивао. Али ја ту антисемитизма не видим.

Нити сам чуо неки јасан одговор владике, или стварно нијесам пратио. Нијесам као његов став чуо то што пишу ови који га цитирају, али волио бих да се некад и он лично огласи. То би доста помогло у братској слози.

Гдје ускачем

Укључио сам се у те работе свега два пута. Кад је удружење нападнуто због иницијативе за давање имена српском страдању и сада када је дошло до антисемитизма.

Нијесам се оглашавао ни око ствари које су ми лично засметале. Напримјер, када владика Јован прима корисног идиота Давора Драгичевића, на начин да и ја сазнам за то.

Причешћује га у пуној пропагандној опреми и за столом, себи с десне стране, сједа човјека чија морбидна политичка организација, и он сам, говоре нагоре могуће ствари о СПЦ и српском народу. Тачније провоцирају цркву у центру Бање Луке и имају све карактеристике парарелигиозног покрета.

Бирају Жељка Комшића и Јосипа Броза за свој политички идеал, са програмом који се угледа на Чедомира Јовановића или Ненада Чанка, те граде своју медијску појавност на нерасвијетљеној трагедији. Данас нескривено показујући да су искључиво медијска полуга превазиђеног ОХР и других окупаторских институција.

Не мијешам се у црквене ствари, пастирске и духовничке прописе и надлежности, али можда то није засметало само мени? Можда је тај пријем лоше легао и носиоцима највише власти у Српској? Можда и сусједној, Бањалучкој епархији?

Шта је горе од антисрбизма?

Претпостављам да је „зависи из које перспективе се гледа“ најтачнији дипломатски одговор на питање из наслова. Не поднаслова.

Али за усташе је то било вјероватно најближе одговору – исто. И тога се увијек држим. Наћете 700.000 мјеста гдје ја Јевреје називам „браћом по Јасеновцу“.

Наравно, антисемитизам је неприхватљива појава, као и свако терминално приступање било којој нацији. Проблем је што ови напади на удружење, по мом мишљењу банални, прозриви и надасве непотребни, изостају када је антисрбизам у питању. Посебно ако је антисрпско дјеловање Јевреја у питању.

То је, са становишта просте логике, нешто што свим тим људима који су скочили на удружење, непоправљиво руши не само „научни кредибилитет“, већ и вјеродостојност њихових ријечи. А посебно намјера. Нема неке посебне разлике да то чине и због неког њемачког шифтунга. Просто то не звучи као искрена брига. Поготово за српство.

Сматрам да је крајње сервилно и поданички, како су се сами према себи, а преко односа ка колегиници Стојисављевић, понијели надлежни.

Просто јер се залажем за апсолутну слободу говора. Посебно у научним Зборницима, те је крајње непримјерено што је јавност сада ускраћена за тај садржај, због којег се проводи дисциплински поступак на једној јавној установи. Не улазећи уопште сад у садржај рада, мораћемо нешто учинити по том питању.

Шта је антисемитизам?

Ко је тај ко одлучује шта је антисемитизам и шта се тачно и како законски ту санкционише? Посебно је потребно сравнити те одредбе, са оним предвиђеним за оне које санкционишу антисрбизам. Посебно међу наставним особљем Универзитета у Бањој Луци.

Дакле, када Јевреји дјелују и говоре антисрпски – да ли су они исто што и Срби који су антисемити? Требају ли нам неки други, прецизнији термини, који не звуче тако грубо? Да ли је у том случају антисемитизам већи преступ од антисрбизма?

Одговорно, као неко ко не брани Јеврејима право на име, језик, писмо и државу; те ко их доживљава као братски и састрадалнички народ, тврдим да апсолутно јесте! На Србе се може посрати свако, а посебно се добро награђује ако то раде (номинални) Срби.

Том методом се од потпуно небитних појединаца, праве монетарне звијезде аналитичарског, стручног и инфлуенсерског ријалитија друштвених мрежа и медија Ефбиха и Хрватске.

Сви они, уједињено, не само да не реагују на антисрбизам, већ га и правдају, као у случају Црне Горе. Толико жучи је проливено на демократски крајње јасан, ненасилни устанак против тираније посљедњег комунистичког диктатора у Европи. Незапамћено масовна окупљања под вођством СПЦ, литијског типа и по ужасно лошим временским условима, запрепастила је све. Вјероватно и њих саме.

То је све посљедица нагомиланог и некажњаваног антисрбизма, који је у стању у образовном систему некако прескочити лекцију да је Његош био Србин.

Гдје сте били љетос, праведници међу народима?

Дакле, да ли је антисемитизам ако у Бањој Луци неко примјети да Културни центар Арије Ливне на згради има два натписа, и да су оба Павелићевом латиницом? Није могло рецимо на ивриту и српском азбуком? Смије ли се то рећи Арију Ливнеу, који први каже да нијесмо нормални што „у Доњој Градини нема (српске православне) цркве„?

Да ли је антисемитизам то што је Влада Србије донијела закон о повратку имовине којој нема живих власника јеврејској заједници и обавезала се да истој исплати годишњу помоћ од 950.000 евра у наредних двадесет и пет година, од чега су три рате већ уплаћене?

Или је антисемитизам рећи да то Хрватска није учинила?

Да ли је антисемитизам, и гдје су били ти који могу позвати министарство иностраних послова Израела, када је прва амбасада на подручју бивше СФРЈ отворена у Загребу?

Гдје су били љетос ти праведници међу народима, када су ловци Ф-16 израелског ратног ваздухопловства летјели изнад Книна у част војнополицијског етничког чишћења Срба из зона под заштитом УН, те прављења националне мањине од конститутивног народа, а све на нескривеним симболичким традицијама НДХ?

Је ли ико жалио и јавно објавио одговор Америчког музеја Холокауста у Њујорку, који пласира лажи о преко 8.000 убијених јуна 1995. године у Сребреници? Још и горе, то назива геноцидом, уз свједоке међу којима поузданошћу зрачи Кристијан Аманпур.

Српски војни авиони изнад Јасеновца

Да ли је антисемитистички рећи, да ми је на вијест о учешћу израелских војника у Книну, испред очију дошла фотографија у подруму Јад Вашема у Јерусалиму? На њој два ловца-бомбардера Ф-15, истог тог ваздухопловства, лете у парадној формацији изнад Аушвица?

Да ли је антисемитистички рећи да су на путу до Книна, јеврејски пилоти прелетјели логоре Јадовно-Госпић-Паг, а да је на посљедњем, острву, још увијек немогуће поставити спомен плочу?

Редовно је уништавају непознати починиоци за хрватску полицију. Више пута. Требао је неко те за број напредније Ф-16, фотографисати и изнад увале Слана. Урамити и окачити у архивски дио Јад Вашема. Или то баш није толики тријумф након Холокауста?

У логору смрти Слана на Пагу, без обзира што је још из СФРЈ регистровано спомен подручје, гдје су осим Срба убијани и Јевреји као дио Холокауста, нема никаквог споменика. Чак ни те комунистичке табле на латиници, у сред једне чланице толико хваљеног Еуросојуза и НАТО.

Јер што не може у Освјенћиму, може у Јасеновцу. Луда журка на Пагу.

Антисрбизам је не само кул, већ и уносан

Велика је разлика не слагати се с нечим што ради израелска држава, у покушају да прода авионе прије него им Американци то стопирају као акцизну робу, и имати жељу да тај народ истријебите.

Није шала рећи неком да је антисемита. Поготово Србину. Ми знамо шта је покушај искоријењивања кроз законске одредбе и не шалимо се тим. Поготово у Крагујевцу, гдје су тај посао обављали Нијемци.

Хрватска званична политика је идентитетски антисрпска. Али није више антијеврејска. Званично бар. И ту се, природно, интереси наших народа, односно државних управа, разилазе. Нашу прошлост у смислу да смо заједнички били нижа раса у НДХ, не може нико раставити. Сада су државе у истом војном савезу (НАТО) и Хрватска купује велике количине војне опреме из Израела. А куповала је и прије.

Могуће је преко цијеле катедрале на Каптолу написати јеврејским писмом поруке заједништва, док се у Вуковару уништавају табле на српском писму, а у Сплиту се пребијају ватерполисти из Београда. Загребачки новинари су у стању да напишу дугачке дневноновинске чланке о Покољу, у којем ни једном не помену да је жртва Србин.

То је горе од антисрбизма. То је црна рупа српства. Антиматерија хуманизма.

Ко је нијем на антисрбизам, нека не баца први камен антисемитизма

Овдје је, да скратим проповјед, разлика у мисаоном и духовном концепту између онога што заступам и браним, те између учења оних који то нападају.

Између бриге за свој народ, своје потомке и своју земљу, које се намјерава бранити изворношћу, стваралаштвом и развојем алата посебно себи подешених и неопходних.

Против преписивачког, догматског и непотистичког мрачњаштва локалкаријеризма, који се диригује изван српског бића, те вуче снагу из недемократских полуга самоуправног социјализма.

Србе поставља у позицију да су подређени, криви, без права на самоопредјељење, те морају слушати директиве и водити рачуна шта ће и како о прошлости причати својој рођеној дјеци, јер то мора бити одобрено негдје из иностранства. Као и све друго изгледа.

Нада нема право ни у кога, до у Бога и у своје руке

Нити Србе треба бити брига шта раде, мисле, смјерају, причају и закључују било који други народи, ако је то нешто што је њима насушно. Нити је слијепо подражавање било кога у интересу нашег народа.

Посебно нас не треба бити брига, уколико се српски интереси у образовању своје дјеце, на неком пољу неусагласиво разликују од интереса било којег, ма како братског или састрадалног народа. Руса рецимо.

Између свог и другог народа, увијек бирам свој народ и своју породицу. И то ме нипошто не чини антисемитистом. Нити ме таквим може направити борба за слободу говора, за шта сам увијек спреман поднијети одговорност.

Лично одговоран

Сматрам се одговорним што смо успјешно, у политичкој идеологији потпуног заборава шта значи штит са четири слова С, довели истовремено Милорада Додика и Младена Иванића над Шаранову Јаму. Ујединили смо српство у битности сјећања на то што нас је данас овако мало, да се и грипе бојимо.

Зато користим прилику овако касно у тексту, јер су до овдје читали само они које баш (лично) занима, за један кратки подсјетник.

Данашњи изабрани представник свих Срба западно од Дрине и источно од Уне, при свом боравку на Велебиту у организацији УГ Јадовно 1941 и Епархије горњокарловачке СПЦ, похвалио ме к’о друга члана. Захвалио се нама „који то радимо, јер да нас нема то би све нажалост пало у заборав“.

Друже Миле, нека ти пренесу

Затим је, на опште одушевљење присутних, рекао да „он није сиромашан човјек и ако не буде опет предсједник (било је то чак годину пред изборе) он ће и лично финансијски помоћи изградњу капеле Јадовно“, за коју смо (дрвени) крст поставили недалеко, а нацрт архитекте Пеђе Ристића развили као стијег.

Ову прилику користим да му кажем како је сада на идеалној дипломатској позицији да оствари своје обећање, а да не треба да даје новац.

Није лоше ни да да, али његова, у овом тренутку незамјењива помоћ, била би само једна најнормалнија дозвола надлежног министарства у Загребу за изградњу спомен-капеле Српске православне цркве. Благослов инклудед. Ето Младен Иванић је са исте позиције рекао да ће покушати. Сад је Миле на потезу.

Само толико, било би од изузетног значаја за васколико српство.

Нека јави неко и Вучићу

Такође, ови који су у стању назвати министра иностраних дјела Израела, нека своје дипломатске везе искористе да избаве Данета Лукајића са робије.

И то не кажем само као друг члан, већ као тата који сматра да је гријех од Бога, да због застрашивања Срба, да не иду и сјећају се на мјесту злочина Независне Државе Хрватске, унуци немају живог ђеда. А држава ништа не ради за свог официра.

И то исто добро да запамтите и пренесете.

Уколико се неко пита због чега су Срби као народ потпуно разореног националног бића, општенародно неупућени у историјске догађаје који су им се десили, а образовно потпуно растурени у знањима око покушаја истребљења 1941. године, онда ће вам ова непримјећена и непримјерена епизода у доба короне то најбоље предочити.

Заборав и незнање су најбољи предуслов да се нешто такво (опет) понови.



25 КОМЕНТАРА

  1. Читао сам онај први текст када се заталасало али након овог текста све је некако мање јасно.
    Непрестано сипаш нове податке као да ћаскаш са Јованом или Душаном.
    Колико сам сада сконтао Ви се кољете коме ће припасти батак са карабатаком док черечите пиле на путовањима савременог облика феријалног савеза ( ви сте као шибицари измислили ту игру). Јеврејској држави то почиње да смета,баш као што се и Русији гади неумјесно српско својатање и непрестано истицање некаквог неутемељеног братства.

    Пажњу на тај спорни текст УГ скренуо је Израел или нека њихова институција.
    Вама наравно ништа није јасно,ушли сте у зону највећег приоритета за државу Израел.
    Зар Вама у феријалном савезу није јасно да се очувањем сјећања на оно што је од стране нациста урађено Јеврејском,Ромском и Српском народу мора да се бави држава и државне институције.
    Људи су Вас трпили неко вријеме али сада је јасно да на сајту објављујете радове по систему нек има обилато за нас интелектуалце што би рекли надреалисти.
    У најмању руку Вас десет првотимаца из музичког аутобуса требало је прочитати то што мислите објавити и о томе поразговарати.
    Али ви радите на норму,иде нова сезона путовања,потребно је на вријеме „резервирати“ аутобусе за путовања по Неовисној,ваља објавити слике на Фејсбуку.
    То што Вам је неки локални лик из БГ потврдио да сте ОК можете мачку окачити о реп, пали сте у централи.

    Када већ наводиш да имаш јеврејско име,онда га носи са свим потешкоћама,привилегијом али и обавезом које оно са собом носи. Лијепо је прочитати да је нека љубав и поштовање према јеврејском народу дошла из породичне куће,само знај јевреј се не смије одрећи себе да би преживјео.
    Одлучи коначно јеси ли Даниел или Данијел, Данијела нема у записима осим можда у књигама СФРЈ.

    ПС: Морао сам ово овако описати јер ви Холокауст и фабрике смрти сводите на најобичнију баналност и хир за путовањима и показивањем слика, са друге стране су они који припадност СС Ханџар дивизији своде на то како је та војска дијелила добре чизме па њихови пошли да им не буде зима.
    Дубоко сам сигуран да су и једни и други за Израел и Јевреје исти.

  2. Поштујем рад УГ „Јадовно“, поштујем дугогодишњу причу Фронтала РС, посебно сам поштовао демократски став уредника да се објављују текстови разних аутора, политичара, те саопштења позиционих и опозиционих партија, да не говорим колико сам поштовао борбу за ћирилицу и очување српског индентитета, па на крају крајева и видан напор да се проговори о здравој животној средини.

    Не бих о тексту и дуелу са професорицом, могу само рећу да је Дане са Фронталом и својим личним ангажманом доста доприњео да се о Јадовну и осталим српским стратиштима много више зна у јавности, те да се са тим српским кланицама упознају чак и бивши комунистички, данас српски политичари.

    Нешто ми је друго на памети, хоћу да нешто кажем овдје због новог начина коментарисања у уређивачке политике.

    Наиме,даде ми Дане шлагворт, рече на почетку овог текста, парафразирам,

    „да искључиво поштује мишљење-суд фронталџија, да се овдје писало и објављивало супротно мишљење и у најгорим ситуацијама, те да се на Фронталу РС никад нису цијенили дупеувлакачи.

    Да, тако је било, сад се ја питам зашто није тако данас?

    На то питање имам право као највјернији фронталџија, човјек са ставом и образом, неко коме је овдје објављено преко сто текстова и саопштења за јавност.

    Наравно, као коректан човјек, нећу о другим стварима, али као човјек који пише шта мисли, човјек који није дупеувлакач, хоћу да питам отворено Данијела зашто се промијенила уредничка политика, зашто „папци“ заузимају почасно мјесто на некадашњем српском медијском свјетионику?

    Зашто сам ја, можда од мене нескромно, али доказано часна и прејака српска политичка личност, те дугогодишња фронталџија чији су текстови оборили све рекорде по посјећемности и коментарисању у блокади?

    Зашто ми чак није објављен бенигни, али јако актуелан текст поводом КОРОНА 22 МАРТА ДАНА СВЈЕТСКИХ ВОДА, текст око којег се Бин-Младен намучио да га у оригиналу скине са мог фејсбук профила и постави на пост ујединитеља Стевандића, пост који ће очигледно због начина коментарисања, све на срећу „ујединитеља“, а на гађење правих фронталџија и часних читалаца бити на челу цијелу годину?

    Није то био први текст који ми није објављен на Фронталу, за неке ми није важно, али ми је важно када правим себи непријатеље, односно, кад као частан патриота истурим своју гузицу и напишем прије пар мјесеци нешто за опште добро Републике Српске, као што је нпр. било отворено писмо Ненаду Стевандићу које сам му написао баш због лажног представљања као српског ујединитеља, писмо које је било изнуђено после његовог лицемјерног и некоректног понашања према бившим партијским друговима и његовог политиканстског понашања на посебним сједницама НСРС крајем прошле године.

    Да се зна, није ово прва блокада, због мог јасног става по свим питањима, једно вријеме сам чак био блокиран и на коментарисању као ник РИБАР.

    Било је то у вријеме када је на Фронталу РС подршку имао леукемични и лажно сложни СЗП, те тада миљеник портала Вукановић.

    Ја и тада, тих 2013-2014 година, као и данас имадох јасан став, био сам јако критичан према властима, али и према опозицији, до душе према њима много мање.

    Тада ме нападаше са свих страна, чак ме и Дражен поче касапити, мада је до тада увијек давао подршку мојој конструктивној, патриотској и авангардној причи.

    Папци и неспособност СЗП те 2014 године се показаше баш онако како сам то и предвидио шест мјесеци прије избора у колумни САВЕЗ ЗА (НЕ)ПРОМЈЕНЕ У СРПСКОЈ, колумни у којој указах на грешке и понудих Босићу рјешење да се прошетају изборима, све на невјероватном незадовољству народа и жељи за истинским промјенама.

    Без обзира, то ме не оправда да не фасујем блокаду, касније се настави по старом, ваљда услиједи амнестија јер већина папака показа своје право лице,а лидери СЗП показаше немоћ, неслогу и безидејност, односно, показа се још једном да је у политици Српске једино и увијек у праву Никола Лазаревић.

    Ово сад са Фронталом РС ми не мирише, не због блокаде мојих текстова, него због промјена које нису иманентне стеченом статусу Фронтала РС, све ма колико ја разумио зашто је до њих дошло, тачка.

  3. Никола,пошто ти све поштујеш волио би када би ми написао своје мишљење о овом линку.
    Ово ти је класичан примјер у Брчком шта су УГ,сувише смо мали и сувише нас је мало да би могли продавати муда под бубреге фазоном “ од републичког значаја“.
    Ако нећеш јавно да напишеш можеш ми одговорити и на епошту mladensofrenovic@gmail.com
    https://youtu.be/DOA-gFuxzwM

  4. Даниел је национални радник пред којим се клањам до земље. Не толико због саме величине његовог дела ,које ја не умем да мерим, него више зато што је готово сам. Било би ме стид када га не бих подржао макар због тога што је једна српска професорица позвана пред дисциплинску комисију Универитета у Бањој Луци, онога што ћути када се масовно латинизира Република Српска.
    Лично познајем професорицу Стојисављевић. Уз председника Одбора за стандардизацију српског језика проф. др Срету Танасића она је једини универзитетски професор у српским земљама који се јавно изјаснио даје српско писмо само ћирилица. То ће јој бити отежавајућа околност.
    Дубоко се слажем са Даниелом да је ово разлог за панику, јер се њој неће судити због плагијата ,него због изнесеног мишљења.
    Други разлог због кога подржавам Даниела је инсистирање на изразу Покољ. До се нису појавили УГ ЈАДОВНО и Душан Басташић ја сам знао само за Јасеновац и јаме у Херцеговини, а данас ме је стид због те не обавештености о стратиштима Срба.
    „, прво треба дати информацију из потпуно скрајнутог свијета ентузијаста,који покушавају да у сјећању заједнице одрже сјећање на покољ.“ Припадам том свету и знам колико нас је мало, и колико смо скрајнути – до сажаљења, али се тешим да је мало било и наших претходника.
    „Циљ ових који се тим подметањима баве није српска јавност. Она је потпуно незабављена сјећањем на српске жртве. Циљ су доносиоци одлука у установама српских джавних творевина.“Наведено је суштинска истина, као и мишљење да је Пупчевим Хрбима важније неко удружење него логор сам.
    „Срби немају иста права као други народи који су претрпели геноцид.“Опет суштински тачно.
    Свакако је антисемитизам већи преступ од антисрбизма, према коме су Срби чак и равнодушни.
    „Да лије антисемитизам ако у Бањој Луци неко примијети да Културни центар Анри Леви има два натписа, и да су оба Павелићевом латиницом?“ Није то случајно,а није случајно ни то што су полатиничени РТРС и ГЛАС СРПСКЕ.Председник управног одбора једног од то двоје био је , а можда је и сада Јевреј ,по струци инжењер из области нафте, студирао у Загребу.

    На крају је честити Даниел све сабрао у једну реченицу :“Између свог и другог народа, увијек бирам свој народ и своју породицу.“ Перо му се позлатило и Бог га погледао !

  5. Младене, ништа није нејасно у Даниеловом тексту, што је прилично успешно показао Велимир Поповић.
    Зна и Симић да јеврејској држави смета истицање страдања Срба, па је зато и писао онакав текст.
    Гадљиво је и неистинито написати да је у Русији неумјесно српско својатање и непрестано истицање некаквог неутемељеног братства. И те како је оно утемељено. Да није било Русије,поред Енглеза и Француза Срби би били под Турцима још хиљаду година. Вратимо се само уназад до 1876.г.када је Србија повела рат против Турске ради ослобођења Старе Србије.
    Из Русије је дошао у Србију најчувенији тадашњи генерал Черњајев, који командовао главном српском војском. А када се то прочуло, и да је узео српско држављанство, у Русији се све обавештено дигло на ноге. Достојевски је у свом дневнику написао да су та два мјесеца кампање да се иде хиљадама километара далеко да би се пролила крв за браћу по вери највеличанственији тренуци у целој историји Русије. И стигло је 7000 добровољаца , све прекаљених у борама са Турцима. На Ђуниском вису код Трстеника на уском фронту се затекло њих 1000 , заједно са неискусним Србима.Од турске артиљеријске ватре погибе их само ту 650 ! О Младене, црни Младене, гдје ће ти душа ?
    Учи Младен Даниела да се сећањем на страдање народа мора бавити држава. Па Даниел као витез антузијазма и пише овако зато што држава не ради свој посао.
    И ја сам за логор Јадовно сазнао од Даниела. Хвала му и Бог да му дадне снаге да истраје у раду за свој народ и своју породицу.

  6. Мало вам је што је Српска Православна Црква пљунула на Васељенску патријаршију и Грчку Православну Цркву због солидарности са друговима из политбироа КП СССР али ово што сте написали свакако је надмашило све аутоголове које нам дају комунисти због којих је на жалост српски народ задњи на листи са киме свако нормалан жели сарадњу.
    Морам копирати,нећу да буде грешке:
    „Зна и Симић да јеврејској држави смета истицање страдања Срба, па је зато и писао онакав текст.“
    Прије би рекао да јеврејској држави сметају бесплатна авионска шлепања феријалног савеза са унуком усташког кољача Пеје.
    Тада су им људи уписали минус ко кућу и ставили под повећало.
    Ми фронталџије имамо обичај да се прозвани изјасне, у овом случају феријални савез:
    – смета ли истицање страдања Срба јеврејској држави?

  7. Да и ја копирам Младена :
    „Колико сам сада сконтао Ви се кољете коме ће припасти батак са карабатаком док черечите пиле на путовањима савременог облика феријалног савеза ( ви сте као шибицари измислили ту игру ).
    Јеврејској држави то почиње да смета , баш као што се и у Русији гади неумјесно српско својатање и непрестано истицање некаквог неутемељеног братства.“
    Па шта то почиње да смета јеврејској држави ?
    Је ли то што се преко УГ шири истина о страдању Срба за које се није знало пре почетка рада тог УГ?
    Је ли то што се Даниел и другови нису уморили и обесхрабрили па већ читаву деценију понављају одлазак на српска стратишта?
    Је ли то што Даниел већ десет година побада крст на месту страдања , надајући се да се тако врши притисак на власт српске државе да то страдање буде обележено неким скромним спомеником или макар именом улице?
    Је ли смета то што се УГ усуђује да свакодневно прозива Хрватску због држања на робији ћеда Данета Лукајића, ону исту Хрватску у којој је јеврејска држава поставила прву своју амбасаду на територији бивше Југославије?
    Је ли смета то што је УГ лажно обавестило јавност да на путовањима черечи пилиће, а у стварности на стратиштима не побада крстове него пече волове , јагњад и прасиће?
    Или се јеврејска држава можда брине да би последица бунтовништва УГ могла бити да српска деца уче у школи и о геноциду над Србима на првом месту, а не само о холокаусту и геноциду уопште?
    А зашто је Младен указао да се Срби гаде чак и Русима? Зато да би дао право председнику Француске и осталим западним крвницима да су Срби бандитски народ, па се над њима могу спроводити сви могући злочини, без њиховог права да именују злочинце и без права на културу сећања.
    Какву то још корист Младен приписује Даниелу од шибицарских путовања на места стратишта осим батака и карабатака? То су драгоцене слике које ће помоћи у неговању културе сећања. Чудо да није рекао да Даниел њима тргује .
    Даниел је јединствена појава српског родољуба и ентузијасте, па сам разочаран што на овом порталу није добио већу подршку.

  8. Нисам приметио да у српским земљама постоји национални радник који речју и делом прегалачки служи своме народу , као што је то Даниел Симић.
    Колико је само требало напора да се напише овакав бриљантан текст, а морало се јер универзитетској професорици прети губитак посла због текста објављеног на порталу чији је он оснивач, и који је у промоцији рада УГ ЈАДОВНО. Како видимо предмет напада је управо УГ ЈАДОВНО, а професорица би могла бити само успутна штета. Могла би то бити да се ради о било којој професорици, али овде се ради о Мирјани Стојисављевић познатој по томе што се не плаши да заступа српске ставове. Како је неко овде већ рекао она је једини универзитетски професор, уз Срету Танасића ,која је јавно рекла да је српско писмо само ћирилица.
    Како у свом тексту показа Даниел Симић, оба натписа на јеврејском културном центру у Бањој Луци су на Павелићевој латиници, а то је јавна смерница Србима чега треба да се држе. Зато се сада оним позивом јеврејског министра Универзитету у Бањој Луци намерава једним ударцем убити две муве : и УГ ЈАДОВНО и нада да би се Србима могла вратити ћирилица.
    Добро је запазио Симић да се УГ ЈАДОВНО покушава скрајнути науком – логори су историјско питање ,па шта ту има да се петља зубар Душан Басташић.
    Слично је и са ћирилицом. Шта имају да се петљају у то питање ,чак и писањем књига, инжењер Немања Видић и средњошколски професор српског језика Драгољуб Збиљић , поред толиких разних доктора наука , универзитетских професора , академика , сенатора и сл, који би да се ћирилица чува у двојству са Павелићевом латиницом. Међутим, много је те науке , а мало је ћирилице. Они су стручни , и наука им вреди у оној мери у којој су сачували српско писмо у двојству са окупаторским.
    Као што је бог за логор Јадовно неки научник Мишина , тако је за ћирилицу бог председник Матице српске проф.др Драган Станић .Кад је 2010.г. била годишња скупштина те установе, Драгољуб Збиљић је захтевао да се отвори расправа поводом матичиног правописа којим је и хрватска латиница именована српским писмом. Станић то није одобрио без икаквог образложења, а од силног мноштва доктора и академика није га подржао ниједан ,него само два члана удружења ЂИРИЛИЦА. Следећом приликом Станић је рекао :“Збиљићу, нама је историја дала два писма и има тако да остане.“ Овај му је одговорио да је нама историја била дала и окупацију 1916.г. и замену српске ћирилице окупационом хрватском латиницом, али када су стигли са Кајамчалана славни српски пукови са ћириличким пуковским заставама , та окупациона латиница је била протерана.
    А зашто може бити тако самоуверен председник Матице. Зато што је први њен послератни председник био комунистима поверљиви Бошко Петровић,који је њоме управљао дуже од пола века. На своме крају он се открио Хрватом, па је сахрањен на католичком гробљу у Петроварадину у гробници свога деде Каменка. Тако је Матица могла остати српскохрватска тврђава до данашњег дана.
    Веома избалансирано је Симић писао о разилажењу Душана Басташића и владике Јована Ћулибрка. Свој став је ипак одредио чињеницом да се владика није јавно огласио поводом Басташићевих замерки ,међу којима је и она да владика заузима чак седам важних функција које се тичу питања логора Јадовно.
    Овде бих додао да Басташић негује и српску ћирилицу и Павелићеву латиницу. Такође бих додао сведочење поузданог човека како је Басташић пред њима исказао потцењивање и дрскост када му је овај предлагао да се обрати пажња на још нека недовољно обрађена српска стратишта.

  9. @Немања Видић
    Хвала Вам господине Видићу што сте одвојили вријеме, прочитали и коментарисали, како и сами рекосте, бриљантан текст Данијела Симића.
    Добро сте закључили:
    „Како видимо предмет напада је управо УГ Јадовно 1941, а професорица би могла бити само успутна штета.“ Додаћу да је извјесно да ће професорица бити санкционисана јер ће ових дана бити одржана сједница Етичког комитета Универзитета у Бањој Луци на којој је њен „случај“ на дневном реду.
    Ненамјерно, поткрала Вам се грешка па сте написали да је Д. Симић оснивач портала Јадовно 1941.
    Данијел није оснивач ни уредник нашег портала а није ни оснивач УГ Јадовно 1941. Истина је да је од самог почетка један од најактивнијих чланова удружења чији је допринос мисији удружења немјерљив.
    Ово наводим поред осталог и због тога што би се могло закључити да је одговоран за уредничке послове на порталу што свакако није истина јер те послове обавља и искључиву одговорност носи моја маленкост.
    Када помињете Симићев став тј. одређење о „разилажењу“, није ми јасан Ваш закључак. Поред тога Симић није написао да ми је спорно што владика Јован заузима седам важних функција које се тичу питања логора Јадовно него да је на челу седам кључних институција које се баве сјећањем на Покољ ( https://pokolj.org ). Јадовно је само једно од мјеста гдје је почињен Покољ, геноцид над Србима од стране НДХ.
    Не треба да Вас чуди што се владика не оглашава јавно о раду удружења Јадовно 1941. То за њега чине хијерархијски ниже позиционирани ухљеби које Симић помиње као „линијаше“. А везано за „седам челних функција“, ћути јер је заиста неразумљива одлука наших црквених и свјетовних власти да једној особи, повјери челне функције у готово свим институцијама у чијој компетенцији је култура сећања и памћења на Покољ.
    Ево које су то функције, мада вјерујем да их данас има и више:
    1. Музеј жртава геноцида – предсједник Управног одбора владика Јован Ћулибрк;
    2. Одбор за Јасеновац и остала стратишта светог Сабора СПЦ – предсједник Одбора Владика Јован Ћулибрк;
    3. Комисија за утврђивање програмске концепције и давање приједлога модела управљања Меморијалним комплексом на “Старом сајмишту” – предсједник комисије владика Јован Ћулибрк;
    4. Удружење „Српски меморијал“ – један од оснивача владика Јован Ћулибрк;
    5. Координатор сарадње између Војног архива Србије и Архива Јад Вашема – владика Јован Ћулибрк;
    6. Владика Јован Ћулибрк је члан комисије за оцену лика и дела Алојзија Степинца;
    7. Епископ Јован по устаљеној традицији од 2016. године учествује у раду редовних засједања Међународне алијансе за сјећање на холокауст (International Holocaust Remembrance Alliance – IHRA). Присуствовао је и посљедњем засједању одржаном у Луксембургу 2. – 3. децембар 2019. ).
    8. Не треба посебно помињати да је Јован Ћулибрк и епископ пакрачко-славонски на чијем се подручју налази највеће стратиште српског народа из времена НДХ – Јасеновац.
    Након што се 2010. у Јерусалиму јасно и гласно одредио са: „ Пишам ти се на бањалучки унивезитет“, не вјерујем да врши неку од функција на том универзитету.
    Пишете господине Видићу да његујем и српску ћирилицу и павелићеву латиницу.
    Већ дуже од пет година портал Јадовно 1941. користи Вордпрес платформу. Наше писмо је носеће и сви прилози који се уносе писани су ћирилицом. Пошто платформа омогућава и конверзију у латиничну верзију без икаквих потребних додатних радњи, сматрам да је корисно да пружамо кориснику и ту могућност. Велика већина посјетилаца нашег портала из реда хрватског народа, млађих од 40 година, не зна читати ћирилицу. Пошто највећи број оних који су починили Покољ долази из реда тог народа, сматрам корисним да им се пружа прилика да прочитају много тога на ту тему а чега нема на хрватским порталима.
    Не сјећам се када сам посљедњи пут нешто написао на латиници. Можда не једина али свакако једна од (само) неколико приватних бањолучких здравствених установа која користи искључиво ћирилично писмо је и „БЛ дентал“ у власништву моје супруге и мене.
    Осврнућу се и на „сведочење поузданог човека како је Басташић пред њима исказао потцењивање и дрскост када му је овај предлагао да се обрати пажња на још нека недовољно обрађена српска стратишта.“
    Много је мјеста на подручју данашње Хрватске, БиХ и Србије на којима је почињен Покољ.
    Одговорно тврдим, да у протеклих тридесет година, ни једна институција или удружење грађана није организовало или узело учешће у комеморативним или молитвеним окупљањима, лоцирало и обиљежило мјеста страдања, евидентирало то и публиковало као што је то урадило УГ Јадовно 1941. у протеклих једанаест година свог постојања.
    Потцјењивање и дрскост, када је Покољ у питању, није својствено Јадовничанима ни мени лично а подсјетићу да никоме од нас то није занимање-посао од кога живимо, него мисија за коју живимо.

  10. Нисам сигуран да је (наводни) антисемитизам у тексту Мирјане Стојисављевић „Иза зидина тајни“ искориштен као средство за напад „изокола“ на удружење Јадовно које је на свом сајту објавило текст.
    Могуће, но Мирјана је у том опширном и садржајном тексту изнијела читав низ тврдњи које је и аргументовала, и очигледно су неком засметале неке од тих тврдњи.
    И прије вјерујем да је ту разлог да се потегне „сигурно оружје“ када желите неког да дисквалификујете, антисемитизам. Јер када вас оптуже за антисемитизам, награисали сте.

    Како год, „Јадовно“ је повукло демонизовани текст, и имамо глупу ситуацију, имамо текстове у којима су знани и незнани „јунаци“ скрвили на Мирјану, а немамо тај озлоглашени текст који је повод напада.
    Срећом, чим се појавио текст, копирао сам га и поставио на једном српском форуму https://forum.krstarica.com/threads/becko-berlinska-skola-vs-novoromanticari.486173/page-794#post-39497984, мало прије сам погледао, како написах, опширан, аргументован и садржајан текст гдје је Мирјана дирнула у нешто што није смјела. Но то је већ друга тема, да се вратимо Данијеловом тексту.

    Данијел је по обичају у одличном тексту примијетио много ствари које пролазе испод радара, између осталог и апсурдност дуплих аршина и једно снисходљиво подилажење Срба наметнутом калупу гдје се маргинализује страдање нашег народа у времену ендехазије.

    Што се тиче прозивки удружења Јадовно и Басташића лично, долазе од дружине типова.који би да имају монопол над том нашом историјом. Не би ни то био проблем да су у питању посвећени својој мисији и постојани људи, али сам примијетио да итекако пазе да подилазе неком „прихватљивом“ виђењу тог времена у лијепој њиховој, у чијем казамату Дане Лукајић на правди Бога труне. Према таквима и њиховим нарученим анализама жртава логора Јасеновац и немам намјеру бити благонаклон.

    За разлику од Данијела, ја владику Јована у животи нисам срео, пратио сам његове наступе, изјаве, могу рећи да су за мене лично истинско разочарење била два наступа, један када је превише снисходљиво обазриво на хрватској телевизији говорио о Степинцу, други када је код неког Болковића опет превише пазио да угађа неком жељеном мишљењу у лијепој њиховој, па и када је та наша преболна рана Јасеновац у питању.
    Послије оба наступа имао сам онај осјећај утучености, јада, па зар мора владика (чији ставови имају тежину) баш толико да подилази и онима који без имало срама ревитализују усташтво.
    Зато ме наводи у Данијеловом тексту и нису изненадили.

    Што се тиче удружења Јадовно и Басташића лично, раде како знају и колико могу, унијели су у ту мисију себе, замјерки им могу наћи само аутошовинисти и неостварени људи који воле да моралишу о стварима о којима немају појма.

    Данијелу наравно похвале на одличном тексту.

  11. Господину Душану Басташићу !

    Чим је мој текст преноћио на порталу покајао сам се због оне задње реченице,али ми је лакнуло када сам видео да ми нисте много замерили. Мотив је био да треба пригрлити сваког ентузијасту јер је њих увек било мало . С друге стране, када свакакве але ,па и оне најкрупније, нападају јавно истурене ентузијасте, онда треба разумети да и њима некада може да „пукне филм“.
    Лепо рекосте да се живи за мисију. Додао бих да је то служење своме народу, што је поред примарног служења својој породици, само по себи виши циљ. Срећни су они који су у томе нашли смисао , без обзира на неизбежне огреботине.
    И без Вашег набрајања функција владике Јована Ћулибрка,знам из самог њиховог броја да је у питању гушење УГ ЈАДОВНО 1941.(које окупља ентузијасте), од стране система кога он креира,уз помоћ и израелске државе .
    Веома сам љут на Универзитет Бања Луке због занемаривања српских националних питања , као што је ћутање поводом замењивања српске ћирилице Павелићевом латиницом, али када Владика Ћулибрк каже да се на њега пиша , ја ћу да га браним. Како ? Тражењем да се не осрамоти дисциплиновањем професорице Стојисављевић по налогу из јеврејске државе . Аргументација је иста она коју је правилно изнео Даниел Симић : ако је њен рад објављен пре шест година у Зборнику Универзитета по његовој вредносној процедури ,не могу се вредносни критеријуми мењати по ћефу налогодавца из стране државе.Када би се на то пристало то не би било само пишање по Универзитету, него и по науци и елементарном демократским вредностима. То би било пишање по српској држави. Ово важи без обзира на то шта пише у раду професорице.
    Ја лично ћу писати Универзитету и указивати преко интернета на могућност да се он осрамоти. Можда би најбоље било да се организује потписивање петиције.У садашње време то се може урадити само електронски, а ја то не знам.

  12. Морам рећи да је Лана у овој причи побрала све моје симпатије.
    У маниру легендарног Пинкија њу боли ђон за лудило на које се фура посткомунистички талог.
    Млада паметна видјела на вријеме да је борба феријалних савеза у дербију дна губљење времена,отишла је корак даље умјесто да се ко и сви глупаци бави „републиком“ она је много прије тзв. српског члана отишла на бејХа ниво.
    Аферим.
    Код нас срба принципи и вриједности којих се држимо много су мањи него у животињском свијету,чак и мали слон Ћира схвата да је погријешио када је осрамотио свога великог оца.
    Душане Ј. Басташићу,када подносите оставку?
    Схватите да сте поражени,као што је поражена и Република Српска која је доживјела да на ТВ момак физички а можда и ментално здрав плаче јер није примљен у бејХа армију.
    Како Вама у феријалном савезу није јасно да једноставно није нормално да неко 2010. године 65 година након краја рата почиње да патентира изразе о оном што се десило веома давно.
    И ви хоћете да струка стане иза ваше борбе да узмете најмање пет функција да би били задовољени а највјернијем путнику најмање 3.
    Француска пословица отприлике гласи:
    – Највише лажу они што ваде зубе,најлакше обећавају повољан исход.

  13. Уочи предстојеће сједнице Етичког комитета Универзитета у Бањој Луци на којој ће бити разматран случај проф. др Мирјане Стојисављевић, на је једном од интернет сајтова објављено је њено писмо:

    Етичком комитету Бањалучког универзитета

    Предмет: Отворено писмо израелском министру иностраних послова Израели Кацу и његовим пријатељима из Републике Српске од проф. др Мирјане Стојисављевић

    Оптужујем …!

    Тренутак је изузетно критичан. Ради се о спасу нације. Е. Зола
    Господине Израели Кац,
    Упућујем вам отворено писмо као министру иностраних послова државе Израел те вашим пријатељима из Републике Српске, иначе, високим званичницима, министру Срђану Рајчевићу и ректору Бањалучког универзитета проф. др Радославу Гајанину, које оптужујем да су поступили по наређењу “одозго” и подржали ваш ликвидаторски став када је у питању моја студија “Иза зидина тајни”. Поред осталог, у вашој представци покушали сте да ми припишете расизам према јеврејском народу и приступ теми сарајевског атентата са квазинаучног становишта и теорије завјере. Овакве злонамјерне оптужбе које ми наносе велику штету као професору, у цјелости одбацујем те овом приликом јавно изражавам протест што сте злоупотријебили политичку моћ која вам је дата како би ме научно дискредитовали.
    Наставак писма може се видјети овдје:
    https://borbazaistinu.rs/zbog-iznosenja-istine-o-judeomasonima-uglednu-profesorku-dr-mirjanu-stojisavljevic-napao-jevrejski-lobi/

  14. Khal Drogo,хвала ти за овај линк који нас неупућене води ка тексту Мирјане Стојисављевић Иза зидина тајни. Читам и сам себи не вјерујем,путници феријалног савеза дошли на идеју да објаве онакав „научни“ рад.
    На невиђено сам написао да је то требало продискутовати после читања а прије објављивања,оно је достојно да се чита у србоусташким затвореним клубовима главном стану врха режима који је сав удбашки,комуњарски и морам нагласити мултиетнички, сав тај зли клуб који неће да престане да мори српски народ своја сва недјела у маниру србоусташа трпа на плећа добром јеврејском народу.
    Ово свакако није смијешно ни забавно држави Израел.
    Хљебом су вас хранили.

  15. Прочитао сам СТУДИЈУ Проф. др Мирјане Стојисављевић, која је презентована пред стручним аудиторијем пре шест година. Сматрам да, према принципима научног истраживања, све што је наведено у тој историјској студији, може бити подвргнуто конструктивној НАУЧНОЈ критици помоћу других и другачијих документованих историјских аргумената. Сваки други приступ у виду евентуалне исполитизоване хајке на једног Универзитетског професора, био би јавна брука и срамота за углед Универзитета у Бањој Луци.

  16. Јавили су се овде прави интелектуалци, а један од њих је и Мирко. Ако сам га добро разумео последице по професорицу могу бити само да се њена историјска студија оповргне другом студијом, а не да се она казни зато што је користила аргументацију која се не свиђа некој држави.
    Међутим, студија професорице је објављена у Зборнику Бањалучког универзитета пре шест година управо зато да би била изложена суду научне јавности , а тек данас се она дискредитује, и то не неком другом научном студијом, него мишљењем министра неке државе. Треба рећи и то да тај рад није оспорен на научном скупу на коме је презентован .
    Етички комитет је већ заседао и предмет проследио Катедри за србистику на Филолошком факултету у Бањој Луци, на коме је професорица запослена. Тако Етички комитет пилатовски пере руке, а и питање је да ли је Катедра за србистику уопште компетентна да оцењује историјске студије.Ако она то и јесте, питање је да ли ће њене колеге бити објективне с обзиром на чињеницу да она има тешку отежавајућу околност – једина се у српским земљама, уз професора Срету Танасића, јавно изјаснила да је српско писмо само ћирилица. Тај грех се тешко опрашта јер сведочи о колосалној српској срамоти увођења и окупационе хрватске латинице у српски правопис, а што неминовно води нестајању ћирилице из народног живота и сећања. Да не буде забуне : главни креатори латинизације Срба су управо професори лингвистике, а срамота је над срамотом када катедра носи предзнак србистике а понаша се сербокроатистички у процесу убијања ћирилице туђим писмом. И то чијим , истим оним којим је замењивана забрањена ћирилица када су Срби били окупирани и убијани.
    Наравно ,ова издаја ћирилице од стране језичке струке не оправдава интелектуалце у целини, а нарочито оне који у јавности делују са позиција српског родољубља.

  17. @Недељко Глишић
    Хвала Вам за одличан коментар. Биће заиста занимљиво видјети када ће и какав став стићи са Катедре за србистику.

  18. Јесу ли туроператери у феријалном савезу размишљали да организују путовања нпр. у Тузлу?
    Клошар је комбинацијом турнејске и путничке компоненте од губилишта створио одмор и каријеру у пакету. Тузлу је превазишао,сигуран сам да ове године неће ићи јер је заузет узимањем сточара.

  19. Свака част господину Басташићу на његовању сјећања на страдања српског народа од стране Неовисне државе Хрватске.
    Међутим, никако се не бих могао сложити са његовим тумачењем разлога за коришћење и хрватске латинице у српском језику – да би упознао младе Хрвате о српским страдањима , јер они не уче у школи ћирилицу па га не би могли разумјети када пише на томе писму. Неупоредиво је важније да Ви коришћењем само ћирилице у српском језику дајете примјер младим Србима да чине то исто , јер их томе не уче у српској просвјети .
    Угледајте се на Симића !

  20. Администраторе, како Басташић може ставити слику уз ник, а остали не могу?
    Равноправност у дијалогу мора бити загантована.

  21. Прије можда и двије или више година била је слична тема на Фронталу.
    И тада је мета неких био владика.
    Највише су му замјерали што је у некој заједничкој комисији о Степинцу. Видим да је то и сада проблем.

    И ја бих му то замјерио да је Степинац у међувремену постао светац. А није.
    Ваљда за то има и његове заслуге.

    Нешто се бојим да га баш зато неки нападају.
    Немам доказа, али имам неки гадан преодсјећај.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *