Дани(ј)ел Симић

Борић Маре Новорођенче

Оно је оно. Не знам мушко или женско. Али како знам да је – српско? Зашто данас, кад се понеко сјети окупиране Републике Српске Крајине, бирам да пишем баш о њему?

недеља, август 4, 2019 / 18:17

Зато што је то исто. Зато што или нема, или не зна, а најчешће неће нико други. Драго Новорођенче, морам. Јер можда нијеси моје, али јеси наше. Да нијеси наше, живјело би можда. Сјеме наставило. А и шта може бити неком као теби, тек рођеном у првој половини двадесетог вијека, без мајчине сисе? Заклаше ти беби-формулу. Удавише те у одсјеченом пупку.

Срамота ме тебе. Срамота ме, а ти вјеруј ако можеш. Јер можда нијеси моје, али јеси наше. Можда нема више ко да те помене. Можда ти поклаше сво племе, али не поклаше име. Јер га ни немаш. Можда ни ја нијесам Борић, али још дишем. Писмен сам. Жив. Рашанин. Србљин. Влах. Шизматик. Азбукословац. Получовјек. Неаријевац. С нешто гена неандерталца у крви. И поједе ме срамота живог. Од тебе мртва.

А ти вјеруј ако можеш.

1842.

Мислио сам, огуглах. Срцем отврднух. Чух све и видјех већину. Одрастох. Не плачем више. Али српска црква има тако дуге парастосе. Сат, сат и по. Два. У мене ноге јаке, возим бицикл. Није ми тешко стајати. Благословен јеси Господи, научи мја оправданијем Твојим. Знам ријечи напамет. Одавно. Настајао се на парастосима. Старословенски учио. Десетку добио. Некад и запјевам испотиха.

Друге ријечи ја зато пратим.

Прво сам, муком, чатио метком оштећен камен. Високо на звонику. Црква рођења пресвете Богородице у парохији Садиловачкој, дјеловаше 1842. године епископ Јовановић. Претпостављам Јовановић, због богињаве рупе од куршума. Закачио и полковника, мислим да је Супајкац (?). Стотник Никола Буњевац, оберлајтнант Лука Сертић, лајтнант Михаило Рокнић (Ḣ) Микашиновић, парох Аврам Медаковић и каплар Владислав (Герпаь).

Боље не знам. Писар/клесар није био чуо за Вука. Ст. Караџића. А и црква је изграђена 1826. Ово је можда за звоник, ко дјелат тагда бијст. У заграду стављам (можда) скраћено Микашиновићево име, или нешто друго, док је ово посљедње (можда) презиме Грба? Премудрооост. Чујем опет свештенике. Вјечнаја памјат. Грбић пише унутар цркве.

Враћам поглед на ред великих мермерних плоча. Црне, заврнуте у јужни зид. На њима низ презимена. Имена. Низ година живота.

1942.

И плоче у цркви имају рупе од метака. Археолошки утврђујем, сигурно из времена окупације РСК. Спомен је из 27.07.1960. године. „Подижу Савез бораца НОР-а и народ овог краја“. Ту сам, у дан тачно 59 година касније.

Спомен чудан. Прво што је у цркви. Друго што је азбуком. Треће што је ужасан својом прегледном и прецизном статистиком, каква редовно изостаје на таквим мјестима, гдје су страдали Срби. Али чак и ситна, патетична поетичност самоуправних социјалиста, годи својом стравом у тексту који приповједа о збитију овако:

„Сунчаног, али тужног дана – 31. јула 1942. године – усташки зликовци, слуге окупатора, у овој цркви стријељали су, поклали и спалили 310 мушкараца, жена и дјеце из Садиловца и 153 из Бугара и околице.

Осим тога, од 1941. до 1945. године погинуло је на својим огњиштима у затворима, логорима и у збјеговима 108 мушкараца, жена и дјеце из Садиловца као жртве фашистичког окупатора и домачих издајника.

Уклесали смо ова имена за вјечиту успомену и сјећање потомцима да чувају братство јединство и слободу народа Југославије.“

Пише још, на крају списка читавих племена, Цвјетићанина, Обрадовића, Комадина, Шаша, Затезала, Свилара, Кесића, Дакића, Бубала… још и порука:

Нека им је вјечна слава!

2019.

Једини живи створ у Садиловачкој цркви је протекле године била сова. По попису из 2011. године, у селу Садиловац, Општина Раковица, нема становника.

– Ајме мајко, какав је неред направила. Нема више шишмиша истина, ваљда их она растјерала, али ово је сад горе него што је прошле године било. Ма, ужас! Каже једна од жена, које су из Плашког дошле да очисте цркву од гована, како би се могао служити помен за поклане.

Штрче као коље пресјечене стабљике чичка и оструге, по тог јутра покошеном црквеном дворишту. Није то ливада. Коровиште је то већину љета господњег. Ни ограде нема. Тачно би те страх било малу дјецу пустити да трче и падну. Прободу мишицу, око, образ.

Али дјеце нема. Има један момчић, исто из Плашког, дванаест му је година. Помаже иза олтара, у шорцу и Т-мајици са енглеским натписом: Чил вајбс.

Мјесец, не година!

Чилујем тако с тамјаном у ноздрама и блудим по именима. Презименима. Годинама. Наумпадне ми да бројим колико их има број 1, као број живота, па утврдим да је статистика страшнија. Има оних који иза броја 1 или 2, имају додато мј. 1мј, 2мј. Мјесец, не година!

Мислио сам, огуглах. Срцем отврднух. Чух све и видјех већину. Али тада видјех тебе. Видјех те. Не прочитах. Видјех. Тачно сам видио пред очима. Слина ти цури из уста по мртвој мајци. Чуо сам те како не плачеш више. Јер имена немаш, ти Борић Маре Новорођенче.

Нијеси га стигло добити. Нико шездесетих година није умио рећи како су те у кући звали, чекајући крштење. Толико си мало било, да патријархат није знао шта са тобом да ради. Презиме ти дао по матери, а не по ћаћи.

И стужих се овако матор. Стужих се грдно. Како каква стрина, што брише сузе прегачом, вирећи из кухиње на тв-сапуницу која се сервира прије ручка.

Мора неко

И обећах ти се тада. Ти страшно знамење, ти моје Борић Маре Новорођенче. Моје си, а да чије си друго? Моје си да нешто о теби кажем, кад већ никога у твом селу више нема. Да ти име дам. Ако се усуђујем, јер мој глас је за твој плач недостојан. Патетишем формулативно, као средњовјековни дијаци и зографи.

-У Садиловцу је пре рата мој ђед имао викендицу. Последња кућа и редни број 33.  Прича ми Драган Гвозденовић. Екавским нарјечјем. Дошао је из Новог Сада са браћом, гдје су се родили и одрасли. Ту је један сто, столњак од масног папира и двије клупе. Чашице за ракију и нешто послужења.

Срећом на киселој води Књаз Милош опет пише (и) ћирилицом, јер би срамота српска на том мјесту онда била потпуна. Стишћем му руку и захваљујем у име тих виртуалних Срба, за које умишљам да још постоје као заједница, а он каже исто што и ја, кад ме питају што ми то треба, да сваке године идем на Јадовно: Мора неко.

Мора! Истрага је потпуна.

Покољ је успио

Бројим одока по бијелим мајицама Јадовно 1941. Нас из Бање Луке и Београда, има макар пола од присутних.

Нека онижа женица, морски модрих очију, удара рукама о бутине и издахујући изјављује у пола болном, пола радосном дојму: – Нисам била овдје 26 година! Говори тако да је сви чујемо. Има потребу.

Од 418 уморених Садиловчана (без Бугара, Липоваче и околних села), а како тврди комунистичка спомен плоча, на попису 1948. године је преостало 169 живих. До 1991. године, због тешка живота или организованог пресељења у Срем, Банат и Бачку, остало је у селу да се попише 82 раба Божја.

Од тога су Републику Српску Крајину у Садиловцима доживјела да виде 62 Србина, те три Југословена.

Крст из увоза

Годне 1961. у Садиловцима није било Југословена. У сљедећих десет су се појавили. И то четири. Године 1981. има их чак 13. Ваљда она три предратна Југословена ради, на плочи са твојим безименом, Борић Маре Новорођенче, изостаје и оно једино име, које можеш без расправе понијети. Нигдје не пише да сте били Срби и да су вас због тога поклали Хрвати. Јер они су живи. У сусједном селу.

Зато се стигло два пута у спомен плочи нагласити да су злочин урадиле слуге окупатора. Пребацити кривицу на Нијемце и Италијане, позвати на братство и јединство као данас ОХР, НАТО и Невладинићи; те направити штампарску, односно клесарску грешку. А зна се добро ко брка Ч и Ћ…

Осим тога, на плочи у цркви, нема крста! И најсекуларнијем, то мора ићи на живце.

Зато смо га ми донијели из Бање Луке. Прислонили га ту уз једини доказ да си икад било живо. Попови га освештали, а ми однијели над јаму Голубњачу. Ту су твоје, данас и од тебе безименије сународнике, бацили исти џелати. Срамота ме зато. Тебе највише, Борић Маре Новорођенче, јер једино тај вјерско-симболички начин сјећања, привременим објектом, могу да ти понудим као искупљење за незнање у којем сам живио до постанка Републике Српске Крајине.

Име

Срамота ме, и јер сам опет дошавши кући писао и о некадашњој саборној цркви у Кореници, која стоји таква запаљена већ 77 година. Сви преостали Срби да се сакупе у општини, не би је напунили. Хвалим и препоручујем ресторан крај пута, али не због јагњетине. У Вили Велебита сам открио да на привремено окупираној територији још увијек има Срба. Да нијесу, ама баш сви, превјерили у Хрбе. Све, све, али о теби ништа. Као, то ми големо. Као, боље никако, него недостојно.

Ноћас ударио вјетар и пробио ролетне великим јастуком, који је спречавао прозор да се затвори. Избацио кроз спуштене ролетне јастук, залупио и сломио окно, однијевши оба слоја стакла напоље. Попадаше леденице од срче. Пластичне ролетне вијоре као застава у вихору, а за њим излијећу папири. Још у ушима чујем звук како крхотине падају по прозорима нижих спратова и ударају о земљу. Грдна олуја. Одједном ледено у сред љета. Илиндан.

Ја недолијечени мистик, а ти Борић Маре Новорођенче. И сјетим те се. Сјетим се немоћи Бање Луке и издаје Београда, која се обиљежава за два дана. У Крушедолу, далеко од тебе. Знам да је два дана по Илиндану. Одлучим зато да те коначно напишем. Данас да, неким чудом, васкрснеш као дјечак, не бих те назвао Лазар. Дао бих ти име Кордун. Ако си, благо мајци Мари, било цура, крстио бих те именом Крајина.

Да нам се име не затре.



16 КОМЕНТАРА

  1. Најежих се …и само се питање постави на који нема одговора колико Борић Кордуна или Крајина имамо…?

  2. Е лијепо се исплаках. Борић Маре Новорођенче… Благо нама с тобом, молитвеником пред Господом. Нијесмо се толико огријешили пред Богом, надам се, кад безгрешне имамо за кредит пред Творцем. Браво Дани(ј)еле.

  3. О неким стварима се мора полако, разумно, са много сјете и лаганих, али веома јасних порука.

    Такав је случај са невјероватном трагедијом српског народа, трагедијом коју је кроз историју плаћао, све због своје слободарске традиције и православне вјере.

    Овако као Дане се треба радити, овако и никако другачије.

    Иначе, ја разумијем потребу политичара за рејтингом, али да организују велике скупове по овом питању и тамо држе говоре, то никако.

    Пошто сам свједок времена, морам да кажем, „ја набијем на курац сваког политичара који прави своју промоцију-србује на нашим жртвама, ато нам се редовно дешава поводом сјећања на жртве“.

    По мени, тамо политичари треба да буду присутни, да говоре жртве и њихови потомци,да се обави вјерски обред и тачка.

  4. Која самохвала, гдје је ти видиш, а што се тиче псовке,никакву бољу ријеч немам за те популисте,иначе, зар није у тексту речено да манифестације везане за обиљежавање страдања Срба наши политичари користе за самопромоцију и подизање рејтинга.

    Ево ових дана је било и биће опет.

    Зато сам и навео да на таквим скуповима треба да се одржи парастос, а да говоре жртве, дјеца жртава, или неки познати историчар, никако политичари, тачка.

  5. Patnja i tuga za decom nasom mi dusu rastace. Kako smo smeli zaboraviti ih od Jadovnog pa do danasnjih dana. A, nase sprkinje su, sve ove decenije radjale hrvatijance, a hrvatijanice su nam kontaminirale genom i dusu?! I, zasto se onda cudimo sto nam se tragedija iznova ponavlja?! Maleni, mucenici Korduni i Krajine se u „grobu prevrcu“, a mi slepi i gluvi za nase.

  6. CAB 토토 사이트 홍보를 해 왔던 총판입니다.
    작년12월부터 총판 수익금 526만원을 못받아서
    이렇게 먹튀 사이트에 글을 올리게 됐습니다,
    홍보를 꾸준히 해 오다가 홍보 방법이 막혀서 사전에 CAB운영진의 양해를 구해서
    7-8개월동안 홍보방법을 찾기위해 홍보를 못했습니다,
    그러다 올해 5월부터 홍보방법을 찾아서 홍보를 하다가
    도메인이 유해 사이트로 떠서 새로운 도메인 셋팅을 해 달라고 부탁드렸더니
    충분히 기다릴만큼 기다렸다고 도메인 셋팅을 안해주더군요,,
    홍보 준비하는 기간동안에 수익금은 500만원이 넘어 있었고,나는 정산금보다
    홍보를 계속하고 싶었는데,
    갑자기 도메인 셋팅을 안해준다고 하니,,,황당하더군요
    그래서 도메인 셋팅 안 해 줄거면 정산금을 정산해 달라고 햇더니
    „6개월반이나 기다려 아무성과가 없어서 정산금을 못주겟다네요,,
    그래도 5월에는 많지는 않지만 10여명정도 가입이 있었고,이제 어느정도 효과를 볼려고
    하는데
    정산금 주기 싫어서 같이 일을 못하겟다고 하니,,,이게 먹튀가 아니고 뭔가요?
    내가 이렇게 글을 올리는것도 사전에 CAB운영진에 미리 얘기를 드렸고,마음대로 하라고 하면서
    관리자 비번과 텔레그램까지 차단했고,CAB 사이트에 자세히 알아보니,일반 유저 먹튀도 여러건 발견되어
    이대로 나두면 안되겠다는 생각이 들어 이렇게 글을 올립니다.
    일단 저와 제가 아는 동생이 CAB에서 놀았던 입금 계좌를 경찰에 아는분한테 제출을 할겁니다.
    지금 CAB을 이용하고 계신분이나 이용하실분들은 나중에 통장 계좌가 노출되어 경찰 조사를 받는일이
    없도록 CAB토토사이트 이용을 자제해 주시기 바랍니다,
    그리고 CAB토토 사이트도 상황이 복잡해지면 일반유저 먹튀도 예상되니까,
    가능하면 다른 사이트 이용을 부탁드립니다!!

    1. Hi dilosubza,
      This is inappropriate article for posting your smut. Take your fucking pimping business somewhere else.
      Note to administrator : otvori okice, jebem te slepa. Ne ide ovaj porn ispod ovog. Budalo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *