Дани(ј)ел Симић: Стефан Немања на Венеција мосту

Недавно сам на АТВ у 1:1 рекао да Улицу олимпијских побједника под хитно преименујемо у Војске Републике Српске. Звали су ме потом одборници Града БЛ, посланици у НСРС, представници разних удружења, страначко особље, умјетници, привредници… пресрећу ме непознати људи на улици.


Миодраг Зарковић: Али Стефан Немања није био Београџанин, јеботе!

Стефан Немања никада није живео у Београду, који није ни био у саставу Немањине државе – тако гласи један од чешћих ”аргумената” против споменика; може се видети по многим ћошковима друштвених мрежа, а уз непревазиђеног Марка Видојковића, у своју колумну на Ал Џазири уврстио га је и извесни Горан Мишић.


Јадовнички крст у Београду

Овогодишња свјетска кампања корона вируса поред многих негативних посљедица, донијела је још и то зло, да се сјећање на клање 40.000 људи у 132 дана, не може обиљежити на мјесту злочина у Неовисној Републици Хрватској.


Милан Благојевић: Писмо Београду из Бање Луке

Знам да од овог писма нема вајде, али га ипак морам написати. Јер, кад би људи у животу радили само оно од чега би се могли овајдити, нити би они били људи нити би створили много тога доброг што су оставили генерацијама послије себе.


Миодраг Зарковић: Вучић и „ако сте ћутали“

Без обзира што је овај увод коментар Фронтал.РС, а не пресуда неког именованог тијела, треба баш водити рачуна о новинарима-прелетачима. Писац наредних редова није један од њих, што напомињемо без обзира што је то отежавајућа околност на тржишту рада.


Игор Дамјановић: Ето Русија организује протесте, а снимају их америчке телевизије…

Оптужба да Русија стоји иза протеста и нереда, који су претходних дана захватили Београд и још неколико градова Србије, у рангу је нацистичком лажи да су Пољаци 1939. напали слободни град Данзиг (Гдањск).


Слободан Антонић: О бројевима и покољу – одговор Мишини

Права је срећа да је аутор овог текста самостало упутио одговор, јер је директор Музеја геноцида (над неким) у Београду, полемику наставио једним заиста беспредметним текстом у којем није дао ни један одговор на Антонићеве тезе из прошлог чланка. До мјере да би му морао неко други то рећи.


Само у Београду: Југославија се распала 1991…

Поред Југословенске кинотеке, Југословенског драмског позоришта, стадиона Југословенске Народне Армије, клубова Партизан и Црвена звезда, у Београду као да је Јосип Броз још увијек на власти.


Слободан Антонић: Јасеновац у Београду

Оно што највише погађа је да и поред гомиле јасних аргумената, те до ноката догориле потребе за дјеловањем, то уопште не дотиче српске изабране и именоване представнике власти. Али и опозиције. У свим српским државним творевинама, укључујући и Црну Гору. Оно што се сад дешава у приморској српској држави, управо је посљедица тога.


Дани(ј)ел Симић: Стефан Немања на Венеција мосту

Недавно сам на АТВ у 1:1 рекао да Улицу олимпијских побједника под хитно преименујемо у Војске Републике Српске. Звали су ме потом одборници Града БЛ, посланици у НСРС, представници разних удружења, страначко особље, умјетници, привредници… пресрећу ме непознати људи на улици.


Миодраг Зарковић: Али Стефан Немања није био Београџанин, јеботе!

Стефан Немања никада није живео у Београду, који није ни био у саставу Немањине државе – тако гласи један од чешћих ”аргумената” против споменика; може се видети по многим ћошковима друштвених мрежа, а уз непревазиђеног Марка Видојковића, у своју колумну на Ал Џазири уврстио га је и извесни Горан Мишић.


Јадовнички крст у Београду

Овогодишња свјетска кампања корона вируса поред многих негативних посљедица, донијела је још и то зло, да се сјећање на клање 40.000 људи у 132 дана, не може обиљежити на мјесту злочина у Неовисној Републици Хрватској.


Милан Благојевић: Писмо Београду из Бање Луке

Знам да од овог писма нема вајде, али га ипак морам написати. Јер, кад би људи у животу радили само оно од чега би се могли овајдити, нити би они били људи нити би створили много тога доброг што су оставили генерацијама послије себе.


Миодраг Зарковић: Вучић и „ако сте ћутали“

Без обзира што је овај увод коментар Фронтал.РС, а не пресуда неког именованог тијела, треба баш водити рачуна о новинарима-прелетачима. Писац наредних редова није један од њих, што напомињемо без обзира што је то отежавајућа околност на тржишту рада.


Игор Дамјановић: Ето Русија организује протесте, а снимају их америчке телевизије…

Оптужба да Русија стоји иза протеста и нереда, који су претходних дана захватили Београд и још неколико градова Србије, у рангу је нацистичком лажи да су Пољаци 1939. напали слободни град Данзиг (Гдањск).


Слободан Антонић: О бројевима и покољу – одговор Мишини

Права је срећа да је аутор овог текста самостало упутио одговор, јер је директор Музеја геноцида (над неким) у Београду, полемику наставио једним заиста беспредметним текстом у којем није дао ни један одговор на Антонићеве тезе из прошлог чланка. До мјере да би му морао неко други то рећи.


Само у Београду: Југославија се распала 1991…

Поред Југословенске кинотеке, Југословенског драмског позоришта, стадиона Југословенске Народне Армије, клубова Партизан и Црвена звезда, у Београду као да је Јосип Броз још увијек на власти.


Слободан Антонић: Јасеновац у Београду

Оно што највише погађа је да и поред гомиле јасних аргумената, те до ноката догориле потребе за дјеловањем, то уопште не дотиче српске изабране и именоване представнике власти. Али и опозиције. У свим српским државним творевинама, укључујући и Црну Гору. Оно што се сад дешава у приморској српској држави, управо је посљедица тога.