Оптужба да Русија стоји иза протеста и нереда, који су претходних дана захватили Београд и још неколико градова Србије, у рангу је нацистичком лажи да су Пољаци 1939. напали слободни град Данзиг (Гдањск).
Права је срећа да је аутор овог текста самостало упутио одговор, јер је директор Музеја геноцида (над неким) у Београду, полемику наставио једним заиста беспредметним текстом у којем није дао ни један одговор на Антонићеве тезе из прошлог чланка. До мјере да би му морао неко други то рећи.
Поред Југословенске кинотеке, Југословенског драмског позоришта, стадиона Југословенске Народне Армије, клубова Партизан и Црвена звезда, у Београду као да је Јосип Броз још увијек на власти.
Оно што највише погађа је да и поред гомиле јасних аргумената, те до ноката догориле потребе за дјеловањем, то уопште не дотиче српске изабране и именоване представнике власти. Али и опозиције. У свим српским државним творевинама, укључујући и Црну Гору. Оно што се сад дешава у приморској српској држави, управо је посљедица тога.
Како је могуће да се баш, уочи 79. годишњице немачког бомбардовања Београда у Другом светском рату, садашњи заменик градоначелника “потруди“ да најзначајније грађевине у граду буду осветљене у бојама немачке заставе, као гест подршке Србије и Београда немачкој држави и народу у борби против епидемије изазване корона вирусом?
Утрефило се да „пријемијера са глумцима“ буде заказана два дана послије увођења ванредног стања, али свеједно ово остаје врхунски примјер азбукоубиства.
Прије пар дана се појавила нова нумера многољудног реп састава из Србије, која за тему има антицивилизацијски закон којим власт Мила Ђукановића покушава да отме српске цркве, за своју атеистичку и јавно унијатску цркву.
Да ли можете препознати нову панораму града са мостом преко Аде Циганлије, још једном зградом у близини бившек ЦК, а данас ТЦ Ушће и – без кипа Побједника?
Сергеј Лавров је синоћ изашао за говорницу, те кратко и јасно рекао: Турска операција „Извор мира“ у Сирији је званично завршена. У преводу, још једном је Русија испреговарала мирно рјешење кризе, настале политиком америчке „дубоке државе“. Жедне профита и туђе нафте.
Оно је оно. Не знам мушко или женско. Али како знам да је – српско? Зашто данас, кад се понеко сјети окупиране Републике Српске Крајине, бирам да пишем баш о њему?
Оптужба да Русија стоји иза протеста и нереда, који су претходних дана захватили Београд и још неколико градова Србије, у рангу је нацистичком лажи да су Пољаци 1939. напали слободни град Данзиг (Гдањск).
Права је срећа да је аутор овог текста самостало упутио одговор, јер је директор Музеја геноцида (над неким) у Београду, полемику наставио једним заиста беспредметним текстом у којем није дао ни један одговор на Антонићеве тезе из прошлог чланка. До мјере да би му морао неко други то рећи.
Поред Југословенске кинотеке, Југословенског драмског позоришта, стадиона Југословенске Народне Армије, клубова Партизан и Црвена звезда, у Београду као да је Јосип Броз још увијек на власти.
Оно што највише погађа је да и поред гомиле јасних аргумената, те до ноката догориле потребе за дјеловањем, то уопште не дотиче српске изабране и именоване представнике власти. Али и опозиције. У свим српским државним творевинама, укључујући и Црну Гору. Оно што се сад дешава у приморској српској држави, управо је посљедица тога.
Како је могуће да се баш, уочи 79. годишњице немачког бомбардовања Београда у Другом светском рату, садашњи заменик градоначелника “потруди“ да најзначајније грађевине у граду буду осветљене у бојама немачке заставе, као гест подршке Србије и Београда немачкој држави и народу у борби против епидемије изазване корона вирусом?
Утрефило се да „пријемијера са глумцима“ буде заказана два дана послије увођења ванредног стања, али свеједно ово остаје врхунски примјер азбукоубиства.
Прије пар дана се појавила нова нумера многољудног реп састава из Србије, која за тему има антицивилизацијски закон којим власт Мила Ђукановића покушава да отме српске цркве, за своју атеистичку и јавно унијатску цркву.
Да ли можете препознати нову панораму града са мостом преко Аде Циганлије, још једном зградом у близини бившек ЦК, а данас ТЦ Ушће и – без кипа Побједника?
Сергеј Лавров је синоћ изашао за говорницу, те кратко и јасно рекао: Турска операција „Извор мира“ у Сирији је званично завршена. У преводу, још једном је Русија испреговарала мирно рјешење кризе, настале политиком америчке „дубоке државе“. Жедне профита и туђе нафте.
Оно је оно. Не знам мушко или женско. Али како знам да је – српско? Зашто данас, кад се понеко сјети окупиране Републике Српске Крајине, бирам да пишем баш о њему?