Додик: Геноцид у Сребреници је мит као Косовски

Предсједавајући Предсједништва БиХ, Милорад Додик, поновно је устврдио како у Сребреници у јулу 1995. није почињен геноцид, те казао како су супротне тврдње заправо „мит попут онога којега Срби имају о Косову“.

субота, јул 13, 2019 / 11:34

„Направили су мит о Сребреници око којег се гради национални идентитет Бошњака. Као што Срби имају косовски мит, они праве сребренички, јер нема озбиљног народа без мита“, изјавио је Додик у интервјуу „Гласу Српске“.

Додик је ово казао само дан након што су током комеморације жртвама сребреничког геноцида високи страни и ефбиховски званичници оштро упозорили како се мора престати са „негирањем злочина што су га у јулу 1995. године над починили припадници војске и полиције босанских Срба, убивши више од осам хиљада људи„.

На томе је на сребреничкој комеморацији инсистирао и садашњи предсједник Механизма за међународне казнене судове (МИЦТ) Кармел Агиус, који је најавио како ће тај квазисуд „одлучно бранити истину и чињенице утврђене током суђења одговорнима за геноцид почињен 1995. године“.

Инцко сањари о закону о вербалном деликту

Високи представник међународне заједнице за БиХ Валентин Инцко најавио је како ће „наставити радити на томе да се у парламенту БиХ донесе закон којим би негирање сребреничког геноцида и ратних злочина постало кажњиво, те како вјерује да ће се то и догодити идуће године када ће бити обиљежена 25. годишњица сребреничког масакра“.

Коментаришући те поруке Додик је устврдио како се на забрани негирања геноцида инсистира из Европе, јер ни тамо нијесу сигурни да је геноцид заправо почињен.

„Зашто би се доносио закон о томе? Зато што нису сигурни да чињеницама то могу покрити. Ако је био геноцид, нема разумног човјека који не би пристао на ту квалификацију. Сада се покушава одлукама суда, политичким притисцима, наметнути та квалификација. Као што су Британци покушали да прогласе Србе геноцидним народом, а Срби изгубили пола популације у прошлом вијеку“, казао је Додик, алудирајући на ранија настојања Велике Британије да се у Вијећу сигурности УН-а донесе посебна резолуција о осуди геноцида у Сребреници, што је спријечено захваљујући противљењу Русије.

Додик, који је 2007. у интервјуу за сарајевску „Фејс“ телевизију изјавио како је у Сребреници почињен геноцид, сада је за то употребљава квалификацију „страшног злочина“. То је и нормално, обзиром да је од главног америчког фаворита,

„Страшан злочин се догодио од неких Срба, али ни Хашки суд, осим квалификације која се протеже по систему већ пресуђеног дјела, није никад био тачан у броју страдалих. И сад нама говоре да морамо нешто признати. Ето нећемо“, поручио је Додик.



6 КОМЕНТАРА

  1. Пајсер. Али жешћи. Косово и Сребреницу може само овакав ставити у исти контекст.
    Ово је само наставак небулоза као : „Пукни зоро“ , Свети Сава , итд. , итд. …

  2. Тако је „прецједниче“. Нека буде како кажеш болесна курво. Можда ћеш променити плочу ако у следећем рату буду тражили твоје убијене кроз днк анализу.

  3. Као предсједник ЗЕЛЕНИХ СРПСКЕ, значи, јавна личност,као частан српски официр и искусан правник стојим на становишту да је пресуда о Сребреници супротна међународном праву, тако да мене нико не може убиједити да је стријељање непознатог броја, пар стотина, хиљаду, или више хиљада ратних заробљеника(све мушкарци) геноцид.

    Значи, стари политичар Додик није био у праву када је срао о пресуди, овај данашњи Додик јесте у праву када тврди да у Сребреници није било геноцида, али да јесте било тешког ратног злочина.

    Тежак ратни злочин стријељањем ратних муслиманских затвореника јесте се десио, није било ниједне жртве међу дјецом, женама и старим, напротив, сви су безбједно одвежени на муслиманску територију.

    Каква то војска чини геноцид ако не уништи дјецу и жене, мислим, ја разумијем зашто муслимани ово раде, али чињеница је да се по међународном праву геноцида-макар на територији једне општине није могло строго правно гледано бити без убиства дјеце и жена, заједно са одраслим мушкарцима.

    Без обзира, стидим се као српски официр тог чина,ако нешто значи, ево још једном се извињавам, стварно бих могао сваког егзекутора лично стријељати, мајку им манијачку јебем.

    Значи, нема оправдања за ову „српску бруку“, мада је опште познато да је тај злочин био производ договора страних ментора, Алије Изетбеговића и његовог ужег руководства, а припремљен и проведен по договору Насера Орића(који је прешао у Тузлу прије, знајући шта ће се десити) и српских шпијуна у безбједносним структурама ВРС, проведен кроз дрогиране манијаке типа Ердемовић……………………………

    Ово поново написах, не зато што ће моје чињенице промијенити мишљење било ког муслимана, него ме ЗЕИС на то натјера својом пријетњом да ће Додик у сљедећем рату тражити ДНК анализом своју родбину.

    Неће је зеисе тражити, неће рата бити, али неће кад овакви преузму власт у Српској и дејтонској БиХ бити таквих, тако да неће морати никад више нико ДНК анализом тражити посмртне остатке својих најмилијих, тачка.

  4. Додик је вјероватно исправно мислио, али погрешан избор ријечи и скарадно поређење.
    Велики народи, нације, имају у народном предању судбоносну битку, уједно и мјесто страдања, распећа, из којег никнути идеали родољубља, слободе, жртвовања, Јевреји имају Масаду, Енглези имају свој Хастингс, Французи имају Јованку Орлеанску, Шкоти имају Вилијама Валаса, и Американци имају свој Аламо, Срби имају своје Косово.

    Сребреница није никаква судбоносна битка, јок, уосталом и у бошњачкој митоманији то не признају, нема ту по њима нико погинуо у борби, само цивилне жртве (али како?), самим тим је идиотски то ставити у реченицу са Косовом, више нека опијеност турбо митоманијом попут рецимо што неки други раде са Блајбургом. То би могло у исту причу.

    Подваљена квалификација „ђеносајд“? Ако погледамо правну дефиницију геноцида из 1948.
    http://www.preventgenocide.org/ba/pravnadefinicijagenocida.htm
    ти догађаји не могу добити ту квалификацију. Постоји у тој дефиницији доста тога што оставља простор манипулацији. Поред акције морате доказати и намјеру. Како ћете доказати? Ако имате наредбу, помогло би. Али проблем је је што је никад нема, као што је нема ни за догађаје у и око Сребренице. И ту судије могу произвољно тумачити (ето стоји да се освоји, а то значи…., а то опет значи…., а то опет значи….), што су и учинили и имамо у неким параграфима пресуда правне наказе у Ден Хагу, накарадна мишљења судија.
    А и нико не уважава пресуде тог квази суда, посебно не ови опијени у бошњачкој мотоманији, зашто би то радили мислећи људи?

    Како год. Злочин у јулу 95-е над једним бројем пунољетних мушкараца, Бошњака се десио. Сребренички масакр нико у роду српском не пориче.
    И наравно да за те догађаје нити један, не само Србин, него и нислећи човјек никад неће прихватити подваљену и неодрживу квалификацију „ђеносајд“.
    Из два разлога. Ти догађаји, уважавајући и дефинисију а и колико год произвољно тумачили, не могу добити ту квалификацију.
    И други такође важан. Олаким прихватањем те квалификације за дјела у градићу који је 1991. бројао 5.746 душа, вршимо релативизацију и проституисање појма геноцид али посредно се изругујемо народима (Јермени 1915-17, Јевреји и Срби 1940их) који су заиста доживјели геноцид. А на то немамо право.

    И још нешто, Нека зајебу ту причу о порицању. Једно је негирати злочин, а друго не прихватити лажну и неодрживу квалификацију, за разлику од оних који радије мисле туђом главом, имамо и људе који мисле својом главом, такви ће одбацити ту подвањену мантру.

  5. Да, порицање геноцида у Сребреници је једно, оправдано српско негирање друго, тачно тако.

    Како је већ Кал написао, тачно је да постоје „замке“ у правној дефиници геноцида из 1948 године , односно, прилика за другачија правна тумачења самог појма геноцида.

    У случају војне акције Сребреница ни случајно се не може тумачити као геноцид стријељање ратних војних заробљеника, о геноциду ту говора нема, свједоци дешавања су међународне снаге УНПРОФОРА.

    Па у Хагу се судије нису једногласно сложиле са том политичком пресудом, напротив.

    Чињеница је да су неке судије подносиле оставке, неки су исмијавали колеге иза леђа због понижења на која су пристали, све да би донијели политичке, умјесто да донесу пресуде на основу међународног права и добре правне праксе.

    Значи, Сребреница је строго намјенска-политичка пресуда због потреба свјетских моћника- стварних Богова рата.

    Она је са једне стране требала да сакрије улогу свјетских Богова рата прије и у току самог грађанског рата у БиХ, са друге, да у будућности буде матрица медијског бомбардовања неке државе, све прије него се циљеви постигну, милом, или силом.

    Ништа ново нисам рекао, али морам за сваки случај описати вријеме када се десила Сребреница и зашто се то десило?

    Два европска мировна плана нису успјела у току рата,(никад њихов ниједан план било које врсте неће успјети), Богови рата и господари свијета се питају све.

    Тако су Богови рата одлучили да је циљ испуњен, да је доста рата у БиХ-читај Европи, ваља ићи даље, успут, али само успут и Клинтону је те јесени, све због кампање за реизбор 1996 године требало да буде главни мировњак у свијету.

    Истовремено, после пада источног блока, правим Боговима рата, (оним који постављају предсједнике било које државе, па и клинтоне),све у циљу њихове доминације над свијетом, требала је МАТРИЦА на основу које ће покорити остатак слободарског свијета.

    Чињеница је да су Богови рата, све у том „доношењу“ мира у БиХ уцртали пут-креирали матрицу на путу међународном правном и физичком насиљу, насиљу које се касније провело у свијету.

    Значи, као стратешки медијски потез направљен је- случај Сребреница, све како би уништили историјски 100% чист образ часном српском народу(ватиканско-германска освета), те у будућности могли по истој матрици интервенисати по свијету, „штитити друге народе од диктатора и покушаја геноцида“,(зар их није било Ирак, Либија Србија, Сирија…..).

    Ту су шупљу, али за неинформисани и незаинтересовани народ у свијету продали, она преко двије деценије служи медијској припреми за покоравање земаља у свијету милом, или силом, зато смо имали нападе на Србију, Ирак, Либију, Сирију………………….

    Значи, бомбардовање јавности тих деведесетих година и испирање мозга својим народима је 100% успјело.

    Сви су ти народи на западу тада мислили, па забога, они наши су добри и праведни момци, видите, тамо нападају бомбардују 1991 године Ирак, све спашавајући тамошње муслимане од „диктатора“ Садама, у Европи бомбардују хришћане Србе и ослобађају муслимане у БиХ.

    Да се ми држимо теме и Сребренице, бићу до бола искрен.

    Истина о рату у БиХ, па и Сребреници је сасвим другачија,значи, 100% је тачна чињеница да је до рата у БиХ дошло пошто је Изебеговић морао да проведе наум Богова рата, Бобанове и Туђманове усташе то нису могле у БиХ саме започети, то је тачно.

    Исто као што је 100% тачно да је до краја рата дошло по строгом договору Милошевића, Туђмана и Изетбеговића са Боговима ратанепосредно прије саме завршне фазе, односно офанзива задњих пар мјесеци на Српску и договорене издаје Книна и Српске Крајине.

    По том договору са Боговима рата Крајина је пала, као компензацију, Срби су требали добити пола БиХ, узети Сребреницу, а изгубити 11 општина у Крајини, те Илијаш, Вогошћу, Илиџу и Хаџиће.

    „Наши“ туђманови и алијини су на то пристали,(морали пристати), ипак, лако је било договорити, ваљало је све договорено на терену провести, што није било могуће, има пар примјера да се ситуација другачије одвијала.

    Ово ме боли, али је 100% тачно, ова смицалица у Сребреници, десила се све захваљујући наивном руководству Срба у Републици Српској, наивном и сујетном Милошевићу, те намјештено сујетном, наивном и глупом комунистичком генералу Младићу, умјесто писменом, часном и виспреном српском ђенералу Младићу, то је један примјер.

    Други, узимање 1995 године Шипова и Мркоњић града, па враћање у Дејтону.

    Трећи примјер, требало је муслиманским нападом и намјерно дезавуисаном одбраном, да Срби изгубе Илијаш, Вогошћу, Хаџиће, тако да народ буде доведен пред свршен чин.

    Исто као што су доведени пред свршен чин свјесном опструкцијом војници у одбрани 13 општина у Крајини, па усташе узеше-освојише-ослободише 13 градова за три дана, а за скоро четири године рата прије тога не узеше-ослободише ни два села.

    Требало је тако бити и у дијелу Српског Сарајева, али војска се није дала, а официри осташе часни,због тога је Милошевић договор морао провести кроз давање ове четири општине у Дејтону.

    Истина је тако једноставна,свијет је зао, зло свијетом влада још од технолошке револуције.

    Такође, истина је тако једноставна и у БиХ, сви је знамо, од сербља, до мухамедових сљедбеника и кроата, свако од нас има неко порицање, или негирање.

    Поричемо ми сви сва зла која смо починили у рату у БиХ, неки народи сами себи додјељују улогу жртве, а убијали су, силовали и често звјерски мучили друге народе, неки негирају своје злочине, неки……………………….

    Ми смо данас сви у БиХ,скоро 24 године после рата у тоталном менталном дефекту.

    У ово имбецилно- морално, интелектуално и економско стање, довели су нас они исти који су се договарали око рата у БиХ и подјеле плијена после рата.

    Плијен су подијелили, а глупи и унакажени муслимани и Срби, дијелом и хрвати, сви живе под Штокхолмским синдормом, све опраштајући (не)свјесно својим силоватељима и служећи болесно тим својим злотворима- данашњим робовласницима у Српској и Федерацији.

    Неки су до те мјере изапраног мозга да се чак спремају за свети рат, мисле да ће га стварно бити, наравно, они који су њихови робовласници, они који су те будале опљачкали, понизили и мозак им изапрали, оно који им у име вјере јебу малољетну дјецу то материјално подржавају.

    Нека коња, веле робовласници муслимани, нека их за сваки случај веле Богови рата, под контролом су, нека их за случај ако затреба да се поново у Европи започне још једна кланица, тачка.

  6. Сваки наш сељак је одлично познавао физику као и све законе физике па и закон о спојеним судовима. Говорили су да је „некоме дошло из стражњице у главу“ а за неке да им никада неће доћи.
    Занимљиво је да неки , који су дубоко у стражњици „великог баје“ , знају шта он мисли тј. шта му је у глави. Та чињеница потврђује да закон о спојеним судовима функционише непогрешиво.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *