Фронталов поздрав са првим рагбистом Српске

Ову фотографију фотографије Душка Мазалице, објављујемо само зато што је на њој Сретен Зец, како би се и са њим достојно опростили.

среда, 18 новембра, 2020 / 15:50

Изразито чудна појава и личност, какве једини ћирилични портал западно од Дрине и воли, и промовише.

У остатку, не пада нам на памет да на српски језик преводимо саопштење на енглеско-новобосанчероском језику, који користе наше агенције за односе са јавношћу, у којим је Босна и Херцеговина увијек на првом мјесту, чак или баш посебно кад, као у овом случају, све то финансира Влада Републике Српске. Колико год да је пара дала Влада, и за било шта, морала је тражити да саопштење о томе иде на српском писму.

Умјесто тога, Министарство просвјете и културе Републике (замало) Српске се потписује латиницом и културно уздиже и градове у Ефбиху без свог потписа. Дакле оно РС у „амблему“, сасвим сигурно, значи ПЦ. Бар аутору плаката захваљујући којем читамо наслов на прву као „буђни“, Драгославу Малинићу, српско писмо није пало на памет. Увриједиће се не ко у Ефбиху.

Није пало на памет ни било коме у Министарству просвјете (случајно) РС. Поздрављамо потез Горана Ћорића, директора Метромедије, поготово јер као приватник може радити шта га је воља са својим билбордима и логотипом.

Но, никако не можемо да поздравимо крајње некултурно, патетично и англицирано наметање туђих језичких и културних образаца за новац пореских обвезника Српске, уз навикнуто фаворизовање Босне и Херцеговине у насловима, а која суштински и не постоји као држава. Посебно не постоји, без пристанка Српске на њу.

Тако, у духовном смислу, много јачи ефекат остављају билборди Бањалучке пиваре у кампањи за Бањалучко пиво, гдје је неко једнако произвољно изабрао људе из највећег града Српске и расподијелио их по билбордима широм исте. А није кориштен буџетски новац у сврху њихове промоције и писало се на српском писму.

Наслов је, наравно, агенцијски или организаторски, то не знамо. Саопштење смо свега пресловили:

На билбордима у Босни и Херцеговини политичаре замијенила умјетност

Вријеме је за „буђење“

„Умјетност је реклама за оно што је стварно важно.“
Изложба умјетнице Јелене Медић „Будни“ донијела је свјетлост у градове БиХ, два дана након избора. Улице Бањалуке, Сарајева, Мостара, Требиња, Зворника, Бијељине, Тузле, Добоја, Приједора, Новог Града, Брчког, Модриче, Дервенте, Прњавора, Градишке, Лакташа, Челинца и Котор Вароша од 17. новембра обучене су у ново рухо. На 116 билборда и цитy лигхт-ова, фотографије политичких кандидата замијенили су портрети домаћих умјетника, филозофа и терапеута.
25 мирних ратника за истину, чије оружје је љубав, заједно с фотографкињом Јеленом Медић,„разголитили“ су се и одвојили од друштвених улога кроз врло присан процес повезивања и интимне размјене, док свијет иде све даље и даље од људске блискости.
Умјетница је прије годину дана одлучила да безусловно послуша своју интуицију, престане с прихватањем комерцијалних послова, те средства која је до тада зарадила инвестира у себе и лични пројекат. Почела је да пише аутобиографски роман, што је изискивало дубоко зарањање у себе и суочавање с истинама о себи и другима које често нису лаке за прихватање. Исти поступак наставила је у фотографском студију с 25 врло интуитивних људи, који су прошли, или се налазе у процесу буђења. Биле су то сеансе од неколико сати у којима људи полако одбацују идеје о томе ко су они и препуштају се једноставном постојању. У једном тренутку сваког фотографисања, настајала је „тишина“ у којој више нико ништа не режира, када престају сва очекивања и осјећа се стварност у којој човјек постаје оно што јесте, без обзира да ли ће то бити прихватљиво његовим родитељима, околини, друштву, традицији, држави…
„Сви смо увек у неким улогама и костимима и поштујемо одређена правила понашања. Далеко смо отишли од своје аутентичности, патимо због тога и све се теже сналазимо. Живот вуче на праву страну, а ми, као јогунасто магаре, превлачимо на познату. Ко бисмо ми били и шта бисмо свету могли подарити, ако би престали себе кочити због друштвено прихватљивих норми које апсолутно немају везе с истинским моралним вредностима?“, размишљања су која су Јелену Медић подстакла на пројекат свјетских размјера.
У времену када је умјетност згњечена приоритетима, величину и шири значај оваквог перформанса препознали су пријатељи и партнери, који су помогли у његовој реализацији. Изложба „Будни“ је настала у продукцији Асоцијације Визарт уз подршку Министарства просвјете и културе Републике Српске. Власник фирме „Метромедиа“ Горан Ћорић уступио је билборде широм Босне и Херцеговине за прву изложбу оваквог типа код нас и на тај начин још једном показао да ограничења нису ништа друго до нови изазови.
Испред Јелениног објектива нашли су се: Ања Илић, Нина Бабић, Сладјана Зрнић, Тајана Дедић Старовић, Теа Јагодић, Златан Видовић, Душко Мазалица, Хелена Јагги Косић, Милица Миловановић, Маја Регодић, Николина Скендерија Бонет, Марко Недељковић, Сњежана Максимовић, Наташа Перић, Јелена Топић, Сретен Зец, Бојан Микулић, Лазар Станишљевић, Пеђа Гајановић, Борјана Мрђа, Свјетлана Марковић, Миљка Брђанин, Марија Шестић, Дијана Јосиповић и Данијела Караћ.

Магија која се током 2020. дешавала у Јеленином студију, сада је доступна на највећем галеријском простору код нас, на 116 локација у 18 градова БиХ и доноси знакове поред пута, за све који их желе читати.
Јер, вријеме је за „буђење“.
Јелена Медић је рођена 1980. године у Новом Саду, а 2000. године је дошла у Бањалуку да студира, што је био прави тренутак да почне да трага за тим ко је она уствари. Завршила је глуму и драматургију, а све што је у животу направила, направила је играјући се. Тема којом вјерује да ће се заувијек бавити је човјек и његов карактер.

Контакт за медијска гостовања:
Плаy Теам Агенцy



Коментариши