У вријеме короне: Суд из Стразбура признао комунистичко отимање имовине СПЦ у Црној Гори на основу техникалија

Европски суд за људска права у Стразбуру одбацио је као неосновану представку Митрополије црногорско-приморске која је пред тим судом тужила Црну Гору за повреду права и тражила да јој се врате парцеле које су до 1945. године биле у власништву Цркве Светог Ђорђа.

недеља, април 12, 2020 / 05:13

Како се наводи Црна Гора је одбила и понуду за пријатељским поравнањем у овом случају.

Европски суд донио је одлуку у предмету Црква Светог Ђорђа против Црне Горе којом је одбацио као неосноване притужбе подносилаца представке о наводној повреди Конвенције у вези са њиховим захтјевом за реституцијом одузете имовине, правом на јавно и правично суђење, дискриминацијом у остварењу имовинских права и дужином поступка пред националним органима и прогласио представку као очигледно неосновану у складу са чланом 35 ставови 3 (а) и 4 Конвенције – саопштила је данас заступница Црне Горе пред Европским судом Валентина Павличић.

Како је навела, ову представку је Европском суду поднијела МЦП, односно, 12 правних лица – манастира и једне Црква Светог Ђорђа у Подгорици а у њој је истакнуто да је у периоду од 1945. године до распада бивше СФР Југославије од стране федералних и републичких органа власти подносиоцима представке, без правног основа и најчешће без икакве накнаде, неправедно одузимана имовина, при чему су посебно као примјер истакли одређене земљишне парцеле које су биле у власништву Цркве Светог Ђорђа у Подгорици.

  • У представци је даље наведено да су поднијели захтјев за реституцијом Влади Републике Црне Горе, о којем није одлучено у прописаном року, те да је у међувремену усвојен Закон о повраћају одузетих имовинских права и обештећењу, чиме је престао са важењем ранији Закон о праведној реституцији и по ком основу су подносиоци представке наводно ускраћени у праву на повраћај одузете имовине. Подносиоци представке су се у битном жалили на наводне повреде права на правичну и јавну расправу, јер о њиховом захтјеву за реституцијом одузете имовине који је поднијет Влади, као и тужби због ћутања администрације, није одлучено (члана 6 став 1 и члан 13 Конвенције). У односу на садржину предметних закона, подносиоци представке су се жалили на повреду члана 14 Конвенције и члана 1 Протокола бр.1, због наводне дискриминације у остварењу имовинских права – наводи се у саопштењу.

Између осталог, додаје е, жалбе су биле усмјерене и на одузимање имовине без доношења било каквог правног акта, што је посебно био случај са земљиштем Цркве Светог Ђорђа у Подгорици, као и на дужину предметног парничног поступка који је ова црква водила пред домаћим судовима.

  • У наведеном поступку, један од подносилаца представке (Црква Светог Ђорђа – Црквена општина Подгорица) поднио је тужбу 21.04.1992. године против Општине Подгорица и Стрељачког савеза Црне Горе ради утврђења права својине. Поступак је окончан пресудом Врховног суда Републике Црне Горе од 14.03.2007.године којим је у коначном одбијен тужбени захтјев Цркве Светог Ђорђа као неоснован – подсјећа се у саопштењу заступнице пред Европским судом.
  • Полазећи од чињеница предмета и притужби које су наведене у представци, предмет је комунициран Канцеларији заступника Црне Горе пред Европским судом за људска права ("Канцеларија заступника") као "WЕЦЛ" предмет ("wелл-естаблисхед цасе-лаw") у односу на наводне повреде члана 6 став 1 Конвенције због прекомјерне дужине предметног грађанског поступка у односу на једног од подносилаца представке (Цркве Светог Ђорђа из Подгорице). Претходно подразумијева да за чињенични и правни основ представке Европски суд у односу на притужбе због прекомјерне дужине судског поступка има добро установљену судску праксу и да је мало вјероватно да ће доћи до одступања од те праксе. Из тих разлога уз представку је достављен и приједлог за пријатељско поравнање – каже се у саопштењу.

Додаје се да је, имајући у виду околности предмета, достављену документацију, као и значај предмета са становишта државних интереса, од стране заступника је оцијењено да предложено пријатељско поравнање не задовољава критеријуме по којима би држава у конкретном случају признала постојање повреде Конвенције и обавезала се да предузме одговарајуће мјере да се исправе наводне повреде.

  • Претходно из разлога јер околности и чињенице комуницираног предмета по оцјени заступника нису указивале на неспорно постојање повреде Конвенције, због чега је достављена правна одбрана државе у наведеном предмету – каже се у саопштењу.

Када су у питању остале притужбе подносилаца представке, додаје се, а које се тичу њихових захтјева за реституцијом – повраћајем одузете имовине, правичне расправе, непостојање дјелотворног правог лијека, те наводне дискриминације, Европски суд је о идентичним чињеничним и правним питањима одлучивао у предмету Епархија будимљанско-никшићка и др. против Црне Горе (бр.26501/05, одлука од 9. октобра 2012.године), гдје је испитујући основаност поднијетих захтјева, исте одбацио као очигледно неосноване, а саму представку као неприхватљиву. Имајућу у виду да су готово исте притужбе подносилаца представке у односу на наводне повреде члана 6 (право на јавну и правичну расправу), 13 (право на дјелотворан правни лијек), 14 (забрана дискриминације) и члана 1 Протокола 1 (заштита имовине) испитиване раније у оквиру предмета Епархија будимљанско-никшићка и др., Европски суд је тај дио притужби из представке из истих разлога прогласио неприхватљивим.

  • Након оцјене свих чињеница у вези са поднијетом представком, притужби које су истакли подносиоци представке, правних аргумената поднијетих у приговору од стране заступника и временског важења Конвенције у односу на Црну Гору, Европски суд је истакао да период који је узет у разматрање није био претјерано дуг, посебно ако се узме у обзир да је цјелокупан предмет у себи садржавао комплексна чињенична и правна питања, односно питања национализације имовине у пероду од 1959. до 1965. године на територији бивше СФРЈ. У свим овим околностима Европски суд је утврдио да дужина парничног поступка који је водила Црква Светог Ђорђа пред домаћим судовима није био претјерано дуг, из којих разлога је нашао да је представка очигледно неоснована и у том смислу донио је одлуку о неприхватљивости – каже се у саопштењу Валентине Павличић.

Ова одлука је коначна и на њу странке немају право жалбе. Одлука ће преведена и објављена на веб страници Канцеларији заступника.



Оставите одговор