У сусједној држави: Комшо слави, а на славу се не зове

Обраћање предсједавајућег Предсједништва БиХ Жељка Комшића на пријему поводом Дана независности БиХ, указало је искључиво да Комшо не користи облик "неовисности".

петак, фебруар 28, 2020 / 07:36

Многе су ствари по којима је ово тешко комично, колико и Мартина Млинаревић. Хуманоидни симбол овог мандата Љиљана Комшића. Док у Ефбиху Хрвати пале лутку са њеним именом, она наставља да у име демократије, људских права, права уопште и грађанског друштва, ужива у позицији стеченој на лажи и кршењу закона, у којем јој је помогао Жељко Комшић.

Нека им је са срећом. Од Српске су одавно независни.

Ваше екселенције, еминенције, даме и господо, поштовани гости!

Вечерас се с поносом присјећамо 1. марта као дана стицања независности државе Босне и Херцеговине, дана када су грађани Босне и Херцеговине, користећи се демократским механизмом референдума, изразили своју грађанску вољу за сувереном и независном државом Босном и Херцеговином, те тиме створили предуслове за њено међународно признање.

У периоду који је након тога услиједио, Босна и Херцеговина је показала и по ко зна који пут у њеној историји доказала своју неуништивост. Они који је воле, њени грађани, водећи се љубављу према својој домовини, дали су све од себе да сачувају њен међународноправни субјективитет и у томе су успјели. Нико Босанцима и Херцеговцима није могао убити нити наду нити вјеру у оно за што су се залагали, а залагали смо се за исто оно за што се залажемо и данас, за државу једнакоправних грађана, државу у којој је било, у којој има и у којој ће увијек бити мјеста за све.

Такву државу жељела је и сада жели већина грађана Босне и Херцеговине. Ми данас ипак морамо на један зрео начин да се супротставимо свим покушајима подјела које се намећу, биле оне политичке, страначке или идеолошке. Пружамо и треба да пружамо руку и онима који нису гласали за независност државе Босне и Херцеговине или се независности и суверености и сада противе. Моја порука тим мојим суграђанима јесте искрена, кратка и јасна. Ово је и ваша земља. Нико вам је не жели, неће и не може отети. Наша је, заједничка, учинимо је бољом него што данас јесте, ако не због нас самих, онда барем ради дјеце која долазе за нама. Не смијемо допустити да властитој дјеци омрзнемо кућни праг, те да своју срећу и животне прилике траже далеко од ове земље. Морамо им оставити наду да ова земља може бити најбоље мјесто на свијету за њих.

У томе можемо успјети тек једино ако се као одговорни људи клонимо изражавања непоштовања и неразумијевања једних према другима, ако се клонимо беспотребних страхова, заобилажења закона и подривања институција које су наше државне и морају бити на услузи свима, подједнако. Рушити повјерење, поштовање, па нажалост и институције, је лако, али то представља чин безумља, док безумље собом увијек вуче и трагичне посљедице.

Ја се и након свега, још увијек помало надам да је све оно чему смо могли свједочити протеклих дана, а није усмјерено ка изградњи бољег друштва него ка разградњи, да је све то ипак само једна лоша глума, један лош одабир метода у политичком дјеловању, јер вјерујем да ратоборан човјек у условима мира насрће прије свега на самог себе. Зато умјесто рушења и пријепора, нека изгарање за мир и просперитет буде главни изазов и оно у чему ћемо се такмичити.

Пред нама као грађанима, друштвом и државом стоји испуњавање бројних услова како би се приближили једном безбједнијем амбијенту живљења у оквиру ширих међународних асоцијација, што је зацртано у нашим спољнополитичким приоритетима. Међутим, требамо знати да нико изван ове наше заједничке земље од тога нема већи интерес и корист од нас који овдје дијелимо исто поднебље. Нећемо у свијету пронаћи веће пријатеље ако их не пронађемо међу нама самима, али ја вјерујем да то можемо. На крају, не бјежећи и не стидећи се наше вреле балканске крви и темперамента, ми ипак само желимо да будемо једна обична нормална, мирна и безбједна земља.

Свим грађанима честитам 1. март, Дан независности државе Босне и Херцеговине.



Оставите одговор