Вратимо Српској двоглавог орла

Српска и грб: Одбљесци достојанства

У близини Клинике за психијатрију у Бањој Луци, још стоји табла која није претрпила културни геноцид и још увијек подсјећа да су у Републици Српској живјели Срби са својим обиљежјима.


Дани(ј)ел Симић: Вријеђа ли Невладиниће и кад их закон назове страним агентима?

Неопходно је ово питање правно обрадити, јер скоро три деценије се у јавности као "независни новинари, алтруисти и непоткупљиви активисти за људска права"; представљају страни агенти који су плаћени, редовно обучавани, раде по програмима и подносе извјештаје иностраним владама непријатељским ка Српској.

Турски двоглави орао!

Већина не зна да никада никаква држава по имену Византија није постојала, већ је Константинополис, данашњи Истамбул, био сједиште Рима. Ромејског, односно Источног римског царства.


Свети Сава као родоначелник великосрпског геноцидаштва

Најбољи начин за вршење агресије на нацију која је претрпила тежак геноцид, јесте замјеном теза и нападом да је она геноцидна. Друштвенополитичка криза у Дејтонској Долини Плача је управо посљедица крајње фазе тог опсежног, међународног процеса преумљења српског народа у безусловно покоран. Очито противно животним националним интересима, а са становишта своје тобоже неискупиве колективне грешности.



Љубиша Крунић: Мазалици и СНСД је боље да не помињу Устав

– Продали су грб и химну, Устав крше и сјете га се само кад им треба, салу Народне скупштине Републике Српске претворили су у позорницу за представе њиховог шефа. Данас авантуризам свог шефа, којим покушава да спаси само себе, по обичају крију иза интереса Републике, иако им је интерес Републике задњи на уму, каже Љубиша Крунић, посланик ПДП у Народној скупштини Републике Српске.



Јасан рукопис полуписмених Ефбиховаца: Српски националисти опет пишу латиницом, као у Црној Гори

"Исписивање порука мржње преко државне заставе није никаква случајност. Такав рукопис је јасан и читљив свима." Тако су се у ефбиховској штампи одредили неименовани представници муслимана из Невесиња.


Дарко Ристов Ђого: Будућност Српске

Републике Српска у којој данас живимо није иста она коју је стварао мој отац. Она се разликује по својим симболима: ти симболи, опет, нису никакве крпе и закрпе, већ вјековни, архетипски обриси Српства које се бранило и – чини се, у неком физичком смислу – одбранило.