
Дани(ј)ел Симић: Република Српска није моја мајка!
Узвикнуо сам то својевремено пред печеним прасетом, чинијама пребранца, тањирима сарме, чашама пива и посјетиоцима Музеја савремене умјетности Републике Српске.
Узвикнуо сам то својевремено пред печеним прасетом, чинијама пребранца, тањирима сарме, чашама пива и посјетиоцима Музеја савремене умјетности Републике Српске.
– Продали су грб и химну, Устав крше и сјете га се само кад им треба, салу Народне скупштине Републике Српске претворили су у позорницу за представе њиховог шефа. Данас авантуризам свог шефа, којим покушава да спаси само себе, по обичају крију иза интереса Републике, иако им је интерес Републике задњи на уму, каже Љубиша Крунић, посланик ПДП у Народној скупштини Републике Српске.
"Исписивање порука мржње преко државне заставе није никаква случајност. Такав рукопис је јасан и читљив свима." Тако су се у ефбиховској штампи одредили неименовани представници муслимана из Невесиња.
Већ широм Републике Српске познат сада већ бивши судија Окружног суда у Бањој Луци, Милан Благојевић, није позван да у формату 1:1 гостује на Радио-телевизији РС, већ на телевизији кабловског оператера Елта.
Републике Српска у којој данас живимо није иста она коју је стварао мој отац. Она се разликује по својим симболима: ти симболи, опет, нису никакве крпе и закрпе, већ вјековни, архетипски обриси Српства које се бранило и – чини се, у неком физичком смислу – одбранило.
Без обзира што Милорад Додик и даље у зграду Предсједништва БиХ у Сарајеву не смије да унесе грб са двоглавим орлом, него држи смијешни ПЦ амблем, слика са Спасовданске литије открива да је Инцко небитни кловн кога се плаше само гори пијуни од њега.
На спомен-капели у Старом Броду, Општина Рогатица, налази се двоглави орао идентичан грбу Србије!
Посљератна сервилност високим представницима и окупационим трупама (ИФОР-СФОР-ЕУФОР) до те мјере је срозала српско политичко руководство, да је зрело за један колективни црвени картон.
Српска и Србија су данас у просторијама Владе РС, одржале заједничку сједницу у срдачној и братској (такође сестринској, прим. за родну осјетљивост) атмосфери.
У Народној скупштини Републике Српске, одгођена је расправа и пробијен рок који је ОХР поставио за повлачење одликовања ратном руководству. За то вријеме чак и на основној школи се може, несанкционисана деценијама, наћи оваква неподопштина!?!