Без обзира што Милорад Додик и даље у зграду Предсједништва БиХ у Сарајеву не смије да унесе грб са двоглавим орлом, него држи смијешни ПЦ амблем, слика са Спасовданске литије открива да је Инцко небитни кловн кога се плаше само гори пијуни од њега.
На спомен-капели у Старом Броду, Општина Рогатица, налази се двоглави орао идентичан грбу Србије!
Посљератна сервилност високим представницима и окупационим трупама (ИФОР-СФОР-ЕУФОР) до те мјере је срозала српско политичко руководство, да је зрело за један колективни црвени картон.
Српска и Србија су данас у просторијама Владе РС, одржале заједничку сједницу у срдачној и братској (такође сестринској, прим. за родну осјетљивост) атмосфери.
У Народној скупштини Републике Српске, одгођена је расправа и пробијен рок који је ОХР поставио за повлачење одликовања ратном руководству. За то вријеме чак и на основној школи се може, несанкционисана деценијама, наћи оваква неподопштина!?!
Република Српска јесте створена законски, у миру, али је у рату изборила своје право на аутономију. Сада, када ОХР поново покушава наметнути своу силу, треба се присјетити да је наметнут и овај непримјерени амблем.
Данас је расписан нови конкурс за Управни одбор БХРТ. Нећу конкурисати, па вас можда то увјери да ово пишем из патриотизма, а не личне рачунице. Можда ова упозорења и приједлоге неко схвати озбиљно, али прије да су очњаци српске политике у Сарајстану трули за вађења. Поправке ту нема.
Потрошачко-тржишна чињеница је да постоји велики број људи који воле соцреалистичке бећарце Ђорђа Балашевића. Многи су се окупили у градовима бивше СФРЈ, али одмах по вијести о смрти му. У Бањој Луци је то морала организовати градска управа. Два дана касније.
Да се ништа неће десити, уколико на свим државним или сродним установама осване двоглави орао, потврђује и ова застава на згради преко пута Народне скупштине РС, постављена у сврху честитке Дана државности Србије.
Без обзира што је Уставни суд Босне и Херцеговине још 31. марта 2007. године укинуо грб са двоглавим орлом и химну Боже правде, на основној школи Петар Петровић Његош у Бањој Луци и данас, 2021. године можемо видјети овакав забрињавајући призор.