Број јасеновачких жртава – и жртава у НДХ уопште – никад није утврђен, и то свесном одлуком Комунистичке партије Југославије, с једне стране, и неопростивом колаборацијом српских комуниста, са друге стране. То је послератни наставак и послератна апологија усташтва.
Новинарка Љиљана Смајловић изјавила је да јој се чини да у Сарајеву знају да ће "Инцков закон" да падне, те оцијенила да је политички мотивисано вођење истраге Тужилаштва БиХ против руководства Републике Српске и лидера политичких партија владајуће коалиције због наводног кршења уставног поретка у БиХ.
Подизањем Меморијалног центра у Доњој Градини, који треба да реализују Република Српска и Србија, даће се знатан допринос очувању сјећања на жртве система концентрационих и логора смрти у Јасеновцу, рекао је вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида Дејан Ристић.
Ових дана поводом устоличења епископа Методија у Ђурђевим ступовима свима је скренуло пажњу када је епископ Ћулибрк скочио са падобраном за ову прилику. Силан народ се одушевио али мени ту нешто не штима…
Филм Предрага Гаге Антонијевића "Дара из Јасеновца" изазвао је бурне реакције домаће и свјетске јавности, а ускоро ћемо гледати и истоимену серију у којој ће бити приказани сусрет и судбина главних јунака 50 година касније.
Срби још увијек немају име за геноцид који су над њима починили у Независној Држави Хрватској, а и спомен подручје у Јасеновцу се олако препушта на управу Загребу.
Све је већи број угледних научника, дипломата, умјетника, генерала, новинара и јавних личности који су ставили свој потпис испод протестног писма у којем захтјевају да одмах престане јавна "лицитација" бројем жртава логора Јасеновац, смишљена да би се релативизовао и порекао геноцид над српским народом у Независној држави Хрватској.
Владика славонско-пакрачки Јован, корисник латинице у црквеној кореспонденцији и лидер ревизиониста броја српских жртава Јасеновца, огласио се у Политици и изјавио да је Јасеновац, послије гроба Господњег, највећи спомен васкрсења, те да лежи у средишту српско-хрватских односа, поготово односа Римокатоличке и Српске православне цркве.
Чланови САНУ, професори савремене националне историје на универзитетима у Србији и Републици Српској упутили су јавности протестно писмо због умањивања броја жртава Јасеновца у водећим медијима у Србији, рекао је Срни историчар Милош Ковић, један од иницијатора тог писма, уз поруку да лицитација бројем жртава не долази у обзир.
Прво је Тања Тулековић, директорица ЈУ Спомен подручје Доња Градина изјавила да је у Јасеновцу страдало 700.000 људи, а сад се коначно огласио и шеф Катедре за историју Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, опет промијенивши страну.