Милош Ковић покренуо петицију против ревизиониста који смањују број жртава Јасеновца на 88.000 људи

Чланови САНУ, професори савремене националне историје на универзитетима у Србији и Републици Српској упутили су јавности протестно писмо због умањивања броја жртава Јасеновца у водећим медијима у Србији, рекао је Срни историчар Милош Ковић, један од иницијатора тог писма, уз поруку да лицитација бројем жртава не долази у обзир.

петак, 10 септембра, 2021 / 20:27

Ковић је истакао да су се у јавности Србије у протеклих неколико дана суочили са правом медијском кампањом која се води у највећим и најутицајнијим медијима.

"Углавном таква врста вести долази из Тањуга, који је сада приватизован, као и из РТС-а, Политике и осталих великих медија који користе Тањугове вести", рекао је Ковић.

Ковић је навео да је протестно писмо покренула група историчара, а ради се готово о свим професорима који предају националну савремену историју, односно историју Југославије, практично на свим универзитетима у Србији и Републици Српској – универзитетски професори из Београда, Ниша, Новог Сада, Косовске Митровице, Источног Сарајева и Бањалуке.

Ту су, како је истакао, прије свих, чланови САНУ, историчари, који захтјевају да хитно престане лицитација бројем жртава Јасеновца.

Према његовим ријечима, Јасеновац и Косово су најсветије српске теме и њима се мора приступати са дужним поштовањем.

Ковић је упозорио да је у вијестима десетоструко умањен број жртава Јасеновца у односу на онај број који је до скоро био опште прихваћен и да је умањивања броја жртава које је поднио српски народ у Јасеновцу било и до сада, али се то сада први пут чини у највећим српским медијма.

"Искоришћен је један чудан текст који је објавио Џерузалем пост, а онда су нас неки људи тобоже, бранили, пре свега директор Музеја жртава геноцида у Београду, али и хрватски историчар Иво Голдштајн. Бранили су нас тако што су тврдили да је у Јасеновцу убијено око 80.000 људи, односно да постоји списак од око толико имена и да од тога не може бити мање", наводи Ковић.

Како истиче, таква врста тврдњи сада се готово свакодневно износи у највећим медијима у Србији.

Ковић је указао да би било незамисливо да се тако нешто догоди у Тел Авиву или у највећим државним медијима Израела и подсјетио да се у 16 европских држава и у Израелу, умањивање броја жртава холокауста сматра кривичним дјелом.

Он је напоменуо да ни Јевреји ни Јермени немају пописане именом и презименом жртве геноцида које су над њима извршени, па опет нико не смије да оспори њихов број, док се у у српској јавности српске жртве умањују и то уз подршку неких из хрватске јавности у којој се систематски умањују размјере усташког геноцида.

"Да ли неко може да замисли да неко умањи број од милион и по Јермена који су убијени у геноциду из 1915. године? Да ли Јевреји или Јермени имају имена за шест милиона односно за милион и по жртава геноцида и да ли ико сме да им тај број да оспори?", упитао је Ковић.

Он је истакао да у писму подсјећају на то да се систематски избјегава и не помиње огроман број извора који говоре о стотинама хиљада жртава.

"То су извори немачког, нацистичког порекла, хрватског, усташког порекла, бугарског, четничког, партизанског који су недвосмислени у томе да се радио о преко 700.000 жртава, а на територији НДХ и више, од чега је огроман број страдао у Јасеновцу", каже Ковић.

_ЖЋЧ

Он је додао да је и југословенска, земаљска комисија, која се састојала готово искључиво од Хрвата, 1945. године утврдила да је реч о броју од 500.000 до 600.000 жртава, које су страдале у Јасеновцу и напомиње да се систематски занемарују и резултати ископавања који су рађени 1964. године.

"Све се то прећуткује да би се искључиво ослањало на накнадна домишљања, статистичара или мањкавих пописа из 60-те године. У овој ствари нико, када говорим о највећим медијима у Србији, не консултује струку, стручњаке са универзитета у Србији и Републици Српској", истиче Ковић.

Он је навео да је писмо до сада потписало укупно 76 људи и да су се том писму својим потписима придружиле њихове колеге са различитих универзитета – и филозофи и социолози и други, али и водећи људи из свијета умјетности, режисери Емир Кустурица и Данило Бећковић, професор Леон Којен, академик Данило Баста и професор Слободан Антонић.

Међу покретачима писма, историчарима су академици Василије Крестић, Љубодраг Димић, Мира Радојевић, Славенко Терзић, Драган Војводић, као и колеге, професори историје Југославије Републике Српске професори Драга Мастиловић и Горан Латиновић, асистент Никола Ожеговић и други.

"То су водећи стручњаци. Ми у земљи немамо квалификованије стручњаке за ове теме, које нико ништа не пита и који не желе да пристану на овакву врсту поруге струци, али и основној моралности српског народа, јер Јасеновац и Косово су најсветије српске теме. То не значи да се ове теме не могу истраживати, али значи да им се мора приступати са дужним поштовањем", указује Ковић.

Потписници протестног писма захтјевају да одмах престане јавна "лицитација" бројем жртава логора Јасеновац, смишљена да би се релативизовао и порекао геноцид над српским народом у Независној држави Хрватској и траже да Србија и Република Српска, по угледу на остале европске земље и Израел, донесу законе којима ће овакве појаве коначно да буду спријечене.

Они захтјевају и да се актуелне власти Србије, а нарочито Министарство културе и информисања, које поставља директоре и управне одборе Музеја жртава геноцида и РТС-а, изјасне о томе да ли подржавају ову "срамну, увредљиву, пажљиво осмишљену кампању умањивања броја жртава Јасеновца и порицања геноцида над српским народом у Независној држави Хрватској".

Међу 15 покретача писма су професори Слободан Бјелица, Владан Виријевић, редовни чланови САНУ Василије Крестић, Љубодраг Димић,дописни члан САНУ Драган Војводић, Мира Радојевић и Славенко Терзић, те професори универзитета Александар Животић, Милош Ковић, Горан Латиновић, Драга Мастиловић, Дејан Антић, Маја Николић, Александар Раковић и виши асистент Никола Ожеговић.

Потписници писма су између осталих и предсједник Удружења "Јадовно 1941" Душан Басташић, генерал потпуковник Синиша Боровић, као и други универзитетски професори, дипломате, генерали, умјетници, новинари, јавне личности.