Предсједник Србије Александар Вучић, Његова светост патријарх српски Порфирије и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик договорили су да Србија и Република Српска у Доњој Градини на мјесту некадашње усташког логора Јасеновац подигне меморијални центар, који ће бити свесрпско светилиште.
Изложбу "Концентрациони логор Јасеновац 1941-1945. године" у Меморијалном музеју на Мраковици од отварања 3. јула до данас погледало је 5.000 посјетилаца, саопштено је из Јавне установе Спомен подручје Доња Градина.
Става сам да је овај текст најбоље започети изјавом Гидеона Грајфа који каже: "По броју жртава, бруталности и степену изазивања патње Јасеновац заузима прво мјесто од свих логора у Другом свјетском рату".
Остаје само чуђење зашто је државна телевизија, после успешног и освешћујућег приказивања "Даре из Јасеновца", решила да учествује у "антиревизионистичкој борби" Ристића и Голдштајна, која, критикујући "Џерузалем пост", хоће да нас убеди да је Јасеновац уморио вишеструко мање људи него што је то званично утврђено.
Дејан Ристић из Музеја жртава геноцида јуче је у таблоидном тону најавио да Давид Голдман из Џерузалем поста не постоји, већ да се ради о жени. Данас, преко истог медија, Иво Голдштајн се покушава Србима представити као неко објективан и на њиховој страни изношењем "индиција да се ради о кругу повезаном са Бланком Матковић".
Након срамотног писања Џерусалем поста који је утврдио скандалозно нетачних 4.500 жртава Јасеновца, Музеј жртава геноцида (над неименованим народом) из Београда их је смањио за само осам до девет пута (на 90.000 и то свеукупних жртава, што значи да су српске још мање), те добио подршку Јад Вашема из Израела.
Заиста скандалозни чланак у "Џерузалем посту" можда и није толико велико изненађење. Постоји део научне и политичке заједнице код Јевреја, како у Израелу тако и у расејању, коме смета или у најмању руку не прија да се о Јасеновцу говори као о стратишту из пакла, у коме је на јединствено свиреп начин почињен Покољ
Предсједник Србије Александар Вучић упутио је иницијативу да једна улица у Београду понесе име Љубана Једнака, јединог Србина који је преживио усташки масакр у Цркви Пресвете Богородице у Глини 1941. године.
У Мостару је синоћ представљена књига "Јасеновац и послијератни Јасеновачки логори: геостратешка точка великосрпске политике и пропагандни покретач њезина ширења према западу" аутора Стипе Пилића и Бланке Матковић. Сарајстански Кликс то објављује без и једне ријечи осуде или бар указивања на стварност.
Српска и Србија су ове 2021. године изабрале 08. мај да заједнички ожале претке и опомену потомке на Покољ. Системски злочин геноцида почињен од Независне Државе Хрватске у Другом свјетском рату, са епицентром у логору смрти Јасеновац.