Геноцид над "непоћуднима" у НДХ: Криминолошки профил усташких злочинаца

Става сам да је овај текст најбоље започети изјавом Гидеона Грајфа који каже: "По броју жртава, бруталности и степену изазивања патње Јасеновац заузима прво мјесто од свих логора у Другом свјетском рату".

субота, 4 септембра, 2021 / 14:11

Пише: Владимир Вучковић, магистар криминологије

На нашим просторима владали су многи освајачи, али нико није починио већа звјерства и свирепост од усташког режима у НДХ. Тешко је описати размјере злочина који су почињени на територији НДХ у периоду од 1941-1945 године, јер је у сваком граду на подручју те злочиначке творевине постојао неки затвор, логор или губилиште у којима су свакодневно убијани недужних људи.

Њемачка војска је 10. априла 1941. године свечано дочекана у Загребу, након чега је истог дана око 17:45 часова проглашена Независна Држава Хрватска – НДХ. Недуго након оснивања усташе су уз помоћ њемачких и италијанских окупационих снага веома лако успоставиле власт на простору који је обухватао територију данашње Хрватске (без појединих крајева Далмације, коју су усташе римским уговорима од 18. маја предали Италији), Босне и Херцеговине и област западног Срема.

На тој територији живјело је око 6,5 милиона становника: 3.300.000 Хрвата, око 700.000 муслимана проглашених Хрватима исламске вјероисповести, 1.925.000 Срба, 40.000 Јевреја и остали.

По самом оснивању НДХ проглашен је низ закона чији је првенствени циљ био елиминација Срба, Јевреја, Рома и свих противника усташког режима те стварање чистог хрватског простора. Без обзира што никада није постојао Устав НДХ, као врховни законодавни акт, проглашен је низ расних закона као што су: Закон о заштити аријевске крви и части хрватског народа, Закон о заштити народне и аријевске културе хрватског народа, Закон о пријелазу са једне на другу вјеру те Закон о упућивању непоћудних и погибељних особа на присилни боравак у сабирне и радне логоре.

Без неодлучности, без чекања

Одмах након успостављања усташке власти сви они који су били таргетирани као "непоћудни и погибељни" нашли су се на удару страховитих размјера. НДХ је посветила велику пажњу рјешавању "српског питања" које се састојало од доктрине 3/3. Трећину побити, другу трећину протјерати и трећу трећину покрстити.

Први већи злочини, почињени су у Херцеговини на подручјима са већинским српским становништвом, по броју жртава и свирепости највише се истиче злочин у селу Пребиловци надомак Чапљине када је убијено близу 1000 жена, дјеце и стараца у само једном дану. Након серије спорадичних злочина НДХ почиње са оснивањем првих логора око планине Велебит тј. система логора Госпић – Јадовно – Паг који нису били организовани по принципу класичних логора већ су више били губилишта гдје су затвореници под ведрим небом чекали погубљење, процјењује се да је у овом систему логора до његовог укидања у августу 1941. године погубљено, према истраживањима др Ђуре Затезала 40.000 људи. Махом српске националности, њих 38.000 и око 2.000 Јевреја.

Запањени бројем и начином убијених, усташе под притиском италијанских и њемачких окупационих снага одлучује да расформирају систем логора Госпић- Јадовно – Паг те августа 1941. године оснивају логор Јасеновац у којем су први логораши били преживјели из Госпића – Јадовна – Пага. Логор Јасеновац један је од озлоглашенијих логора смрти и према ријечима Гидеона Грајфа "Јасеновац је Аушвиц Балкана".

Процјењује се да је на подручју НДХ од њеног оснивања 1941. па до укидања 1945. године на најмонструознији начин убијено на стотине хиљада Срба, Јевреја, Рома и других.

Клало се

Према доступним извјештајима њемачких и италијанских окупационих снага, али и преживјелих логораша о размјерама усташких злочина наводи се да су жртве махом убијане хладним оружјем, док се ватрено оружје готово није ни користило.

Поред наведеног карактеристични су масовни злочини када су организована такмичења у којима су усташе настојале погубити што више жртава у једном дану у ту сврху изумљена су оружја и оруђа као што су "србосјек" и "србомлат". Фрапантна чињеница о размјерама геноцида у НДХ је и та која говори да је у логору Јасеновац убијено преко 19.000 дјеце старости до 14 година.

Неопходно је нагласити да је злочиначки режим НДХ системски проводио реализацију и остале "2/3" па је тако преко 250.000 Срба преобраћено у католичанство, као и да је више од 200.000 Срба протјерано.

Криминолошки профил усташких злочинаца

Када сагледамо све наведене чињенице не можемо, а да се не запитамо какви су то људи могли да чине оваква злодјела. Мноштво је аспеката који обухватају криминолошко профилисање одређене личности они укључују психолошки, биолошки и социолошки аспект.

Погледамо ли најпознатијие усташке кољаче из Јасеновца, Прибиловаца, Корита, Старог Брода, Госпића – Јадовна – Пага можемо закључујемо да се у већини случајева јасно истичу слични фактори као што су:

  • Криминална прошлост: Већина виђенијих усташких првака имали су врло "дебеле" досијее у архивама полицијских структура Краљевине Југославије;
  • Старосна доб: Најозлоглашенији злочинци били су млади људи у двадесетим годинама живота;
  • Овисност: Према доступним подацима велики број истакнутих злочинаца био је овисан о Первитину, алкохолу и другим психијатријским медикаментима.
  • Родбинске везе: Најуже руководство логора Јасеновац сачињавали су најближи сродници и пријатељи управника логора Макса Лубурића. Такође, спорадичне злочине, широм НДХ, вршиле су усташе "комшије" из сусједних села који су махом били у међусобним родбински везама. У чему се огледа намјера потпуног и систематског провођења злочиначке идеје, као и жеља да се не шире гласине о злочинима;
  • Бруталност и свирепост: Методе убијања жртава од стране усташа забрињавале су и тадашње њемачке емисаре на подручју НДХ. У неколико наврата чак су и најближи сарадници Адолфа Хитлера протествовали код Павелића да се обустави терор како би се смањиле побуне и отпор окупационим снагама;
  • Жеља за наношењем патње код жртава: Намјера злочинаца била је наношење невиђених душевних и физичких патњи код жртава методама тешког физичког рада, ускраћивања хране и воде, силовањима као и разним другим звјерствима;
  • Окрутност: Небројена су свједочења о начину егзекуције жртава, карактеристично је бацање живих људи у јаме, убијање новорођенчади, бацање жртава у живи креч, егзекуције хладним оружјем и оруђем (крампе, маљеви, сјекире, тестере,…) итд.;
  • Мржња: Србофобија, антисемитизам итд.;
  • Идеолошка индоктринисаност: Фашизам и идеја усташтва;
  • Мотивација: Хрватизација и Велика Хрватска.

Руководство НДХ јасно је знало коме треба да повјери реализацију најмрачнијих задатка, елиминације Срба, Јевреја, Рома и других противника усташког режима, радило се о најоданијим, најлојалнијим и највише индоктринираним појединцима у фундаменталне идеје и принципе НДХ. Сви наведени фактори јасно указују да се радило о психолошки и социјално нефункционалним особама које су своје страхове, незадовољство и жељу за доказивањем испољавали кроз своје злочиначке активности.

Према званичним подацима којима је располагао и Међунаросни суд у Нирнбергу само у Јасеновцу убијено је око 700 000 људи од чега: 500 000 Срба, 40 000 Јевреја, 33 000 Рома и 127 000 осталих. И након виш од седамдесет година од ових стравичних злочина који су запрепастили читав цивилизовани свијет поједине политичке и интелектуалне елите у Хрватској негирају геноцид који је почињен у НДХ.

У једној изјави за медије предсједник Хрватске Зоран Милановић, парафразирам, је рекао: "Логор Јасеновац је био логор за истребљење Јевреја, али се десио и геноцид над Србима из околине Козаре, који је био резултат отпора који је пружан властима у НДХ, што је природно да се власт обрачуна са онима који пружају отпор."

Поставља се низ питања: Какав је то отпор пружало 19.000 убијене дјеце из Јасеновца? Зашто су у Јасеновац одвођени Срби, Јевреји и Роми из околине Сарајева, Чапљине, Херцеговине, Лике, Баније, Кордуна, Семберије, Посавине и других крајева НДХ?

Жртве су ту да свједоче и да нас опомињу на страхоте и мрачне пориве појединих људи, али и да нас подсјећају на то да нисмо сви на овим просторима били и нећемо бити фашисти. Само катарза и суочавање са истином и правдом довешће нас до стадијума да се више никада и нигдје не десе такви злочини против било којег човјека и народа на планети.