Јован Ћулибрк: Јевреји имају имена за 4,5 милиона, од претпостављених шест милиона жртава Холокауста
Владика славонско-пакрачки Јован, корисник латинице у црквеној кореспонденцији и лидер ревизиониста броја српских жртава Јасеновца, огласио се у Политици и изјавио да је Јасеновац, послије гроба Господњег, највећи спомен васкрсења, те да лежи у средишту српско-хрватских односа, поготово односа Римокатоличке и Српске православне цркве.
Он је рекао да је Јасеновац био и у средишту дијалога између великодостојника СПЦ и Римокатоличке цркве, као и дијалога о усташком викару Алојзију Степинцу.
"Веома сам задовољан, јер је тај дијалог био с поштовањем, био је човекољубив, с разумевањем. Ми смо за годину дана сумирали оно што смо знали, али то је урађено у једном заиста хришћанском маниру, што је већ нешто", рекао је владика Јован за "Политику".
Владика Јован је указао на ранија настојања и манипулације да се Јасеновац апстрахује, те подсјетио да је први важнији споменик на подручју система логора Јасеновац био подигнут 50-их година 20. вијека и да је на њему писало "Жртвама фашизма", као и да се манипулисало начином сјећања у бившој социјалистичкој Југославији.
"Апстраховани су народи као такви, разлози због којих су убијани, све све свело на то да су апстрактни фашисти убијали једнако апстрактне антифашисте", додао је владика Јован, те навео да је прва жртва у Јасеновцу била српска црква која је 1941. године разрушена, а касније направљена, али знатно мања.
Он је рекао да је Јасеновац сада светиња, те додао да често говори да је Јасеновац као Велика субота, када је Христос у гробу, али се осјећа да ће сваког тренутка почети васкрсење.
Владика Јован истиче да Јасеновац прославља жртве и чини сјећање на њих живим, и то оним што је основно српско сјећање, а то је литургијско сјећање.
Он је напомено да је послије Другог свјетског рата у неколико наврата црква тражила од парохија, епархија и манастира да попишу жртве на свом подручју, те да се сада настоје објединити ти подаци, у којима су пронађена нова имена жртава.
"Ипак, за тај рад треба новца и стручњака", рекао је владика Јован.
Он је истакао потребу да се запосли више сарадника у српском Музеју жртава геноцида и да се умрежи са другим институцијама, те подсјетио да је само у посљедњих 15 година у вријеме умрежавања и дигитализације Јад Вашем додао око 1,5 милион имена јеврејских жртава, тако да сада има око 4,5 милиона имена од претпостављених шест милиона жртава.
Владика славонски је рекао да је спомен подручје које је направљено 1966. године донекле допринијело мањој манипулацији сјећањем, иако је бетонски цвијет апстрактна порука без јасних значења.
Према његовим ријечима, до радикалне промјене је дошло 1984. године када тадашњи патријарх српски Герман освештава цркву, што је означило радикалну промјену у начину сјећања, јер црква даје идентитет већини јасеновачких жртава.
У понедјељак, 13. септембра, Његова светост патријарх српски Порфирије посјетиће Јасеновац, у Доњој Градини, и одржати свету архијерејску литургију на дан када Српска православна црква обиљежава дан јасеновачких новомученика.
Такође, у Православној гимназији "Кантакузина Катарина Бранковић" у Загребу биће организован научни симпозијум "Новомученици – полиперспектива" са идејом да се сви народи који своје страдање мјере библијским аршином, поготово у 20. вијеку, сретну и причају о том страдању.