Секретар Одбора СПЦ за Јасеновац је Невладинић који се противи именовању геноцида над Србима у НДХ

Можда звучи невјероватно да у Одбору Светог архијерејског синода СПЦ за Јасеновац, уопште сједи персона која се противи именовању какво није могло бити извршено за вријеме Хрвата, диктатора Јосипа Броза, али то није све!

четвртак, 5 новембра, 2020 / 16:30


1. Пише у јавности искључиво латиницом поштујући закон Анте Павелића од 25.04.1941. године.

2. За нашу исламизирану браћу користи наметнути, хегемонистички термин „Бошњак“, одбачен као аустроугарски марифетлук још од Петра Кочића.

3. Прича о „препуштању“ интернационалног термина који користе апсолутно сви научници и народи свијета у форензичком смислу, а баш из ксенофобичног страха од исламизиране браће и западне пропаганде.

4. Истовремено је члан Иницијативе младих за људска права, тешко антисрпског огранка Невладинића, који Косово и Метохију третира као независну државу, а финансиран је и промовисан од медија управо тог истог Запада, који измишља Геноцид у Сребреници.

5. Тражи аутора и његово разјашњење за српску ријеч „Покољ“, чији се коријен, односно глагол из тог коријена (Поклати, Покољем), помиње још најмање од 1818. у недискутабилно најбитнијем рјечнику модерног српског језика, аутора Вука Ст. Караџића.

При том „Покољ“ нити је сложеница, ни новологизам као „геноцид“, односно „родоубиство“. Поготово није латинска, односно страна ријеч, да јој треба превод. Још мање да би у атмосфери колективног сјећања источно од Дрине још увијек жива изрека за пуста села: „поклале их усташе“, то било нешто што има своју унутрашњу логику и емотивни призвук.

Али то се у Кругу двојке не осјећа па је, наравно, њему геноцид „снажније“ и то „име“ у еквиваленту Холокауста, од српске ријечи Покољ, предложене у ту сврху и као научни термин с великим словом.

Да набрајамо још, под ставком шест би било вјероватно 666 разлога зашто су Срби народ у територијалном, инститиционалном, културолошком и демографском повлачењу. У том смислу би било блесаво замјерати му бројање ставки 1), 3), 3); као у више овог пасуса представљеним фотографијама.

Апсолутно неочекивано група коју и сам С. Радојковић идентификује као организовану идеолошко-администативну формацију кроз синтагму „наше објаве“, изузетно агресивно и злоупотребљавајући свој положај у институцијама које очигледно не заслужују нити им суштински по њиховим основним циљевима и карактеру припадају, окомила се на иницијативу за именовање геноцида над Србима, одбијајући им право да то ураде на начин као што су то урадили Јевреји, Роми и Јермени.

Нека проба неко да сада смањује још 1945. године утврђене Јеврејске жртве и под то потписује просветне и вјерске установе Израела?

Истовремено, он правда постојање термина Холокауст и Порајмос ријечима: „За Јевреје и Роме постоји посебан назив, да би се разликовало, чисто да би знали о чему се ради„, док за Србе жели оставити искључиво термин „геноцид“, који користе управо сви (!) до самог обесмишљавања и обезличења те лексеме, односно преко тога и карактера истребљења српског народа.

„Шоа“ се као име историјског периода из времена геноцида над Јеврејима у Другом свјетском рату, на њиховом матерњем језику иврит, користи у образовном систему и свакодневном говору; наспрам Холокауста, који је намјерно узет као термин грчког поријекла за међународну употребу и бољи пропагандни ефекат.

За Невладиниће у несхватљивој вези са српском црквом или запослене у државним установама, „име“ у еквиваленту Шоа је „Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској од хиљаду деветсто четрдесет и прве до хиљаду деветсто четрдесет и пете године“.

И не само да им смета именица Покољ, што би међу пословично јединственим Србима и било разумљиво да воде полемике има ли која погоднија, већ је неприхватљива било која ријеч.

За ознаку једног од кардиналних догађаја за схватање српског јуче и српског сутра за ове типове је „име“: „Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској од хиљаду деветсто четрдесет и прве до хиљаду деветсто четрдесет и пете године“ – и ништа друго.

И они то стварно тако пишу, али изговарају само геноцид.

Њихови мотиви се могу само наслућивати, али они свакако немају никакве везе са здраворазумским расуђивањем или науком, а посебно немају додирних тачака са интересима српског народа.

То је просто неизбјежно примјетно и очито наглашено у јако нападној и брзоплетој кампањи за смањивањем броја 700.000 жртава логора смрти Јасеновац. Раде то таквим жаром и преданошћу, као да живе у Загребу, а не у Београду или Бањој Луци и издају се за историчаре.

Овај човјек, уз све горе наведено, запосленик је у Музеју геноцида (над већ неким намјерно неименованим народом) у Београду. Представља биолошки каталог особина што су довеле до свих зала, које су узрок нашег тренутног слома.

Сам по себи, небитан.

Д.С.



1 КОМЕНТАР

Коментариши