Послух од којег се не зарађује: Претапање мачева у дугове – умјесто у плугове

Док се, рецимо, само војни трошкови САД у ратној сезони 2020/2021 процјењују на 934 милијарде долара, у суботу, 17. октобра 2020. године, 12 полицијских агенција из Дејтонке, уништило је 1.864 комада малог оружја и лаког наоружања са припадајућим дијеловима и компонентама у ливници Јелшинград у Бањој Луци. Зашто ово оружје нисмо напросто продали?

петак, 23 октобра, 2020 / 12:09

Наравно да га не можемо продати, јер своје вишкове оружја совјетске и СФРЈ-производње морамо уништити, како би купили оружје од земаља НАТО.

Које је, успут, традиционално скупље и неквалитетније од руског за које имамо традицију употребе и сервисирања, уз то и политички неповољно условљено. Ирак тако, и поред готово војне управе од стране САД, на тендеру купује руске оклопне хеликоптере Ми-35, а не америчке такмаце.

За то нас спремају већ деценијама, умјесто да, ако им је толико до мира, укинемо неодрживи и непотребни буџетски потрошач тзв. ОС БиХ, како та војска од лего коцкица не би одиграла логистичку улогу ЈНА у постјугословенским ратовима деведесетих.

Но они нас спремају за војно подјармљивање у савез који је Србе убијао 1995. и 1999. године, чак мимо одлуке Уједињених народа нападајући суверену државу Савезну Републику Југославију, уз паралелно манипулисање клептократским елитама које дижу кредите за крпљење буџета, а за које се не зна како ће се отплаћивати.

Мислимо, наравно да се зна. Распродајом оно мало природних ресурса што већ нисмо утопили у илузију европејства које је награда за одрицање од својих интереса.

Продаћете наоружање и војну опрему – само оном коме ми кажемо

Догађај је зато финансирала Европска унија (ЕУ) кроз УНДП СЕЕСАЦ, уз подршку канцеларије УНДП у БиХ, јер је много исплативије да се то оружје уништи, него да га продамо купцу којем они нису политички наклоњени. При том ми нити смо чланице НАТО, нити ЕУ, али потписујемо споразуме и испуњавамо иницијативе које одговарају искључиво њима. Што и није баш неко исплативо удруживање, зар не?

Само они могу продавати оружје, а ми искључиво ако нам они допусте. Тако су направили општу хајку и притиске због преговора Генералштаба ВРС да прода оружје Мјанмару (земљи нама познатијој као Бурма). У питању су били вишкови настали „реформом одбране у БиХ“, односно углавном лаки брдски топови.

То је у нашим плаћеничким медијима представљано као општечовјечански гријех и кориштено као полуга у циљу утапања ВРС у тзв. ОС БиХ. Без обзира што Мјанмар у смислу продаје наоружања није био на било каквој црној листи УН; већ искључиво САД.

Тако смо ми своје топове, тенкове, минобацаче и слично, дакле прилично скупо уновчиво наоружање, морали или продати будзашто, или исјећи и претопити као обични метални отпад.

У томе се посебно на мјесту министра одбране Србије исказао метросексуални Борис Тадић. Данас, између осталог захваљујући и таквим потезима, политички патуљак којег се нико радо не присјећа.

Можете нама продати оружје, али да наоружамо Исламску државу

Исто тако је готово до просјачког штапа доведен Ремонтни завод „Орао“ из Бијељине, којем је извршен помор руководства, јер им се на терет стављало репарирање млазних мотора за авионе Садама Хусеина.

И то је учињено као притисак на ВРС и намјенску индустрију Српске. Без обзира што није било њихове одговорности за кршење (неправедних) санкција УН према Ираку, јер је наручилац посла био Југоимпорт СДПР из Београда, а зна се да је по међународним законима одговоран само онај ко оружје испоручује крајњем кориснику.

Фронтал.РС је већ давно уочио присуство минобацачких граната произведених „у региону“ али у рукама Исламске државе. То наоружање није могло стићи било куда друго до преко Израела или Јордана, док су купци тог наоружања званично САД и друге земаље НАТО.

У саопштењу УНДП овај маневар клања вола за кило меса из Јелшинграда правдају сљедећим ријечима:

„Мало оружје и лако наоружање прикупиле су полицијске агенције кроз редовне активности спровођења закона, док су одређену количину оружја грађани добровољно предали„.

Добровољни харач ватреног оружја у Српској

Што се Српске тиче, одавно су завршене „жетвене активности“ и већина тог оружја није добровољно предата, бар када се ради о ловачким пушкама, револверима и пиштољима у посједу грађана. Из несхватљивог разлога у Српској је порез на посједовање наоружања повећан уз још гомилу додатних прописа до немогућности становништва да га плаћа, док се у Ефбиху то није десило.

Дошло је тако до масовне предаје наоружања из Српске, што у Ефбиху није забиљежено. Сви продавци ловачке опреме и наоружања у Српској, реће вам да је највећи број купаца данас управо зато из – Ефбиха.

Док САД, које смо поменули у уводу и које редовно соле памет остатку свијета мирољубивим цвркутањем из суперсоничних авиона, постоји Други амаддман на Устав САД, који гарантује становништву право посједовања па и неприкривено ношење наоружања на улици, ми се у Српској добровољно разоружавамо становништво.

Да ли је то из неспособности да се напуни буџет, или просто као рефлекс послушности окупационим трупама, уопште није битно – резултат је исти.

Српска је овако стратешки неспремнија на општенародну одбрану и друштвену самозаштиту, што је готово самоубилачки неразуман потез, ако се узме у обзир да политичари из Ефбиха непрестано пријете ратом и јавно изјављују да су дио производа своје намјенске индустрије продали, а дио су оставили „за не дај Боже“.

Од 2017. године – уништено 18.500 цијеви због спречавања „недозвољене трговине оружјем“

Из УНДП још кажу: „Циљ догађаја јесте повећање опште сигурности и безбједности, као и сузбијање ризика од ширења малог оружја и лаког наоружања кроз допринос смањењу броја комада нелегалног оружја у БиХ.

Ова активност доприноси Стратегији за контролу малог оружја и лаког наоружања у БиХ, али и реализацији Регионалне мапе пута за контролу поменутог оружја.

Од 2017. године, власти Босне и Херцеговине су, уз подршку ЕУ, УНДП БИХ и УНДП СЕЕСАЦ, уништиле више од 18.500 комада малог оружја, лаког наоружања са припадајућим дијеловима и компонентама. Кроз систематско уништавање оружја и муниције, Босна и Херцеговина још једном истиче своју посвећеност борби против недозвољене трговине оружјем, ради сигурности својих грађана и цијелог региона.“

Биће да је „недозвољена трговина оружјем“ од стране државних органа, онај грм у којем лежи финансијско-безбједносни зец.

Колико је 338.000 комада оружја, преведено у новац?

Тако у УНДП још кажу: „У Југоисточној Европи, недозвољена трговина малим оружјем и лаким наоружањем са припадајућом муницијом и даље представља пријетњу по сигурност и стабилност региона. Од 2002. године, УНДП СЕЕСАЦ пружио је подршку властима у региону Југоисточне Европе да униште преко 338.000 комада овог оружја.

Поменута активност финансира се у оквиру Одлуке вијећа ЕУ (ЦФСП ) 2019/2111 која наставља да подржава активности уништавања малог оружја и лаког наоружања у региону.“

МУП РС је, истина, одређену количину наоружања, које је прикупио одбрамбено неразумном пореском политиком према грађанима који посједују ватрено оружје, ипак продао о чему се писало почетком 2018. године.

Али не на лицитацији већ – директном погодбом!

10.771 комад оружја – никад утврђене цијене продаје

МУП РС је обзнанио, одговарајући на питања портала Капитал, да је прикупљено 15.634 комада оружја разних врста, од чега је одлуком министра унутрашњих послова 2.904 комада кратког оружја легализовано и задржано за потребе МУП РС, а 10.771 комада оружја након легализације продато, а „само“ 1.959 комада оружја уништено.

Чињеница је, и то очита, да се то оружје могло продати по далеко већој цијени на лицитацији пред више понуђача, јер је оправдање директне погодбе из МУП РС о „неутврђеном квалитету“ наоружања управо питање за купца, а не за продавца. Неисправно наоружање може имати колекционарску вриједност, а тек онда је неопходно да се продаје на лицитацији.

Такође, никада није саопштено ни име купца (који би се онда могао испитати на везе са продавцем), нити колико је новца зарађено од овакве продаје, па самим тим ни на шта је тај новац утрошен.

Све у свему, ми своје мачеве претапамо у дугове према ММФ, Свјетској и другим банкама, што је мање питање финансијских малверзација злоупотребом службеног положаја (јер у атмосфери потпуне неодговорности и пљачке државних ресурса ово је само један примјер), колико је питање стварне угрожености становнштва, које се све више сусреће са терористичким и другим пријетњама по безбједност.

Пријетње се увозе из Ефбиха, заједно са „људима у покрету“, којима званични Загреб не пушта да прођу даље према ЕУ, па тако остају код нас до даљњег. За сад нокаутирају старице по Тузли, у будућности се може десити да буду организовани у војне јединице наоружане оружјем остављеним за „не дај Боже“.

А то није нешто с чим се озбиљни домаћини на челу државе играју.



Коментариши