Игор Дамјановић: Хитно именовати будуће министре
Уз вишедеценијске диктаторе након губитка власти обично би на крају остајали фанатици помрачене свијести. Да је тако и са Милом Ђукановићем показали су тзв. патриотски скупови на Цетињу и Подгорици. Пјевањем усташких пјесама Томпсона и Мирослава Шкора окупљена маса исписала је можда и најсрамнију страницу у историји Црне Горе.
Четири недјеље од тзв. патриотског скупа у Подгорици Црна Гора је од релативно стабилне и контролисане епидемиолошке ситуације постала најзараженија тачка у Европи. Профашистичке структуре које су организовале митинге у Подгорици и на Цетињу, путем друштвених мрежа најавиле су 23. октобра нови скуп пред Скупштином Црне Горе. Зашто баш овај датум?
Битан за историју Црне Горе? Апсолутно ни у чему. Можда битан за њихову профашистичку идеологију? Могуће, уколико митингом желе да обиљеже 98. годишњицу Мусолинијевог "Марша на Рим”, револуције обојене у црно, у којој су активно учествовали и како на скупу у Подгорици рекоше њихови "јуначки очеви из Гаете”. Мусолинијев "Марш на Рим” почео је 22. октобра, а завршио се након 8 дана. За последицу имао је успостављање фашистичке диктатуре која је потрајала дуже од 2 деценије, све до Капитулације Италије 1943. године.
Уколико присталице Мила Ђукановића 23. октобра ипак не славе Мусолинијев "Марш на Рим”, онда се овај њихов митинг може довести у везу са крајњим законским роком у коме је формални предсједник обавезан да званично именује мандатара. Дакле, координација између Ђукановића, његове намјере да максимално пролонгира званично именовање мандатара и профашистичких организатора митинга више је него очигледна.
Уколико планираном додамо недавно уличарско саопштење Синдиката полиције Црне Горе, гдје високи полицијски функционери су још једном де факто положили заклетву Милу Ђукановићу, као и криминалне структуре виђене на митингу на Цетињу, упућује да поражени режим калкулише са понављањем сценарија из македонског Собрања 2017. године.
Тада је неколико стотина присталица ВМРО, подржаних највијачким групама упало у зграду Собрања, након што их је пропустила полиција лојална бившем премијеру Николи Груевском. Упад у Собрање ипак није постигао позитиван исход по одлазећу македонску власт, због одлучног става земаља ЕУ. Стога, евентуални хаос 23. октобра зависиће од Ђукановићеве процјене како би се у тој ситуацији поставили његови дојучерашњи заштници са Запада.
Неспорно је да на изборима поражени режим, упркос вербално помирљивим порукама да прихватају народну вољу, активно покушава да спријечи формирање владе проф. др Здравка Кривокапића, као и да тој влади максимално отежа функционисање уколико се формира. Последњих дана расписане су десетине јавних конкурса за избор функционера и директора у државним институцијама и јавним предузећима.
Сходно члану 27. важећег Закона о раду, рок који је предвиђен за поништење оваких очигледно намјештених конкурса је 45 дана. Дакле, уколико већ 23. октобра не буде изабрана влада, која би одмах поништила конкурсе, постоји реална опасност да десетине специјално инфилтрираних ДПС кадрова настави да ровари, односно да им се након разрешења појединачно из буџета исплате стотине хиљада евра на име отпремнина.
Стога, неопходно је хитно, већ ове недјеље постићи договор констуената будуће владе о расподјели ресора и у јавност изађе са именима министара у кабинету професора Кривокапића. Сва препуцавања, условљавања, уцјене, политичко шибицарење, накнадни захтјеви супротни раније договореном и посебно одбијање да се за Здравком Кривокапићем разговара док га званично не именује Мило Ђукановић, отварају простор ДПС хоботници да ровари на спољњем и унутрашњем плану, инфилитрира тројанске коње унутар институција, брише трагове деценијских непочимстава, па чак инсценира и грађанске сукобе.
Времена за губљење нема, имена чланова нове владе било би пожељно да буду позната до краја недеље, да би будући министри били спремни да на дужност ступе одмах када званично буде именован мандатар.