Председник Црне Горе г. Мило Ђукановић заложио се у својој изјави 12. јула 2019. за формирање „Православне цркве Црне Горе“. Иако није уобичајено да верске односе у православном свету уређује неко ко се не декларише као православац, изјава г. Ђукановића заслужује осврт због функције коју он обавља, као и због насртаја на имовину Српске православне цркве у Црној Гори.
Председник Црне Горе Мило Ђукановић смислио је по њему најбољи начин да се превазиђу поделе међу православним верницима у земљи. Уколико се то не спроведе неки ће „мантије заменити затворским униформама“.
На сахрану Момира Булатовића Мило Ђукановић је послао изасланика, а његова државна телевизија је вијест објавила више од пет сати касније и то састављен од агенцијских вијести и фотографија Министарства одбране Србије.
Власт у Црној Гори настоји да узме имовину и укине раније стечене статусе традиционалних цркава и вјерских заједница, саопштено је из СНП.
Мислиш ли, заиста, Мило Ђукановићу да ћеш некаквим ђавољим хатишерифом сатрт свету Српску православну цркву у Црној Гори?!
Предсједник Црне Горе је јуче на партијском скупу у Никшићу рекао да неће дозволити да савремена Црна Гора живи под, како је рекао, диктатом једне вјерске организације која представља ,,реликт прошлости, јер не може да схвати да је то вријеме одавно прошло“.
Од мутавих полицијско-судских структура, неспособних да се изборе против напада на себе бољим и транспарентнијим радом, већ се служе трагикомичном присилом; гори су само међународно-окупацијски произвођачи ријалити програма, који би требало заиста ограничити на 18+.
Братски портал из Црне Горе, ИН4С, пише како је бивши градоначелник Подгорице Славољуб Стијеповић лично је узео новац од предсједника Атлас групе Душка Кнежевића за потребе изборне кампање Демократске партије социјалиста.
Водите рачуна да је у питању текст из штампе, након избора од прије деценију. Обратите пажњу да су неки од приједлога и ставова, тек сада дио званичних политичких обећања. Будите свјесни да у Српској постоје људи који нијесу ничији, до само њени.
Општа оцјена, од Дејтонског споразума до данас јесте: Добро нас Руси и помажу, колико им се ми слабо шлихтамо.