Одјеци локалних избора у Црној Гори: Опада Милов ДПС, расту још гори од њега

Постала је нека врста традиције да се кроз локалне изборе у општинама Црне Горе мјере политичке промјене након избора из 2020. Тешко је и непрецизно, али занимљиво.

понедељак, 6 децембра, 2021 / 18:12

На локалним изборима у Мојковцу, Петњици и Цетињу гласачко тијело је неких 26 хиљада, док структура гласача уопште није репрезентативна за закључке који се могу односити на цијелу земљу.

Петњица је мала општина у којој гласа око 3000 људи, настала је издвајањем из Берана пар села у којима живе муслимани. Убједљиво је побиједио ДПС, како се очекивало.

ДПС је побиједио у све три општине, али та му чињеница мало значи, јер је Петњица малог значаја, у Мојковцу је изгубио власт, док су резултати на Цетињу испод очекивања.

У Мојковцу је незахвално поредити локалне и опште изборе из неколико фактора, као што су нешто мања излазност и другачија структура странака. Најважнија чињеница да ће ДПС бити смијењен, а да је најјача колона међу оним од којих се очекује да формирају власт листа ДФ и СНП, те да ће њихов носилац листе највјероватније бити начелник.

ДПС је поново прибјегао тактици јединствене листе како би пад маскирали првим мјестом. У односу на локалне изборе из 2017. имаће 15, односно 5 одборника мање (они су имали 18, а СД 1). У општини у којој гласа око пет и по хиљада људи, изгубили су за 4 године око хиљаду гласача.

ДФ и СНП сада имају 7, док су 2017. имали 4+2.

Демократе ће имати 4, што је један мање у односу на прошле изборе, али пад маскирају тиме да су имали више гласова у односу на опште изборе. На локалним 2017. су се појавили као нова странка младих људи настала одвајање од СНП, те у том периоду били хит међу опозиционим гласачима.

УРА је са 204 скочила на 334 гласа, те ће имати два одборника.

По 2 одборника имаће и листа Не дамо Мојковац и Уједињена Црна Гора, које раније нису биле у локалном парламенту. Може се рећи да су обе листе биле дио коалиције за За будућност Црне Горе, па је због тога неумјесно поредити резултат те листе на општим изборима са оним који су постигли ДФ и СНП.

Цетиње је средина која је окована дукљанштином и антисрпством, па је у њој занимљив унутрашњи расплет тих снага, јер се овде ДПС није груписао са другим странкама.

Очито је разочарење ДПС који је сада освојио 14, док је раније имао 16 одборника. Међутим, највећи раст је имала СДП, која ће сада имати 8, док је последњи мандат завршила са 3 одборника.

УРА ће имати 4 (пад за 1), Демократе 3 (пад за 2 одборника), исто као и Стара гарда Либералног савеза, која биљежи раст (+1). Пад је имала и коалиција Милу оданих фракција, Либералне партије и Социјалдемократа, која ће имати 1 одборника.

Либерали и СДП су сјеме антисрпског лудила у Црној Гори, чију политику је преузео Милов ДПС, који је до тада баштинио Србима блиску политику. Цетињани очито сада траже нешто виталније и додатно антисрпскије. Могуће је да ће избори на Цетињу бити путоказ за рађање неке нове структуре која ће се заклињати у државу и грађанско, а гајити антисрпску политику. Колико је све исто, говори да се и у штабу СДП и у штабу УРА пред камерама скандирао исти окупаторски слоган донесен на оружју фашистичке Италије: Евива, евива Монтенегро!

Будући да су многи, прије свега УРА и Демократе, почели са позивима да се направи власт без ДПС, јер они, СДП и Стара гарда Либералног савеза, као анти ДПС либерали, имају 18 од 33 мјеста у скупштини Цетиња, то је код многих пробудило злослутна сјећања.

Наиме, још док ДПС није прешао на "мрачну страну", у савез против њих су ушли Либерални савез Славка Перовића и Народна странка Новака Килибарде. Први су били заговорници црногорске независности који су на референдуму о државности 1992. имали 3 одсто, док је Килибарда био црногорска верзија Шешеља. Резултат коалиције "Народна слога" био је тај да се "либералштина" расула значајније са Цетиња по остатку земље и постала друштвено прихватљива, док је Килибарда убрзо доживио трансформацију ка Наташи Кандић.

Идеја да ће УРА и Демократе пригрлити СДП као прихватљивог партнера, прво на Цетињу, па онда и шире, звучи подједнако злослутно. Тим више што се одавно чују гласови да је потребна промјена владе, која би прекинула досадашњу праксу да УРА са пет процената на изборима води своју политику кроз Здравка Кривокапића.

Након што су се групација око Демократског фронта и Демократе приближили због срамотне улоге УРА и њеног министра приликом устоличења митрополита Јоаникија, УРА је одбила приједлог да се оконча фарса са нестраначком владом стручњака, у којој сједи њихов предсједник Абазовић, који није стручњак ни у чему. Истовремено су се појавиле приче да УРА са ДПС преговара о новој скупштинској већини.

То ће се тешко десити, јер је ДПС брод који тоне, и никоме се не веже да потоне са њима. Пријетње дијела ДФ да се УРА одлучи за њихове приједлоге или слиједе избори такође су далеко од реализације. Упркос свему, гласачи очито не препознају прљаву Абазовићеву улогу (или је, напротив препознају, али је баш такву желе) јер УРА лагано расте.

Истовремено, не препознаје се ни малигни Кривокапићев утицај, који је подстакао листу Не дамо Мојковац, како би ослабио ДФ.

Истовремено му није пало на памет да направи листу за Цетиње, иако се дичи поријеклом са Цуца, а приједлогом буџета је несразмјерно велики дио средстава намијењен то граду.

Обрачун невољних коалиционих партнера вјероватно ће сачекати резултате локалних избора у највећем дијелу општина, међу којима је Подгорица са убједљиво највећим бројем становника, који се одржавају 2022. године. Након тога слиједе предсједнички избори почетком 2023. који ће такође бити и унутрашња трка између главних чинилаца актуелне власти.

Сви они истовремено морају пазити да нечим не дају додатну снагу ДПС и да буду корак испред властите конкуренције. Све то говори да ће актуелно мучење са Кривокапићевом владом као продуженом руком УРА трајати дуго.