Добродошли у престоницу латинице х2
Организатор је одштампао и поставио два банера на Музеј савремене умјетности Републике Српске, али ником није ни пало на памет да би један од њих могао бити на српском писму, ако је већ у институцији Републике (замало) Српске?
Ово је типичан примјер да су СФРЈ-бајке о "равноправности писама" само то – бајке за малу дјецу.
То је толики фолклор и тако дубоко увријежено у наш културнополитички и општи друштвени живот, да се нападају они који (као ми) оправдано упитају за ту уставну равноправност, а не обратно.
Ни М:тел, ни МСУРС, ни Министарство културе РС, немају уопште у машти чак, да би постојала процедура која налаже уставну равноправност писама на мјестима, која су у власништву државе у најширем смислу.
Политичка “елита“ и професија (лингвисти кроатофили) уз асистенцију непросвећеног и заведеног народа АВНОЈ-евском “етиком“ чини окосницу културоцида над српским народом. Српски народ је дезоријентисан у сваком погледу и конвертован на свим фронтовима. Полатинчен и поунијаћен, више није способан да препозна себе у сопственом јестаству. Ипак, не треба се предавати. Има јако много словесних људи који су све гласнији и чија је борба за културно-духовно-национални идентитет све жилавија и успешнија. Нека се стиде они који дозвољавају да се туђе писмо (хрватска гајица) вије на барјацима пред институцијама које отеловљују крававу борбу српског народа у БиХ за слободу против оних чиј је једини циљ нестанак српског народа а чијим писмом се испусују знамења те борбе… Трагедија. Недопустива трагедија.
Хаџи Братислав Николић је написао :“Има јако много словесних људи који су све гласнији и чија је борба за културно – духовно – национални идентитет све жилавија и успешнија .“ Ја то не примећујем. Пођимо од тога да је он једини послао коментар на текст који сведочи о тешкој издаји ћирилице. Или, познајем само једног јединог човека који пише о колосалној издаји ћирилице српским правописом , којим је и хрватска латиница именована српским писмом
( Драгољуб Збиљић). На овом порталу се после прозивања огласио честити судија др Милан Благојевић, који је три пута поновио да је ћирилица изгубљена ствар. Касније се донекле кориговао па је писао да само он и по који други судија Србин пише пресуде ћирилицом. Поставио је питање писма на састанку судија, али је био игнорисан. Зар је то све што је могао учинити за ћирилицу човек који је био сенатор ?
Српска мајка још није родила јунака који је као професор,шеф категре , сенатор ,академик , политичар ,уметник или било ко други из јавног живота јавно рекао да је ћирилици потписана смртна пресуда увођењем у српски правопис и хрватске латинице. Тиме је поручено да српској ћирилици , српском језику и српском народу треба тутор, јер нема сопственог самопуздања и самопоштовања. Поручено је да српски народ није способан за принцип реципроцитета : колико ћирилице у Сарајеву и Мостару, толико латинице у Бањој Луци. Не би се српски језик могао тако лако распарчавати да је армиран српском ћирилицом. Она је пуштена низ воду пре свега од оних који воде српске државе. Тако је дуговладајући и општевладајући Милорад Додик жестоко против сарајевског унитаризма , а истовремено је српску ћирилицу добровољно заменио унитарном латиницом ! Стање са ћирилицом је толико лоше да га могу изменити само неки бољи председници српских држава, а не јалова и лажна елита.