Дарко Ристов Ђого: Свако вјероисповједаније у Сербији слободно

Република Српска ће показати да је власна да управља собом када врати грб и химну. Процес је почео давно. Не можеш бити прагматичан на пољу симбола, а принципијелан на нивоу земљишта.

недеља, 16 фебруара, 2020 / 15:53

И када смо сабирали ону величанствену клицу слободе, Сербiю, коју су сањали шајкаши и селидбари, устаници из успјелих и неуспјелих востанија, браћа још утамничена, знали смо да у новој земљи чије достоинство бранимо, мора бити мјеста за све:

„97) Свако вјероисповједаније у Сербији има право, свршивати богослуженије своје слободно, по својим обредима, и свако биће покровитељствовано от правитељства Србског.

98) Заклињање људи, који нису православног восточног вјероиспо-вједанија, свршива се по обредима њине цркве.“

Толико о томе какви смо и какви смо били. Устајали смо за слободу, уставотворили за слободу. Свих који слободу паче всего љубе.

Срећан нам свима Дан сретењски! Не заборавите: Сербiя је име слободе!

Успјели смо, настављамо

Уз ово саопштење, имао бих да додам једну личну, мени се чини, врло важну опаску.

Вјерни народ се већ изборио за светиње. Изборио се, вођен Црквом, најприје тако што је у себи, молитвеним ходовима, полупао лажне богове, кумире политичких странака које су му отимале светиње, сабијале га у мишју рупу, на дневној бази злостављале вољу тог истог народа. Народ је показао да је велики, дивни, усправан православни народ који је заборавио на страх и калкулацију. На политичку и друштвену проституцију.

Ми имамо историјски невиђену одговорност према том народу. Према том молитвеном покрету. Према кршењу идола у сваком човјеку у литијама.

Зато: ако не треба и не можемо да подржимо било ког опозиционог или било ког другог политичара, ако желимо да кажемо свим идолима да су лаж, имамо још већу одговорност да не дозволимо да они који су градили деценијама себе као кумире на страху тога народа не буду они које ћемо поново успоставити као партнере а читав метафизички бој за људско и свето у човјеку – као неспоразум.

Не, ово је није неспоразум два друштвена партнера већ метафизички бој за смисао, част, биће и светосавску хришћанственост Црне Горе.

Не дамо светиње!



1 КОМЕНТАР

  1. „Толико о томе какви смо и какви смо били“.
    Видели смо то 90-тих када смо ширили толеранцију минирањем и гранатирањем туђих храмова и масовним убијањем и протеривањем оних других. Када се разговара о толеранцији причајте шапатом да се не брукамо пред светом.
    Писац лаже и измишља, а за то већ постоји медицинска дијагноза. Домаћи плаћеник.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *