Дани(ј)ел Симић

Дани(ј)ел Симић: Српско писмо

Одаћу вам једну тајну. У сусрет десет година Фронтала, спремам сценарио за документарни филм под називом Азбукоубиство. И још једну. Ћирилица није исто што и српско писмо!

петак, март 22, 2019 / 03:27

Не ћирилица, већ српско писмо.

Научно-етимолошки наисправније – српска азбука.

Љ Њ Џ Ђ Ћ су слова која има само српски народ на цијелом свијету и управо су особени за његов језик.

Српски народ, и поред ужасног несамопоуздања и демографско-територијалног и привредног повлачења, усљед духовног и физичког насиља над њим, још увијек постоји!

И има своје, само своје писмо.

У културолошком смислу, постојаће докле буде постојало то његово писмо.

Како већ одавно немамо искључиво право на свој језик, историју, територију, културу у цјелини; писмо остаје једини стуб националног идентитета. Народне самосвијести.

А и писмо је само наше, јер га нико други неће!

Неће, гаде га се.

Ја се својим писмом поносим

А ко је Србин и српскога рода, а стиди га се и не користи из културно-полтроничних разлога, страха од тога шта ће о њему мислити и како ће га прихватити други, бајки о томе да ће га боље разумјети странци, кукавичко-економских разлога продаје нечега што нуде, нека ми не трубе из кола и дижу три прста кроз прозор, или вичу са друге стране улице Симићу Србине, пошто су ме гледали у некој од емисија гдје сам за публику из Ефбиха (у Хрватској ме никад не би смјели пустити уживо у програм) ваљда требао да изигравам како постоји нешто што се зове српски национални идентитет. Пошто интереса тек нема.

Нема ни шале.

Доста је стварно. Ако сам вам ја највећи српски екстремиста, пишам вам се у екстремизам. Рецепт да постанете инстант-фундаменталиста је: Почните да пишете ћирилицом на друштвеним мрежама и износите чињенице о нападима на српски народ? Аха. Е, па то је, заправо, чисти тоталитаризам и постулат културног геноцида.

Са друге стране, ако азбука није нешто вриједно за српски напредак и самопоуздање, зашто су је онда у 20. вијеку законски забрањивали и аустроугари, и хрватске усташе? Зашто је прогањају и мрзе данас из фондова НАТО (Невладинићи, ејдови, шифтунзи, институције Ефбиха, Хрватске, па и грантови и буџет државе Српске). Године прођоше, а ми лажемо сами себе.

Поготово пред изборе.

Србин неће да буде слободан, посебан, само свој?

Изворност коју сопствено писмо носи, огроман потенцијал у креативној индустрији, туризму, и уопште брендирању себе за што бољу позицију у међународној утакмици особености, наше буџетске институције уопште не виде и мирно гледају азбукоубиство као процес који ће довести до бесмислености саме ријечи Србин.

Кад чујеш српски, звучаће некако као старословенски.

Срба, барем у свим аспектима језичког погледа на стварност, више нема. Азбука се свела на обредно писмо којим Срби понекад на друштвеним мрежама честитају једни другима вјерске и националне празнике. У остатку користе писмо својих окупатора и истребитеља. Идетификују се са агресором.

Немојте да мени неко прича да је супротно, јер најмање двадесет година пишем о изумирању српског писма. Нема коме се све нијесам замјерио, због тога што захтјевам своје уставно право да све што радим и за шта плаћам своју државу, могу да добијем на свом писму.

Српској азбуци.

Форум о „Ћирилици“

Одавно сам хтио да напишем текст са насловом „Српско писмо“ и да рашчистимо терминолошки шта је и научно, али и поштујући што већу изворност српског или бар словенског коријена, најбољи стручни термин за оно што крајње неподесно називамо ћирилицом.

Толико неподесно, колико оно што зовемо „народњаци“ типа (Цеца, Брена, Сека, Вики, Бора, Баја…) нема везе са српским народом и шовинистички поспрдним надимком „ћирилица“. И по овом, научном питању, „српски народњаци“ без грешке објављују албуме латиничних омота и потписа на телевизији. Ваљда их зато у Хрватској данас не зову више „ћирилица“, него „цајке“.

У овој мисли затекао ме позив од стране Владе РС и Удружења чланова Матице Српске из РС, на манифестацију под именом: Форум о ћирилици.

Високо цијеним позив од стране ресорног министарства и наше народоносне матице, те сматрам да је (јер се надам док сам жив) био веома значајан и хвале вриједан догађај, али ћу се њиме позабавити у посебном трактату.

Напис који слиједи, а који злоупотребљава моју колумну на Фронталу, биће напабирчен од дигиталних ми забиљешки док сам пратио излагања панелиста првог круга, али који природно не може бити транскрипт мог излагања на другом панелу. И ово што слиједи ће бити краће од њихових излагања, али мене су услови скупа приморали да иступ подредим преношењу суштине проблематике.

А проблема има толико, да једино, прије него ме прекине модератор, знам одакле почети.

У сусрет првој деценији Фронтала

Мрежна страница Фронтал.СРБ, којој је ових дана прослава (првих) 10 година постојања и због које сам и учесник форума, заправо је дословно научни експеримент на тему: Ћирилица у дигиталном добу, на коју сам позван да нешто кажем. Удружење грађана Фронтал, Бања Лука је основано 2009. године, као правно лице које стоји иза интернет портала Фронтал.РС, који смо регистровали код надлежног министарства 2010. године као штампано издање, јер уопште није постојао појам „интернет портал“ у законодавству.

Фронтал.РС, или Фронтал.СРБ како смо (до)крштени Савиндана 2012. године, самонаметнути је хроничар судбине српског писма у сајберсвијету западно од Дрине. У одређеним тренуцима, што је посебно трагично, једини покретач ове врсте тема у јавности.

Истина скроман љетописац и гологузи заговорник азбуке, али макар нешто да има, су чим ћемо пред Милоша. Не узносимо се нешто и не заносимо, посебно поводом свог утицаја и значаја на општедруштвена питања. Заправо, знате шта смо ми?

Фронтал је већ десет година обична лед диода која жмирка у мрклом мраку!

И ништа више. Једна батерија од 1,5 волти, међу неонске НВО-вихорове. Али она и даље свијетли. Трепће. Шкиљи као црвени фењер на куплерају у пустом селу. Као кибернетско свевидеће око на надзорној камери градског гробља. Као дјечија играчкица направљена у Кини, што свијетли и некад растегнуто засвира из шахта у који је испала.

Али баш зато што је мрак мркли, далеко се види. Нервира душмане.

Ако ме ко буде питао шта сам ја то па радио у животу, право да вам кажем, озбиљно се мислим око тога да се одистински подичим како сам, бар посљедњу деценију, био одговорно лице јединог ћириличног портала западно од Дрине.

Сваки нови дан живота Фронтал.СРБ, заправо је мјерење времена од клиничке смрти српског народа западно од Дрине у свијету дигиталне писмености. У смислу части и чувања своје посебности још од 1189. године, држимо српство на апаратима. Наш поднаслов провоцира да се неко други побуни и оствари сврху тог слогана урликом: Нијесте једини!

Али ништа. Не жели ту титулу нико. Најчешће кажу да више желе паре.

Гуглајте ћирилицом!

Од првог дана носимо титулу „једини ћирилични портал западно од Дрине“, али мени и мојим саборцима је на првом мјесту била жеља да будемо жив портал. Гласило са стварним друштвенополитичким утицајем, јер само тако можемо доказати да је азбука жива. Ми смо дружина индивидуалаца који цијене истину више од разума. Самим тим су довољно шумашећи, да се боре за истину и угрожене. Па чак и за те гнусне Србе. И Срби су људи, зар не?

Фронтал је таквим ставом, а маркетиншки управо зато што је „једини“ и свакако међу првим порталима у Српској уопште, врло брзо постао робна марка. А то нам није био циљ. Ишли смо против непријатељског тржишта и преживјели смо.

Толико смо добри, да нас копирају. Фондови окупационих снага, преко ејдова и шифтунга и уз помоћ слугу окупатора и домаћих издајника, покушали су нас плагирати и дезавусати, али управо ових дана могу поносно рећи да сам одбранио Фронтал и на суду.

Суд је потврдио да слуге окупатора, нудигузи и себеупљувачи, фри шоп активисти и антиратни профитери, јесу узурпатори ћириличног логотипа на плагираном порталоиду који, што се употребе азбуке тиче, има свега логотип са печата нашег удружења. Све остало је латиницом.

Нико нас озбиљно не подржава, немамо посебних погодности на тржишту, те за ових 10 година срећом по овај планетарно мрежни експеримент о употреби ћириличног писма у дигитално доба, нијесмо добили ни фенинга од Министарства просвјете и културе обе Српске земље.

То нам је омогућило да будемо критични према свим српским властима и свим српским опозицијама. У скоро свим условима, али по питању српског писма и опирању његовом изумирању – без изузетка.

Српска азбука у дигиталном добу

Српско писмо је са научне тачке гледишта најпрецизније засад звати српском азбуком. То се, наравно, не односи на свакодневни говор о ћирилици. Азбука, без обзира што је састављена великим процентом од грчких слова или слова направљених модификовањем или по угледу на грчка, у свом имену садржи словенски коријен (за разлику од Ћирила) именовањем почетних слова Аз, Буки; на једнак начин као што је то додавањем самогласника урађено са АБеЦеДа. Аз, иначе значи ја, а Буква слово.

Моји предлози су оно што можемо урадити данас, овдје, сада. Било би заиста корисно да се не бавимо Вуком, да ли је унијатски слуга или барбарогеније, светосављем као искључивом одредницом српског народа, да ли су винчица или глагољица изворније и српскије писмо.

Поготово не требамо дјеци да причамо у ријетким предавањима, а поготово на радију и телевизији „да је и латиница српска“. Поготово да имамо још историјских писама, рецимо арабицу, јер тако шаљемо опречне поруке млађем нараштају, који већ пише латиницом, или је непрестано изложен погубном утицају англицизације, а затим и новоговорне латинизације по загребачко-сарајевско-титоградском моделу измишљања нових стандардних језика од језика Вука Ст. Караџића.

Не бих даље истрајавао на лингвистичком аспекту, већ бих само одбранио тезу да је научно најподесније да се зове српска азбука, јер овакву азбуку нема, нити је по принципу читај као што је написано, употребљава један други народ. Изузев такозваног македонског стандардног језика, који је направљен педесетих година 20. вијека на српском правописном стандарду.

Слова као Ќ и Ѓ, односно монтенегринска С́ и З́, заправо су доказ тезе колико је болесна тежња да се неко одвоји од свог српског коријена, да се измишљају нова слова, док се Срби сами одричу својих, и само својих Љ, Њ, Џ, Ђ и Ћ.

Прапочело аутохтоног српског писма (ћириличног дакако) налазимо у Повељи Бана Кулина из 1189. године, а данас је знано као слово „ђерв“. Ту је забиљежена први пут у историјским споменицима посебна српска графема, која је истовремено означавала гласовну вриједност Ћ и Ђ. Легенде нас књишких мољаца наслућују да је могуће чак да је Вук од Тршића направио Џ по угледу на ђерв, односно обрнувши ово српско средњовијековно слово. Вук је, само и то још да се зна, дрхтавом руком написао сва посебна српска слова.

Још прије петнаестак година почео сам писати тачан дјеловод који би институције система и невладине организације требале пратити, како би се кроз десетак година васкрсло српско писмо и назвао сам га Пројекат Ђерв. Ово сматрајте закључцима кризног штаба:

Конкретни приједлози (и прилози)

Оно, што ја данас предлажем, а сигуран сам да власти и надлежне установе слушају, не захтијева никакав додатни новац, не требају нам нови закони и овлаштења, а посебно се не треба приступати рестриктивно и било коме забрањивати да пише било шта, осим када су у питању уставне категорије.

Пред изборе сви причају о заштити српства, плакате штампају на ћирилици, а у стварности, кад се узме власт и докопа се функција, онда се одају ономе што би у предизборном жару противнику могли замјерити и као усташтво.

Моја је жеља да донесемо јасне закључке, које ће министарство прослиједити свима у влади и свим установама културе и просвјете.

Но, већина посланика у НСРС пише латиницом, сви портпароли, свих странака у Српској пишу латиницом, Влада Српске у интерној комуникацији се користи латиницом па је питање ко ће то и провести на крају крајева, односно кога брига? Али под условом да је неког брига, па се сазвао Сабор о српском писму, ево да кренемо:

  1. За дигитално доба би била најподеснија Фронталова клетва, те њом започињем списак неопходних намирница, односно за почетак да сви који ово слушају (односно читају) промјене имена својих налога из абецеде у азбуку. На тај начин ћемо дати лични примјер и суочити се са изазовима које употреба српског писма носи у дигиталном свијету.
  2. РТРС и други емитери са сједиштем у РС, морају да титлују стране програме ћирилицом, а портали (нажалост не и порталоиди) са сједиштем у РС, не смију бити без ћириличне варијанте.
  3. Српска новинска агенција под хитно да уведе азбуку у затворени дио који користе редакције са претплатом, јер је сада доступна искључиво латиница. Што је само по себи скандал и показује колико се власти занимају за српско писмо у дигитално доба.
  4. Све установе финансиране из буџета, а посебно вртићи и основне и средње школе, морају имати презентацију српским писмом на друштвеним мрежама. О прејефтиним апликацијама за учење облика и изговора слова за паметне телефоне и таблете, нећемо овом приликом, јер не тражимо паре.
  5. Да се приморају оператери да поштују устав и цијену СМС поруке ћириличним писмом, изједначе са латиничним писмом, односно да са садашњих 70 знакова, ћирилица може да користи свих 160 доступних за осисано латинично писмо.
  6. Да на производима за БиХ (а самим тим и за нашу кукавну РС, којој је негдје у агресорском Дејтону било гарантовано право да аутономно уређује образовање) мора писати и на српском језику, и писму. Па нека се Србија стиди што то није тако у сувереној земљи.
  7. Развити специјалне и паралелне везе за тисковину, у смислу што либералнијих намета на књижевне (и уопште азбуком означене) производе из Српске у Србији. И обратно. Јер за ћирилична издања на азбуци Србија, и обратно Српска, јесте једино доступно и пријатељско тржиште.
  8. Да све установе издају рачуне, потврде, судске одлуке, здравствене налазе и слично на српској азбуци. То није случај и једино што смо добили од „реформе судства“, јесте да сви судови у Српској пишу искључиво латиницом.
  9. Расписати конкурс ове године одмах, да у грантовима за културу дизајнери могу конкурисати новим фонтовима српског писма, при чему би услови конкурса били да заузврат за прилику да добију једну од награда, свој фонт трајно завјештају без накнаде у Отворено складиште српских слова или слично именовану државну установу у дигиталном свијету. Јесте, на претпосљедњој тачки сам слагао да не тражим паре, па предлажем додатна улагања у износу од астрономских 6.000 КМ на годишњем нивоу: Прва награда 3.000, друга 2.000, а трећа 1.000 КМ. Нема дизајнера којег ја знам да не би му била част да бесплатно одабере најбољу понуду, пошто је он сам изабран жријебањем. Можда се намакне од другосрбијанштине Горана Марковића, Срђана Драгојевића или Лазе Ристовског. Па ћемо онда сви финансијски да убацимо у прву.
  10. У најкраћем за крај, те темељни принцип:

Било шта да плаћа Српска, било какво улагање у којем се нешто пише и записује – мора да се пише српским писмом!

Оним, поквареним јајима и плаћеним загрљајима, те само малом броју истинских издајица (јер не можете издати нешто чему никад нијесте ни припадали, о ефбиховски Невладинићи), који би се позивали на наметнуте амандмане на Устав Српске, треба само отрести преко лабрње једном чињеницом.

„Уставне“ одредбе о језику и писму поштују само Срби

Федерална телевизија је већ годинама геноцидним радом у области културе, потпуно истријебила српско писмо, те чак укинула прије осам година и азбучну варијанту портала. И ником ништа.

Јадно је да неко онда Српској спочитава да нешто поштује, пошто свеједно РТРС неће пасти на памет да се без наређења директно са врха у сврху одмазде и реципроцитета одрекне своје латиничне варијанте. Ни Глас Српске. Ни један други приватни медиј, а који недвосмислено контролишу политичари, које смо још ни прије пола године слушали како се куну да су баш они (а не ови други) прави заштитници Срба и српства.

Ћирилицу у смислу робне марке, бренда, жига, српски свијет користи још само у државним институцијама и цркви, родољубивим удружењима и прехрамбеној индустрији, или можда баш, баш креативној индустрији. Ови неоригинални углавном одмах се пишу латиницом, као да не живе само од државних пара на намјештеним конкурсима.

У Сарајеву су сви натписи улица и даље искључиво на латиници, док су улизице у Српској прије пет година из ко зна којег разлога промењене у двописмене. Улице, не улизице. Они су увијек исти. У српском умјетничком уму, за ове што још вјерују како заједница под називом Срби још увијек постоји, улизице су главне коловође. Конформисти најизопаченијих навика.

Зато нема шта ко нама да прича о томе да нешто не можемо урадити, јер нам не могу ништа. Као ни ми њима.

Двосјекла „равноправност“ једини спас

Тобожња „равноправност писама“ којом је вршено државно спонзорисано истребљење азбуке у творевини Јосипа Броза, односно нешто што је био двосјекли мач који је сјекао само азбуку, данас нам је једини спас. И све из ових десет тачака које сам набројао, можемо да изведемо искључиво захтијевајући да се „дода и азбучна варијанта“, обзиром да је сада тамо нема и да се тако крши устав.

И то би, да је неког брига за устав у земљи гдје три странца прегласавају домороце у тзв. Уставном суду, био тешки аларм и сутрадан би биле преузете мјере да се таква мекогеноцидна мјера исправи.

Ако не можемо то, остаје ми да се помирим да смо, као народ, све ближи томе да би нам онда било боље да, као што сам предлагао у некој давно штампаној колумни, српска слова замјенимо оним која пишу на тастатури (Њ – W, Љ – Q, Џ – X) коју сам стандардизовано користио у Влади РС. Државно власништво.

Боље да лијепо одемо у праисторију дигиталне писмености као народ који се може разумјети и договорити међусобно, те је чак и очувао своје оригинално, српско самоиздајничко писмо, а не користи оно под којим је извршен геноцид у Јадовну и Јасеновцу. У Макензеновој офанзиви. Преко Албаније. На Крфу. У Републици Српској Крајини.

Оним писмом који користе кроатисти, босниакофили, монтенегрини и ко зна ко још… Ко зна у колико језика свијета има тих 27 латиничних слова која означавају 30 гласова, у писму које се укоријенило међу Србима, пошто им је законски забрањивано њихово. Након физичког и културног геноцида у 20. вијеку.

Ко нам сад брани да је пишемо?



36 КОМЕНТАРА

  1. неподесан текст, са какофонијом ријечи и слика, изгледа шизофрено; много хтио много започео, превише узео…то је типичан признак сељакизма. Но, на страну с тим, Симић није у праву ни за транспозицију на некакав појам ”спрске азбуке”: премалене су разлике између ње и руске, старословенске, или бугарске, итд, – да би се жртвовао патроним Ки(Ћи)рилица, који јасно упућује на то да су нам писмо дали света солунска браћа, професори философије на Цариградском универзитету, основаном још у 4, или 5. вијеку, итд,итмсл. Највећа вриједност, наиме, нашег светог писма, је у његовој управо светости, која патронимом узводи као Солунској браћи и Петочисленицима, и св. Фотију…у томе је његова највећа вриједност, а не у националном, ма колико по себи драгоцјеном, денотату. Симић је жустар, али као и већини бањолучана, недостаје му озбиљне академске потке. По томе је кирилица свечана и уникатна, јер је једино на свијету писмо које носи име светитеља, философа, монаха, писца, итд, итд. Нема другог таквог. Јединственост графичка је мање битна, своди се на пар наших слова; па шта? 20 000 кинеских знакова су сви уникатни, па шта онда…?

  2. за денотацију кроатиста, босњакофила, цајстиста, монтенегрина, итд – је заправо неопходна детонација а не денотација; тако да бих платио то пиће Симићу, но се пак љути он кад га поздрављамо и свјетујемо, тако да ћу, с обзиром да је генерала син генералско срце – прескочити тај дио из страха за сопствени велбиинг…нити бисмо ми имали проблема или прилике да се споретамо са неким егзооктроисаним Цајсом, који не разумије шта су редунданције (из разлога што је његово Тубиће редундантно – но ето једне благодети ћирилице: може се споразумијевати да те издајнички педери не разумију), нити бисмо ми вала имали правих проблема са писмом: само да је десница српска здрава, да је побиједила, да смо монархија (остали), и да наша десна елитна опција има кинту и паре: све остало ће нам се додати. Уосталом, будућност је наша, питајте ове на НОвом Зеланду и Норвешкој…Симића би ваљало увјерити, но је такво шта немогуће авај – да разлози за одступање од ћирилице нису графолошку, већ кинтолошки, но о том по том…

    1. Kakvo trtljanje, kakve nebuloze. Sranje kroz gusto granje. Nesto kao :“ Kad su svi jeli prstima, srbin viljusku pa, boc, brale“. Ceo svet se povezuje i uvazava na kulturnim i svim drugim osnovama, koliko to otvorenost uma dozvoljava. Samo nas ovde budale ubedjuju da smo mi, malo stado, nesto posebno zbog nekoliko drugacijih glasova. Nosi se, bre, huljo sovinisticka, nemoj da nas okreces protiv drugih zato sto drugacije govore ili pisu. Budi vise Covek, a manje lingvista. Vuk je belezio govore raznolikisti naroda na ovim prostorima bez namere da ponizi jedne, a druge uzvisi. Zato ono sto je on ostavio se smatra Blagom. Svi koji mrze neka okace ovaj „“ uredak“ na vrata wc-a da nadju inspiraciju za sranje.

      1. Цајс,питање с нормалним одговором,ако је то икако могуће?Зашто граматику коју користиш,гласовне промјене,палатализације,слова,..коју је створио Вук,не назовеш његовим правим именом,српски језик?Да ли знаш да је Вук прилагодио латиницу на основу ћирилице,заједно с Лудевитом Гајом,па је таква латиница у почетку звана „гајица“?И зашто толико мрзиш Србе?

      2. Наизглед сте у праву, али, у ствари, нисте. Јер, исто тако се и много других народа, нација, култура и језика разликује због „неколико“ нечега. Скандинавци међусобно, на пример. Каталонци од других у Шпанији, Санмаринци од Италијана, Аустријанци од Немаца …
        Ствар је у признању тих разлика и одређивању праве важности и места у животу. Шовинизам, који волите да користите, је када се такве разлике преувеличавају и користе против других, као да су вредније него неке друге. А у другом смислу су здраве и корисне, на нивоу културних разлика као универзално препознатљивих одлика појединих култура на позитиван, свуда признат начин. Тако, сви смо људи (Човек) у споју тог универзалног и тог појединачног. Не можете бити „човек“ а да не будете и „лингвиста“, односно да немате СВОЈ матерњи језик и културу. Алтернатива је да будете – неми.
        Вук је урадио што је урадио, и као са сваким делом сваког писца, уметника или научника, то је подложно критици, зашто не би било? Критика, не неосновани напад, да се разумемо.

  3. Свакако нисам дорастао да стручно коментаришем ово око употребе азбуке, српског писма, или ћирилице, како год то неко назвао.

    Ипак, као неко ко пише од средње школе искључиво ћирилицом, ко поштује што нам дјеца у школи уче оба писма, сматрам се довољно компетентним да кажем како би требали они који из овог, или оног разлога и данас пишу искључиво латиницом, што је најгоре, дјеца њихова их прате, да прогутају ту „жабу“ и почну писати својим писмом.

    Мала дигресија топузу,

    очигледно да си поткован лингвистички, али пази, можда и код тебе има рецидива комунизма, макар у називима, наиме, није Дане Симић син генерала Новице Симића, него ђенерала Симића.

    Србија нажалост никад није промијенила ту комунистичку подвалу, али Република Српска, све кроз званичне институције јесте још прије 26 година.

    Не треба избјегавати све оно што је у складу са Законом, па и тада званичне називе официрских чинова,да ли се то ми стидимо традиционалних српских официрских чинова?

    Значи, поштовани ТОПУЗЕ, нема генерала, али зато је у ВРС, све у складу са Законом било ђенерала, од Младића, па до Новице Симића и осталих, тачка.

    1. moram te ispraviti pajdo
      djeneral kao cin u vrs je trajao nekih 2.5 godine samo..od 97e do 2000te cini mi se..moze se lako pronaci kad je izmjenjeno pravilo sluzbe
      cak se i sjecam skupstinske rasprave na tv kad je jedan poslanik objasnjavao lingvisticki razliku od francuskog zheneral do engleskog dzeneral

      1. Desi kole, grcki sokole? Fantazijo svakog rumunskog home boy – a. Mokri snu omanskih cistaca kamila. Dogurali ti do kakvog cvarka? Kaplar sa trebevica?
        Kako je bilo glumiti seherzadu u omanu? Boli guza? Sada kada si se vratio kuci nastavi da radis ono sto najvise volis, a to je da Trolujes sa captain lazom, paljanskim spasiteljem/daviteljem.

  4. Коле,

    ђенерал је био и остао званичан назив све до срамног самопорицања своје прошлости од стране политичке копилади,односно укидања ВРС.

    Што се тиче ових што им смета ћирилица-српско писмо, могу само рећи да сам по том питању максимално толерантан, да сам поносан што наша дјеца никад нису престала учити оба писма, значи, мени не смета ничије писмо, ничија вјера,нека се свако назива како хоће,нека пише латиницом, нека измишља нова слова, у чему је проблем?

    Ја само кажем да би Срби, од сваког ђеда и бабе, па до српског дјетета требали писати ћирилицом, тиме за сва времена завршити са разним историјским заблудама.

    Имамо своју историју, вјеру, писмо,да би друге поштовали, прво морамо његовати наш индентитет и стално подсјећати оне ГОРДЕ да се врате међу своје, оне чији су преци пристали на асимилацију после 1945 године, одричући се свог писма, своје вјере, своје славе……………………….

    Нису ти показали са преласком на латиницу да поштују друге народе, него да не поштују своје претке и свој индентитет, зато бих замолио, вратимо се своме писму, све знајући и поштујући латиницу, тачка.

    1. Nije da je bitno uopste za temu, ali ipak da se zna

      Другим Законом о Војсци од 27. децембра 1996. прописан је назив „Генералштаб”, а умјесто команданта на његовом челу се налазио начелник. Генералштаб је одређен као највиши стручни и штабни орган за припрему и употребу Војске у миру и рату. Генералштаб је вршио инспекцију борбене готовости Војске Републике Српске. Одређено је да током мира Генералштаб има сједиште у мјесту сједишта Министарства одбране Републике Српске.

      Законом је прописано да начелник Генералштаба, у складу са основама организације, формације и развоја Војске и актима предсједника предсједника Републике:2)

      утврђује организацију, план развоја и формацију команди и јединица Војске;
      предлаже план регрутовања и попуне Војске и бројни распоред војника у Војсци;
      доноси програме и упутства о обуци Војске;
      утврђује планове школовања и усавршавања професионалних и резервних војних старјешина;
      обавља и друге послове утврђене законом.
      За извршавање аката које је доносио предсједник Републике Српске и министар одбране у командовању Војском Републике Српске, начелник Генералштаба је доносио правила, наредбе, наређења, упутства и друге акте.

      Измјенама Закона о Војсци од 26. августа 1997. године назив „Генералштаб” је замијењен са називом „Ђенералштаб”. Међутим, већ 31. јануара 1998. ова измјена закона је поништена и враћен је назив „Генералштаб”.

      http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B1_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5

      1. Мислим , „Kole“, да је битно за тему и да се веже на коментаре г. Видића и „топуз“-а.

        Када се мало боље погледају датуми , које наводите (не желећи да се малтретирам тражењем и провјеравањем) , види се да су Брозови СРПски (а и чекићки) „генерали“ издржали непуних пола године као „ђенерали“. Наравно , не трпам их све у исти кош али непобитна је истина да је огромна већина официра ЈНА тада (у току рата) била учлањена у „СК покрет за ј“U“гославију“ и само су силом прилика постали СРПски.

        А шта се догодило тог 31. јануара 1998.г. , који помињете?
        Па дошао је „велики баја“ на крилима „СФОР“-а , Њофре Мајданџића али и војних служби ЈНА (а веза „баје“ и служби ЈНА као и истих са БНД и ЦИА је тек прича за себе). ЈНА је била једна од организација која је жестоко атаковала на ћирилицу на страну што је у њиховом ПС(?) писало да се говори екавски јер на екавском се пјева и :

        „Lepe ti je , lepe ti je Zagorje zelene , Zagorje zelene
        a u njemu beli Zagreb grad …“

        Има још тих пјесмица на „екавштини“ али и ово је довољно и показује да је ЈНА подилазила свом „врховном врховнику“ који је био (као) Загорац.

        Било би занимљива и ова виђења :

        http://www.jutarnji.hr/vijesti/hrvatska/tajni-dosjei-iz-19.-stoljeca-otkrivaju-ljudevit-gaj-je-prevarant-koji-je-kupiodoktorsku-titulu/798091/

        http://www.rasen.rs/2018/05/jugoslavizam-biskupa-strosmajera-kao-lepo-upakovana-podvala-za-naivne-srbe/#.XJZDyLPPzDc

  5. Данијел Симић је светла тачка и јединствена појава у одбрани ћирилице од Срба.
    Можда ће његово писање подстаћи понекога да име своје фирме испише ћирилицом, али је његов индивидуалистички приступ овом проблему сламка међу вихорови наспрам система који руши ћирилицу – учења правописом да је српско писмо и ћирилица.
    Он није уважио ништа од искуства стеченог радом разних удружења за одбрану ћирилице, осим што је исправно рекао да се не требамо бавити Вуковим ставом о њој.
    Ипак му треба одати признање због тога што је једно време провео на Филолошком факултету у Београду, а ипак разуме ћирилицу потпуно другачије од својих професора – као једино српско писмо. Истина , он се није усудио да то и каже, али макар тако делује.
    Нисам приметио да је било ко осим њега у Републици Српској јавно рекао да Влада Српске користи ћирилицу у међусобној комуникацији. То је и невиђена српска срамота и катастрофа.
    Има много наивности у Симићевом приступу одбрани ћирилице, као што је онај предлог да се стимулишу дизајнери ћириличких фонтова. Све је то већ виђено и чињено, а ћирилица и даље пропада .
    Ја сам још пре 15 година на скупу у Матици српској обелоданио своје „откриће“ кваке по којој нестаје ћирилица, а очи ми је отворио сељак Станоје Ђујић из Доњег Детлака код Дервенте. Упита он мене на својој слави зашто се ја узбуђујем због ћирилице, кад је Вук нама смислио и нашу латиницу, па ће нам остати она ако пропадне ћирилица. Кад сам га упитао откуд он то зна, рече да је то чуоод професора на ТВ. Дакле, ћирилица мора да нестане у двоазбучју, а управо због тога су га и увели комунисти 1954.г.
    Видимо да је Симић позван на Форум о ћирилици , што је ипак велико признање од стране организатора. Исто тако на скуп АНУРС-а је 2011.г. позван Драгољуб Збиљић из Новог Сада, аутор десетине књига о ћирилици, којима је научно доказано ко, како ,зашто и када је издао ћирилицу учењем да постоји и српска латиница. Било је укупно седам радова о писму, од којих је шест било у смислу „село гори а баба се чешља“, док је само Збиљићев рад позивао на узбуну. Он је био сам , а на другој страни све сами сербокроатисти. Констатован је тежак положај ћирилице , па је зато усвојен невероватан закључак којим се предлаже Влади да законом дадне предност ћирилици у службеној употреби ! То је била невиђена глупост , дрскост и безобразлук , јер се отварају врата и латиници у службеној употреби , иако у члану 8.Устава Србије стоји следеће :
    „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.
    Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.“
    Дакле, Срби у Српској неће оно што је макар у Уставу Србије, ако не и у јавном животу Србије, него хоће оно што је у Загребу,Сарајеву и Подгорици.
    Или су овако мислили : ако се ћирилица већ батрга, да ми њој скратимо муке увођењем и латинице у службену употребу. Оно што је Симић навео где све треба да се користи ћирилица може се рећи само једном речју : у јавној употреби,јер она подразумева и службеност.
    После поменутог закључка ја сам објавио текст „Лингвисти одржали опело ћирилици“.Од тада је протекло 8 година , ћирилица је додатно истребљена, а лингвисти и даље гуслају о о могућности њеног опстанка са сестрицом латиницом! Много су паметни и упорни ,па иако нигде другде на свету нико други осим њих није добровољно увео конкуренцију своме писму да би било замењено туђим, они траже ону чаробну формулу опстанка двојства писама у Срба .Знају они да на врби још нигде није родило грожђе, али ако се заливање не би вршило у осам часова ,него у неко друго време….,које тек треба открити организовањем научних скупова, на које ће обавезно доћи и председник Матице српске проф.др Драган Станић, који каже да је двоазбучје наша судбина, да нам га је дала историја и да је то крај.
    Какав утицај могу извршити појединци наспрам система којим се затире ћирилица ( учењем из правописа да Срби имају и своју латиницу), па макар били честити као што Данијел Симић, видимо из бедног реаговања посетилаца сајта.
    Човек који не сме да пише под својим именом, него под шифром АПОСТРОФ, каже за себе да није довољно компетентан . Опредељење за писмо уопште није лингвистичко питање, него искључиво политичко питање. Академик Крестић је писао да су Срби у Хрватској увек бранили свој субјективитет чувањем православне вере и ћирилице, а у оно време није било никаквих лингвиста.
    На два места АПОСТРОФ признаје да Срби имају своје писмо. Али ипак каже да је поносан што се у школи учи и латиница. И треба дасе учи латиница, али не тако да замени ћирилицу. Ја сам у својој књизи „ИЗДАЈА СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ спроведеним увођењем латинице у српски правопис“ навео како деца у Српској уче из уџбеника да су ћирилица и латиница равноправне. То не пише чак ни у правопису , а камоли у уставу и закону. У Уставу Српске пише само то да су у службеној употреби језик српског народа, језик бошњачког народа и језик хрватског народа, те да су службена писма ћирилица и латиница. Да има српске памети то би се овако тумачило : уз српски језик ћирилица, а уз друга два језика латиница.

  6. Немања,

    прочитај моје коментаре на ову тему па онда буди овако неукусан.

    Наравно да сам некомпетентан поред вас лингвиста.

    П.С. Погледах када си написао коментар, у пет ујутро, или си пијан, или се ниси разбудио, или ниси прочитао уопште моје коментаре него увод у први коментар, зато молим те, прочитај оба, сигуран сам да ћеш се извинути за увреду.

    Ја пријатељу нисам „паметовао“ о стварима гдје постоје компетентни, него као нормалан Србин кроз два коментара позвао сам све наше „залутале овце“ да се врате своме писму, наравно и написао у кометарима да сам поносан што наша дјеца и данас уче и знају латиницу.

    Само људи, једно је знати латиницу, а друго, курчити се да си Србин, а употребљавати свакодневно латиницу у коресподенцији, писати натписе фирми на ћирилици………………………………………

    Поздрав Никола Лазаревић предсједник ЗЕЛЕНИХ СРПСКЕ

  7. Ser. Serbium. Svaki put pre nego pocnem govoriti ili pisati ja prvo izdeklamujem:Ja, Zeiss
    koristim, gramatiku, „glasovne promene“, palatalizaciju i sl. koju je stvorio Vuk i to sto cujete je srpski jezik. Gde god da sam, s kim god da razgovaram, i sta god da govorim, cak i engleski.
    Nemam ja pravo nikoga da mrzim osim ove nedokucive ljudske gluposti i nedopustive dimenzije huskanja i mrznje trbuhozborca propale srpske ideje.

    1. Да ли је српска идеја ратнохушкачка?Срби су због „гована“ који их сад критикују и који имају своје банана државице,доживили највећи помор у 20.вијеку.На српској крв,Хрватска није распарчана између Италије,Аустрије и Мађарске,Словенија такође.Македонија није Бугарска и Грчка и ти говориш о српском ратнохушкаштву.Узми мало књигу у руке,није историја оно што каже Церић и излапели академик.Говориш о геноцидима у Приједору и Вишеграду.Он се стварно десио,али од 1941-1945.Да ли си икад био у Ст.Градишци и Јасеновцу на старој поставци?

  8. Usput, Vuk kao jedan od retkih koji su znali pisati i citati u to vreme je zabaelezio, ozvanicio, i definisao jezik koji je vec postojao na ovim prostorima. Znaci, on nije nista „izmislio“. Nije narod coktao jezikom dok se sporazumevao medjusobno kao negde u africi, vec je koristio i menjao jezik kroz vreme i potrebe. Zahvalimo se turcima za tako bogat recnik.
    Ajmo, tri prstica.

  9. Зеисе,

    са ким ти ратујеш, сам са собом или……………?

    У чему је проблем, све је толико једноставно, на овим просторима постоје народи, они имају дужу, или краћу историју.

    Неки као Срби имају богату и дугу историју, имају свој језик и своје писмо, то се због околности мијењало кроз вријеме, у осталом као и код других народа у свијету који имају дугу историју, па шта?

    Други народи на овим просторима задњих деценија дефинишу свој индентитет, све кроз своју државност,,кроз своје писмо, свој језик, праве своју историју, па шта?

    За сто година, даће Бог да сви опстанемо на овим просторима, биће то неважна тема.

    Само ће будала негирати некоме да изгради свој индентитет са једне стране, са друге, само ће идиоти из редова „нових народа“ због недостатка свог досадашњег индентитета безуспјешно покушавати да прекроје историју и негирају друге народе.

    Ево рецимо да си ти муслиман, сад да се изјашњаваш као бошњак, па шта, мене уопште не интересује ко су ти преци, мени је битно да будеш добар човјек и да поштујеш друге, а најбоље ћеш поштовати друге, кад поштујеш и упражњаваш врлине свога народа.

    Значи, битно је пријатељу да тај нови индентитет у складу са временом буде изграђен на толеранцији, односно, уз уважавање народа који одавно имају свој индентитет, своју вјеру, своје писмо, свој језик, своје………………

    П.С. Проблем српског језика и коришћење ћирилице-српског писма није проблем других,он је наш проблем, зато у потпуности подржавам сваки напор који се ради, све да се ријешимо рецидива комунизма, времена када су Срби због „братства и јединства“ скоро самоукинули своје писмо.

    Сјећам се некад табле на улазу у Београд, писало је BEOGRAD.

    Ипак, у сваком злу има и нешто добро, тако и са комунистима, значи, није то на крају крајева ни лоше испало, бар по овом питању.

    Испада да ће у будућности Срби једини на овим просторима писати на два писма, да ће знати ћирилицу, даће Бог ускоро да ће је сви свакодневно користити, да ће сви званични натписи бити на ћирилици, а да ће се латиница знати и користити као помоћно писмо.

    Да ли ће друга два народа у БиХ за пар деценија знати ћирилицу, уопште ме не интересује, мада по овоме како одгајају дјецу неће.

    То је њихов избор, у једно сам сигуран, у образовном смислу њихова дјеца биће сиромашнија од њихових очева и ђедова, зато што знају и користе искључиво „њихово“ писмо, за разлику од њихових предака који су знали и користили оба писма.

    Нисам ја ово ЗЕИСЕ теби писао, ја шаљем јасне поруке, па такве АИДОВЕ паметњаковиће искористим да укажем којим путем треба ићи, све у корист општег добра свих нас на овим просторима, тачка.

  10. Саша Србски,

    врло писмен коментар, мала дигресија, можда би Вам био запаженији коментар да сте га објавили као задњег по реду, наравно, уз нагласак-помињање имена оног на чији се коментар то односи.

    Значи, Ваш коментар може бити из више сегмената, рецимо,прво именујете БОТА, па онда напишете разуман текст као одговор на његово спиновање, па онда именујете корисног идиота, или оног који мисли да мисли, па напишете текст да нешто паметно народ сазна, све умјесто одговора том непријатељима корисном идиоту, па онда………………………………………………………………

    Поздрав.

  11. Поштовани господине Лазаревићу,

    Жао ми је што Вас је иритирало моје писање, али ја не разумем шта је у њему неукусно и чиме сам Вас увредио. Кад сте написали да нисте паметовали , могло би се то повезати са мојом задњим реченицом, која гласи “ Да има српске памети то би се овако тумачило : уз српски језик ћирилица, а уз друга два језика латиница.“ То се односи на оне који креирају државну културну политику , а не на обичне грађане којих се ништа не пита.
    Ви сте написали :“Наравно да нисам компетентан поред вас лингвиста.“ Ја нисам никакав лингвиста, него инжењер који је само добро упућен у планску издају ћирилице и који жели да о томе информише јавност.
    Ви сте написали :“ Ипак, у сваком злу има и нешто добро,тако и са комунистима, значи није то на крају крајева ни лоше испало, макар по овом питању.“
    Ја мислим сасвим другачије . Комунисти су готово у потпуности остварили свој план замене српске ћирилице хрватском латиницом у српском језику. А да је добро имати два писма ,имао би их макар још неки народ у Европи.
    Написали сте и ово :“Испада да ће у будућности Срби једини писати на два писма да ће знати ћирилицу, даће Бог ускоро да ће је сви свакодневно користити, да ће сви званични натписи бити на ћирилици, а да ће се латиница знати и користити као помоћно писмо.
    Академик Предраг Пипер као секретар језичког одељења у САНУ је рекао да српски језик увек треба писати ћирилицом, па је разумно поставити следеће питање : а зашто ће нам онда требати хрватска латиница као помоћно писмо?

  12. Немања,

    не знам шта си по занимању, знам да се залажеш за ћирилицу, то поштујем и раније сам те у коментарима подржавао, исто као што максимално подржавам Фронтал и њихову сталну борбу за ћирилицу.

    Понављам, сврха мог коментара је била порука, молба мом српском роду да поштују своју традицију, вјеру, језик, писмо, да пишу ћирилицом, ево, молих их опет, тачка.

    Поздрав.

  13. Апострофе, ти нападе Видића без икаквог разлога, иако је он само написао истину. Зар ниси регистровао да је он преко ФРОНТАЛА јавно понудио бесплатно Сими Орозу 100 својих књига „ИЗДАЈА СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ спроведеним увођењем хрватске латинице у српски правопис “ да се дијеле у Српској ? Такве људе треба охрабрити да не изгубе вјеру у потребу чињења дјела корисних за српски народ. Хвала и теби што се трудиш , па чак и молиш народ да пише ћирилицом, али од тога ћирилици неће бити боље. Обрати пажњу на чињеницу да Видић указује на системско урушавање ћирилице у српским земљама српским правописом, којим је и ова хрватска латиница именована српским писмом. Добио сам од пријатеља слиједећи извод из његове књиге,страна 51.:

    „О наведеном револуционарном искораку на штету ћирилице сведочи књига др Љубомира И. Милутиновића и мр Желимира Ж.Драгића „Настава граматике и правописа “ ( рецензенти универзитетски професори др Миле Илић и др Радмило Маројевић ).У поглављу 9. писма српског језика ,стр.83., пише: „У српском језику су у употреби ћирилица и латиница“,а после тога „Оба писма су равноправна“. Револуционарност става да су оба писма равноправна произилази из чињенице да тако нешто још нико није написао у српским земљама, као и из поређења са језичким заједништвом Срба и Хрвата из 1954.г. Тим заједништвом је речено да су оба писма равноправна у српскохрватском језику, а што је и имало смисла кад се помиње и хрватска компонента тог политичког језика . Али сада су оба писма равноправна у чистом српском језику, без хрватске компоненте језика. Док су Хрвати то заједништво напустили још 1967.г.,Срби га нису напустили до данашњег дана,него су га на овде показани начин унапредили. “
    У српским земљама још нико осим Немање Видића и Драгољуба Збиљића није указао на разорно дејство српског правописа учењем да је и латиница српско писмо. Они су поводом 100 година од стварања Југославије написали књигу „Замена српске ћирилице окупационом хрватском латиницом“.
    Наиме ,1916.г. је у Српским земљама ова хрватска латиница заменила забрањену српску ћирилицу, али о томе председник Матице српске проф. др Драган Станић,проф. др Милош Ковачевић и други не написаше ни једну ријеч.А и како би кад су то окупационо писмо назвали српским у српском правопису.
    Негдје сам прочитао да је неко написао, отприлике, ово : ако Срби желе унитарну БиХ они ће се опредијелити за унитарно писмо- латиницу, а ако желе да сачувају свој идентитет они ће се опредијелити за српско народно писмо – ћирилицу. Зар треба велика памет да би се ово разумјело ?

  14. Велимире брате,

    па ја овог човјека подржавам од првог дана,он је мене без икаква основа прозвао, написао да не смијем да напишем своје име, него као нешто пишем под ником.

    Ето, прочитај моје коментаре прије његовог, видјећеш да његова реакција немају ама баш никакве везе са мојим коментарима.

    Нема везе, идемо даље, поздрав.

  15. Не да сам се одушевљавао још и пре кад је на овом порталу писано о ћирилици, па са оним ”Латино и Методије”, одушевљавам се и подржавам свако даље писање на ову тему.

    И ја сам заузимао ”пасивни” став дозвољавајући људима око мене да пишу како желе у нади да ће им доћи из дупета у главу. Али то не иде, мора мало да их подстакнеш. И као што Драгослав Бокан каже, борба за српство је непрестани подвиг, није само једна битка и онда ”крај”.

  16. Видим да је Видић бадава кречио. Он изнесе читав рој чињеница доказујући да се ћирилица не може вратити Србима у двоазбучју, него само као једино српско народно писмо,као национални симбол. Па је још написао да систем ради за двоазбучје уграђено у српски правопис, што у коначном значи да ради за латиницу, јер два писма не могу опстати у једном језику. Треба ли неки други доказ за то осим чињенице да је од комунистичког увођења двоазбучја у српски језик из 1954.г. ћирилица у јавном животу пала на једноцифрени постотак.
    И поред свих тих неспорних чињеница људи мисле да се стање може поправити ако индивидуалци опомињу оне око себе да пишу ћирилицом. Нема од тога ништа, јер видјесмо из цитата из Видићеве књиге да српска младост у Српској учи да Срби имају два писма.Тако се рађају све нови и нови латинички јањичари и од тога нема спаса.
    Уместо да свако од нас опомиње људе да пишу ћирилицом, чини ми се да је много боља борба против двоазбучног система.Она се може водити и овако : да свако од нас напише писмо Влади Српске у коме се тражи да се забрани извођење наставе уз употребу књиге о којој је писао Видић, те да је једини начин враћања ћирилице Србима кроз једноазбучје, које је заступљено у цијелом свијету.
    Копију дописа послати Матици српској и написати јој да су њен председник проф.др Драган Станић и други језички „стручњаци“ подвалили српском народу да он има и своју латиницу. Свакако им треба рећи да су они срамота српског народа као планери издаје ћирилице,те да су поражени од стране хрватских колега. Хрвати нису хтели двоазбучје, јер су се борили да имају свој језик са својом латиницом , као и да имају своју државу. Истовремено Срби су се борили за југословенство уместо српства, па зато академик Драгослав Михајловић Михиз добро написа да и данас у сваком Србину чучи по један Југословен.
    Прије пола сата обрадовао ме продавац ципела , који замењује своју жену, и то овим ријечима : „Сада се на твитеру води озбиљна полемика о ћирилици, јер је људима већ пун к…ц хрватске латинице.

    1. Видић је добро кречио, него то добро кречење бришу сви они који нразумеју да је у правописном двоазбучју (само) за Србе у њиховом језику немогуће никада више спасти ћирилицу. Српско писмо је могуће једино, како је то Видић јасно казао, могуће сачувати само ако се српски лингвисти и власти стварно побрину заа ћирилицу, тј. ако то питање реше на једини функционалан (могући) начин: враћање у језик Срба правописно (само) српско писмо (српску азбуку, српску ћирилицу — можемо је звати и описивати како хоћемо, али је јасно које је српско писмо).

  17. Našto spade kuća Simića. Tiho ode i poslednja jača firma u RS a Simić ubjeđuje široke narodne mase da je ipak ljepše dudlati ćirilicom: De ti meni sokole objasni zašto je ljepše Батагон nego Batagon?

  18. Мицо, Симић је и залагањем за ћирилицу витез српског народа. Не заговара он њу зато што је љепша од латинице , него зато што је српска.

  19. Велимир Поповић је написао :

    „Ако Срби желе унитарну БиХ они ће се опредијелити за унитарно писмо – латиницу, а ако желе да сачувају свој идентитет они ће се определити за српско народно писмо – ћирилицу. Зар треба велика памет да би се ово разумјело ?“

    То треба да каже народу неко на РТРС. Али то никад не рече Милорад Додик, његов саветник Кустурица ,нити било ко други из политичке или културне елите. Они то не рекоше јер су југословени. Најгоре је то што се Додик у свему угледа на Вучића , а овај је издао ћирилицу у три вида :
    Прво, још док је био предсједник Владе Србије рекао је у Скупштини да је ћирилица толико лијепа да никога не треба тјерати да њоме пише. Дакле, не треба писати ћирилицу зато што је српска,него зато што је лијепа. Тиме је он поручио народу да се неће примењивати уставна одредба по којој је уз српски језик службено писмо само ћирилица.
    Друго, он се раније у изборним кампањама потписивао са АВ ,а одскора се потписује са AV. Oн доказује хрватском латиницом да је води народ ватиканским путем.Та латиница у јавном животу је исто што и канцеларија НАТО-а у Београду.
    Треће, Министарство за културу Србије је платило језичке „стручњаке“ да напишу приједлог закона којим ће ћирилица бити враћена српском народу. Неко од људи из удружења за одбрану ћирилице је препознао да је то превара и да такав предлог закона неће ни ући у скупштинску процедуру, а камоли да ће бити изгласан. И би баш тако – и поред писања НОВОСТИ да је предлог остао у некој фијоци, није угледао свјетлост дана ни после две године. У свему томе највише је намагарчен проф. др Милош Ковачевић, а и требало је тако.Он је најгласнији у варању народа да ћирилица може опстати заједно са хрватском латиницом.Он се упустио у правне послове уместо да је ударио тамо где треба у својој струци – на антисрпски правопис по коме српски народ има два писма. Он је тај који је „пацификовао“ удружење ЋИРИЛИЦА Требиње. Оно је почело рад са исправним ставом да је српско писмо само ћирилица, али кад се тамо умешао Ковачевић то удружење је постало лав без зуба. Он је учесник ФОРУМА о ћирилици одржаног ових дана у Бања Луци и још једном је био на страни њене издаје .

  20. Možda ne bi bilo loše da ponekad svratiš i do neke škole makar osnovne ako već srednju nemaš blizu. Tamo bi recimo mogao naučiti da više od pola čovječanstva piše latinicom a ti zapeo za nepunih 4 mil Hrvata i da ćirilicom piše 10% stanovništva zemlje a ti zapeo srpsko pismo

  21. Види како је mica лукава. Скоро као они језички „ауторитети“ који уче Србе да они имају и своју латиницу. Никоме ништа што је та латиница општенародно и службено писмо у суседној држави Хрватској.
    Дакле, не пише пола света овом хрватском латиницом, него само Хрвати, Бошњаци , Црногорци и изгубљени Срби.
    Mica сугерише да се Срби одрекну од онога по чему се познају , а што је супротно тенденцији у ЕУ. На пример ,Малта са својих 340.000 становника је постала 19. чланица ЕУ,па је и њен језик заступљен у ЕУ. Незгода је само у томе што су Малтежани дуго били под управом Енглеске, па су заборавили свој језик. Иако су мали , изгледа да су имали много својих mica.
    Или Бугарска, чија је ћирилица на евру. Дозвали су се памети па сада уче свој језик.

  22. Гдин Немања Видић и Велимир Поповић су овде, у својим коментарима, готово једини били јасни: нема нуишта у будућности од српске ћирилице (српске азбуке, српског писмѕа) ако решење питања писма једино у Европи остане само у српском језику у двоазбучју (алтернативна писма: српска азбука и хрватска абецеда – гајица). Српском писму једином је у Европи, али и у свим престижним језицимаа и народима целог света, одузет сувееренитет српском писму у српском правопису. Двоазбучје с алтернативним писмима није случајно уведено Србима у време Новосадског договора о сршпско0хрватском јеезику 1954. У расправама је бнило јасно речено да је коначан циљ да се (и) Срби, као Хрвати, полатиниче како би се, сада не више под забраном ћирилицее формално, суштински постепено заменила Србима ћирилица, јер се исправно сматрало да двоазбучје нее може да траје унедоглед, јер то није опририодна појава у писању језика. Нијее могућее стално писати само један језик на два, тобож, равноправна писма, зато је само код Срба било планирано такво двоазбучје у коме ће се присилно Србима најпре „омилити“ хрватска латиница да би она каснијее пиостала једино писмо. Нарацвно, иако је тада ћирилица била већинско писмо, комунитичка је намера биала да већинско, па онда и једино писмо код Хрвата пређе и код Срба. И то се до данас осдтварило око 90 одсто и у Србији. Срби су, дајкле, смишљено, наменски, намерно полатиничени и код њих је данас у великој превласти хрватско писнмо.
    Тако (кроз наставак двоазбучја у српском правопису осставрује се и данас комунистички циљ да Срби замене своје писмо.
    Наравно, за писмене и обавештене је све јасно: стари циљ од пре чак више од хиљаду година био је наметање (и) Србима латинице како би они изгубили свој идентитет у писмености и култури, како би заменили писмо и на основу тога се одсрбили да би, тако, били лакше поктоличени и, у коначном, асимиловани, тј. да би прешли у другзу националност и да би били избрисани као Срби у свом идентитрету. У том циљу ћирилица је морала бити оно прво шпто мора нестати да би, у коначном, нестали и Срби.
    На том путу смо далеко отишли, па данас разговаратри о „оживљавању српске азбуке и њеном опстанку“, као и на овиом Форуму о ћирилици у Бањој Луци недавно, смешно је и сулудо без хитног враћања једноазбучја (и) у српски језик (тачније у језик Срба пошто не користе српски језик само Срби), тј. без решења питања писма у српском правопису у једноазбучју. Кад се то реши, онда ће сваки српски ђак научити у школи да је српско писмо само српска азбука и више неће бити потребно набрајати где треба да буде српско писмо у српском језику. Тада ће сваки Србин поново научити и добро знати да се језик Срба пише српским писмом, а браћа Хрвати, Бошњаци, Црногорцви ће и даље свој новоуименовани (опреименовани језик на поилитичкој оснјови) писати данашњим и досадашњим хрватским латиничким писмом или ће, као Црногорци, у ту хрватску абецеду убацити неко своје ново слово и тако сачинити своеј писмо изведено из хрватске абецеде.
    Кључно је, дакле, вратити Србима њихово писмо на једини природан и могућан начин, а то је једноазбучпје у језику Срба, што се решава путем српсског правописа. Овако (у досадашњем двоазбучју) Срби могу још сачувати једино неки неважан проценат ћирилиц у јавности, али ће тај проценат бивати све мањи до коначног губљења српске азбуле и у последњим изузецима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *