Дани(ј)ел Симић

Будућност у повратку: Срби се множе дијељењем

Након срамотних представа у којим монтенегринска скупштина у Подгорици поништава одлуке Подгоричке скупштине из 1918, захтијева репризу текста од прије скоро деценију.

уторак, децембар 11, 2018 / 01:33

Нијесмо ми једини. Њемачка је у средњем вијеку била распарчана на 200 државица. Данас само још Аустријанци тврде да нијесу Нијемци. А ми им гледамо кроз прсте, јер тако скривају да је Хитлер био њихов човјек.

Али ми смо и ту посебни! Након одвојеног живота у Источној Њемачкој, њени становници нијесу постали Црногорци. Нити је Ким Јонг Илу, мало озбиљнијем посткомунистичком дрматору од Ђукановића, пало на памет да прави сјевернокорејски језик. Милу јесте.

И мора га се разумјети. У стварању приватне банана-државе, он је имао тежи посао од било ког регионалног кримоса. У духовном се геноциду није могао ослонити на другу религију. При измишљању црногорског бошњаштва, поуздати се није могао ни у перверзне хисторичаре. Осим ако не причају о догађајима на граници прахисторије. Стога је од од свих постјугословенских измишљотина, ова црногорска најзабавнија.

Чак ни Титови идеолози, који су љубав према Србима исказивали аутономним покрајинама, нијесу могли за СР Црну Гору наћи адекватнију заставу од српске. Зато су Милови инжињерци 2003. године, прибјегли генијалном рјешењу! Српска застава има плаву, а црногорска плаветну боју. (!?) Застава СЦГ ће добити ону која одговара нијанси насталој њиховим мијешањем. Та дефиниција чојства и лудаштва, трајала је док у предреферендумским припремама не изгласаше једну од застава краља Николе. Занемарујући да је себе називао „српским краљем“ и тробојку прогласио државном заставом. Исто је тако, преко Његоша мртвог, инсталиран Мираш Дедејић. Главар Црногорске православне цркве, који је са Дукљанском Академијом наука излио плочу жабароидног монтенегринства. Армирану љутитим ревизионизмом неправде, настале када је Стефан Немања окупирао Црну Гору!?! Ваљда од чињенице да је Немања био поријеклом из Зете, мање смисла има само то што се властелинска макљажа одиграла прије 1.000 година?

Што је реална опасност по здрав разум, када се са гусала директно пређе на мобилни телефон. И исти ниво цивилизацијског ферплеја, као кад Хрвати 1995. дезертираше са побједничког постоља на Европском кошаркашком првенству у Атини. С образложењем да нијесу хтјели слушати химну Хеј Словени, јер су заставу већ спалили на Максимиру. Данас је историја установила, да је већи проблем био што су стајали на трећем мјесту.

Узалуд је постојање Кијевске Русије у прошлости, кад је тамо сад главни град Украјине. Али онда Русија барем приврће гас, и гули кору наранџастој револуцији. Док Србија учи своју дјецу братству и јединству.

Јасно, нема ништа од Београда. Гдје се и данас може становати на углу Карађорђеве и Загребачке улице. Зато под хитно у Бањој Луци, основати катедру за аустријски језик. И швајцарско-кантонески. Нема везе што би се смијали и Аустријанци сами. Смијали смо се и ми Хрватима, кад су од Вуковог језика почели правити свој. А шта је данас? Дакле, у клерофашизму је спас! Како имамо највише лично-жртвеног искуства од руку ове идеологије, идентификоваћемо се са агресором.

Као прво, промијенићемо и ми име. Прозваћемо се Рашани!

Према Рашкој, првој српској држави, за коју ћемо установити да нема везе са Србима. Ми смо се у БиХ доселили из Санџака, што се и данас види по нашој народној ношњи. Сви носимо новопазарске фармерке. (Ово је вид историјске логике, који воли уједињена Европа). Рефундираћемо Милошевића и Караџића, и ослободити се бремена црногорске злочиначке политике. Лифероваћемо и Вука Караџића! Ем Србијанац из Тршића, ем поријеклом из Дробњака. Шта ми имамо с њим?

Нова имена језика више нијесу оригинална, па ћемо ми промијенити правопис. Словеначку латиницу којом сад пишем, усавршићемо по Вуковој методи. А зваћемо је по Луки Милованову Георгијевићу, његовом савременику из Осата код Сребренице. Утемељитељу српске акцентуације, који је уствари био Рашанин, пошто је рођен на територији РС. Што је, иначе, скраћеница за: State of Raška.

Радићемо то без икакве досадне традиције! Једноставно ћемо наставити куцати ћирилицу по тастатури, али promijeniti pismo. (Svejedno ja ovo sve otkucam ćirilicom, pa za  štampu provlačim kroz konvertor znakova). Tako će umjesto Њ izlaziti W, Љ=Q, a Џ=X. Kao vrhunac, izbacićemo i najveću Vukovu grešku. Wegovo unijatsko J iz latinice, zamijeniti sa autohtonim rašanskim Y. Neupućenom će to više ličiti na poqski, nego na srpski i ostale yezike preimenovane od wega. I nayteži dio posla smo obavili. Yoš samo da ga apliciramo među multiyezička uputstva, na pakovawima uložaka, deterxenata i čokolada. Tako se danas postaye naciya.

Sa istoriyom i referendumom ye daleko lakše, yer ćemo se i tu ugledati na komšiye. Rećemo da smo mi sa bogumilstva prešli na pravoslavqe, i zbog toga očekuyemo da nam Srbiya plati ratnu odštetu. Ili već neku sličnu glupost, za kakve diyele Oskare i Zlatne medvyede.

Kad sve to uradimo, priznaćemo konačno civilizovanom sviyetu našu naymračniyu taynu: Mi, Rašani, napravismo piramidu u Visokom…

Прва објава: Екстра магазин (латинични) 01.06.2009. године



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *