Али ћирилицом: Потписала умјесто Станивуковића, сад се дописује са Радојичићем
Ања Грубачић је једна од три особе које Град Бања Лука тужи за штету коју сматрају да је нанесена при новогодишњим дешавањима народа.
Како је све лијепо написала српским писмом, за разлику од градоначелника који на друштвеним мрежама користи искључиво латиницу, нема разлога да јој став не објавимо.
Без обзира што обилује општим мјестима и патетиком, те нити демантује, нити потврђује да је то све радила као активиста (или члан?) ПДП, те најбитније – увјерљиво образложење зашто је то урадило њих троје, а не неко други, мало мање анониман?
Њено писмо послато медијима, као и фотографију такође именовану српским писмом у имену документа, преносимо у цјелости:
Поштовани градоначелниче,
Нисам сигурна зашто Вам се обраћам са "поштовани" или персирам, вјероватно зато што су ме родитељи васпитали да поштујем старије. Али сам сигурна да никакво друго поштовање нисте завриједили.
Како да поштујем човјека који је спреман уништити три млада живота зарад својих политичких циљева?
Како да поштујем човјека коме је битније да се плати неодржани и већ отказани концерт, него да се ријеши убиство у његовом граду?
Како да поштујем човјека који ћути на све проблеме у свом граду, убиства, пирален, куповину станова, деложације, а није му проблем рећи да смо ми уништили Нову годину?
Ми нисмо уништили Нову годину, али Ви уништавате своје грађане, српску младост, својим (не)радом и (не)дјелима.
Моје колеге и ја, градоначелниче, нисмо криминалци. Мени као студенту не би било свеједно одвојити ни 100КМ за казну. Камоли хиљаду. О десет хиљада да не причам. А ових 180 хиљада сам само гледала на филмовима и читала у књигама. Тамо највеће криминалце кажњавају тако.
Ја нисам ничији "жртвени јарац", како сте научили Ваше млађе колеге да кажу. То је очигледно образац понашања по коме су учили Вас и по коме Ви учите Ваше "младе наде". Ја сам млада дјевојка пуна емпатије за све људе у овој земљи. Неко сам ко се жели борити да у овој земљи млади остају. Неко ко је својим волонтерским и активистичким радом показао и доказао колико воли ову земљу. И спремна сам се борити за сваког човјека овдје. Моја морална дужност је била да изађем на Трг. Моја морална дужност је била да се борим за истину и правду.
Боли ме што Ви то не видите. Боли ме што тјерате своје младе колеге да кажу да се народни посланик крије иза нас. Ево данима га покушавам наћи, али никако да откријем гдје је он то иза мене сакривен.
Руку на срце, Драшко је био међу првим особа којима смо се јавили како прошле кад су нас Ваши режимски медији нападали, тако и сада кад смо добили ову срамну тужбу. Тај народни посланик, којег Ви прозивате, оправдао је своју функцију народног посланика, те стао уз свој народ. Први понудио сву помоћ коју може. А поред њега, ових дана нам се јавило на стотине људи, који су огорчени Вашим поступком, који су спремни да скупљају новац како би нам показали да у овоме нисмо сами. Иза Вас је можда Ваша страначка машинерија, режимски медији и приватне институције. Али иза нас је народ, поштени људи којима је доста Вашег бахатог понашања, народ који је спреман борити се за своју омладину.
И Павле и Бојана и ја смо изашли на Трг из жеље да се ријеши убиство нашег вршњака. А не због партије или било чега политичког.
Кажете да нисте тужили припаднике групе Правда за Давида, већ активисте ПДП-а. Ви сте, градоначелниче, тужили троје младих људи, студената, који су жељели остати, радити и стварати у овој земљи. Ударили сте на сву младост у Републици Српској, јер ко би послије оваквог чина више икада смио устати и рећи шта му смета. Ударили сте на наше породице, на наше родитеље, ударивши оно до чега им је највише стало.
Мојој млађој сестри, која сваки дан плаче јер не зна што је моје име у медијима, успјела сам објаснити шта је другарство, солидарност, борба за истину… али тешко да ћу јој моћи објаснити да постоји неко ко је против тога и да кажњава оне који се боре за истину. Мојој мајци која живи преко 200 километара далеко од мене не могу обећати да ће све бити у реду и да ја нећу проћи као Давид. Њихове сузе Вам нећу опростити.
Али ово сијање страха, уношење немира и панике, мене неће отјерати одавде. Тај страх је моја храброст и мој извор енергије да се борим. Против Вас и Вама сличних, против лоших људи које браните.
Кад неправда постане закон, тада отпор постаје дужност!
Првом нечовјеку Бањалуке,
Ања Грубачић