Српска и Црна Гора: Крсташ и у Бањој Луци

Војна застава књажевине, па затим и краљевине Црне Горе, од 1852. до 1918. године осванула је и у самом центру Бање Луке првог дана дебелога фебруара преступне 2020. године.

субота, 1 фебруара, 2020 / 13:35

Нарисан под окриљем ноћи, уз српску тробојку, као одјек ненасилног устанка против вишедеценијске тираније Мила Ђукановића. Устанка којег предводе вјерске вође, јер заиста више нема шта да се објашњава о коликој количини безакоња се ту ради.

Додијало је и Богу и народу

Ваљда је зато и овај вандалски чин који би у Бањој Луци сасвим вјероватно и крајње невјероватно, наишао и на одобрење полиције при стварању, налази испред Саборне цркве Епархије Бањолучке.

А она је ту, само да подсјетимо, јер комунистичке власти нису дозволиле да се обнови на мјесту данашњег Храма Христа Спаситеља у епицентру Бање Луке, а који су срушиле усташе, са којима Дон Мило Ђуканезе има изврсне односе ових дана.

Занимљиво је да при одустајања од тога да се Црна Гора, која одједном треба заборавити да су је основали и насељавали Срби, разликује од српске заставе свјетлијом нијансом плаве боје; испрва ишло на ову заставу.

Крсташ је и застава Српске

Славна, избушена куршумима у бици на Вучјем долу 1876. године, она је оличавала све оно што је мит о Црној Гори. Као што показује неколико фотографија са Цетиња, дан по референдуму о независности 2006. године, Монтенегрини су је прихватили као нешто што би могло послужити за одјељивање од српства.

Међутим, врло брзо су одустали због жеље за подршком Муслимана и Шиптара при гласању, те је изабрана варијанта војне заставе, Алај-барјака са измјењеном композицијом и детаљима. Све да крст буде мањи. Хришћанство прошлости имена Црна Гора непримјетније.

Да није тужно, било би домишљато

Данас је Крсташ главно знамење да знамо како се нешто дешава у Црној Гори, преплављеној српским заставама. Монтенегрини га више неће. Краљ Никола Петровић Његош је био Србин.

Но, будући да је Крсташ ношен од стране Црногораца и Херцеговаца, а Вјучји до се налази на неколико километара од Билеће, баш га је лијепо видјети у Високој Крајини.

Крсташ би могао бити и застава Републике Српске, уколико опет неки судови по октроисаним уставима буду пресудили да тробојка није уставна, већ да је и забрањена, као у Црној Гори.

Да подсјетимо, судећи по наметнутим амандманима на Устав Српске и државне заједнице, нашло се да су двоглави орао и Боже правде увредљиви, а да тробојка није.

Мило Ђукановић није ни на нивоу Сарајстана.

Црна Гора мања сестра Српске

Српска је, хтјели ми то или не, доста ближа Црној Гори од Србије. Црна гора је старија, али мања сестра међу три преостале српске државне творевине са краја двадесетог вијека. Српска је, у борби за своју аутономију, која ништа неће значити без стварне независности, такође далеко погођенија дешавањима у Црној Гори.

Србија насиље над вјерским правима и слободама, које нису на такав начин газиле ни за вријеме турске окупације, схвата једнако неозбиљно као у вријеме припремања Црне Горе за непријатеља Србији у којој је владао недорасли манекен Борис Тадић.

Истина, не баш тако вербално млако, али суштинским дјеловањем да. Када Ивица Дачић, као министар иностраних послова и потпредсједник Владе Србије, потписује љубавне договоре са Дарком Трифуновићем, који је један од кључних апологета монтенегринске лажне нације и антисрпског и НАТО карактера Црне Горе, те учесник представе око „државног удара“ дан пред изборе, онда то не може слутити на добро.

Српска мора да учини све, поготово преко органа државне заједнице у Сарајеву, да се стање у Црној Гори смири и санира. Срби у Српској, као и они на Косову и Метохији, знају да су они сљедећи, ако ово прође у Црној Гори.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *