Зашто не као у Сједињеним Ентитетима Америке: Страни агенти се мијешају унутрашњу политику држећи страну агресора, својих финансијера

Удружење финансирано из земаља непријатељских ка Српској, јавља се са насловом своје тобоже студије – Правосуђе у раљама политике: Неуставност Нацрта закона о Високом судском и тужилачком савјету Републике Српске.

недеља, 17 априла, 2022 / 14:16

Сам наслов све говори. И о удружењу, и о његовој функцији.

Писмо нам је стигло од оних који, пресловљени на српско писмо, изгледају овако:

Удружење грађана и грађанки Зашто не
387 33 61 84 61
Габриеле Морено Лоцателли 21
71000 Сарајево
Босна и Херцеговина

Потпуно је невјероватно да неко у 21. вијеку прича о уставности и законитости, а да за своју исходишну тачку правде и права узима самовољу некога ко носи титулу "високог представника". Дакле, ропски менталитет и среброљубачка мотивација ових личности, не престаје да малтретира јавно мнење својим безобразлуцима. И непамећу, дакако.

Ништа од тобоже судских установа, а ради се о тзв. Суду БиХ и тзв. Уставном суду БиХ, није засновано на законима и Уставу БиХ, који проистичу из Дејтонског мировног споразума. Ради се о класичном насиљу, односно тиранским указима са чела ОХР, на које нико, а посебно ових дана грађанин Савеза Ентитета Њемачке, Кристијан Шмит, нема право.

Право да то раде је до сада омогућавано искључиво корумпираношћу и издајничком политиком свих српских политичких представника. Били они данас у опозицији или на власти, сви су једнако учествовали у издаји Републике Српске, за коју су гинули њени војници и цивили.

Фронтал.РС је можда сам у мору ових плаћеничких организација, али захваљујући томе што постојимо имају прилику да им до свијести дође како размишља демократска и мирољубива већина народа у Српској. Њихове баљезгарије нити је, нити ће било ко икада схватати озбиљно. Чак смо им, бесплатно, подесили и пригодну илустрацију са именом фајла: елма 11.4, да барем мало одражава стварну истину.

А истина је да правосуђе није под контролом домаће политике, већ управо под контролом странаца који финасирају ову и сличне организације, на начин који је у САД забрањен и због чега се тамо иде у затвор. При том се на најперфиднији начин у све ово покушава увући и тренутачна опозиција у Српској, при чему је јасно да свака врста оваквог "помагања" и уопште узимање у уста било којег политичара од стране оваквих организација, истима трајно срозава шансе на изборима.

Свијести ради, пренијећемо у цјелини шта лупетају, само пресловљено на српско писмо, које ови "мултиетничари" и "мултикултуралци" не смију ни помислити да употријебе у свом раду. Посебно ако се издају за Србе. Што се њихових господара тиче, имамо само једну поруку:

Бацате паре убудале!

Члан Предсједништва Босне и Херцеговине (БиХ) Милорад Додик је у децембру 2021. године најавио формирање Високог судског и тужилачког савјета Републике Српске (ВСТС РС). Непуна два мјесеца касније, ове су се најаве обистиниле у облику Нацрта закона о Високом судском и тужилачком савјету Републике Српске, који је усвојен на сједници Народне скупштине Републике Српске (НСРС).

Нацрт закона о ВСТС усвојен је 10. фебруара 2022. године. Тежња за оснивањем ентитетског савјета судија и тужилаца овог нивоа представља дио пакета закона и одредби којим се, неуставно, надлежности с државног нивоа покушавају пренијети на ниво ентитета, у овом случају Републике Српске (РС). Реакције, посебно међународних актера, нису изостале, а и Тужилаштво БиХ је одмах у децембру 2021, због сумње у извршење кривичног дјела рушење уставног поретка, покренуло истрагу. Истрага је покренута против неколико особа због сумње у почињење кривичног дјела напад на уставни поредак, која се реферише на посебну сједницу НСРС у вези с одукама о преносу надлежности с БиХ на РС. Ипак, Нацрт је упућен у јавну расправу у трајању од 60 дана, а затим би требао бити разматран и у форми приједлога.

Овај нацрт је један у низу правних аката које су представници/е власти РС поднијели/е на дневном реду сједница ове скупштине и усвојили/е током блокаде државних институција БиХ, коју су средином 2021. године започели представници/е власти из овог ентитета. Подсјећамо, блокада је услиједила након што је тадашњи високи представник у БиХ Валентин Инзко донио одлуку о допуни Кривичног закона БиХ, којом се, између осталог, забрањује и кажњава негирање геноцида и величање ратних злочинаца. Неки од ових аката су Закон о непримјењивању одлуке високог представника, који се односи на Закон о допуни Кривичног закона БиХ и Закон о допуни Кривичног законика РС (усвојени на 20. посебној сједници), Закон о лијековима и медицинским средствима РС, којим се оснива Агенција за лијекове и медицинска средства РС (усвојен на 22. посебној сједници), као и низ информација и закључака усвојених на 24. посебној сједници о преносу надлежности с државних на ентитетске институције (у областима тужилаштва, убирања индиректних пореза, војске, трговине лијековима).

Нарочиту буру у јавности изазвало је разматрање Нацрта закона о високом судском и тужилачком вијећу, којег су предсједнику НСРС Недељку Ћубриловићу доставили/е заступници/е из странака владајуће коалиције у РС. Наиме, потенцијално доношење овог закона имало би за посљедицу повлачење надлежности у области правосуђа са државног нивоа на ниво ентитета. Оправданост оваквог поступка подноситељи налазе у Уставу БиХ, гдје, како наводе, нису прецизно дефинисане надлежности државе када је у питању правосуђе. Наведени закон би РС омогућио формирање ентитетског ВСТС, те би, сходно томе, између осталог, могли именовати судије, тужиоце, предсједнике судова у овом ентитету итд.

Према предложеном нацрту, ВСТС РС треба имати 11 чланова, од чега се четири бирају из реда судија, четири из реда тужилаца у РС, а по једног члана бирају Влада, Народна скупштина и Адвокатска комора РС. У члану 3. Нацрта закона наводи се да ће ВСТС бити самосталан и независан орган у РС са сједиштем у Бањој Луци. Финансирање Савјета вршило би се из буџета РС и донаторских средстава.

Шта каже правни оквир?

На основу Споразума о преношењу одређених одговорности ентитета кроз утемељење Високог судског и тужилачког Вијећа БиХ (ВСТВ БиХ), Парламентарна скупштина БиХ донијела је 2004. године Закон о ВСТВ-у, а Уставни суд БиХ је у одлуци од 30. јануара 2009. године потврдио да је Закон усаглашен с Уставом БиХ.

У Споразуму се наводи да се ентитетске владе позивају на Устав БиХ ради преношења одређених одговорности за питања правосуђа на државу БиХ. Стране потписнице су овим споразумом објединиле надлежности над ентитетским правосуђем како би се ојачала независност правосуђа утемељењем једног ВСТВ-а БиХ. Тиме је примарна одговорност ВСТВ-а БиХ правосуђе на свим нивоима у цијелој БиХ и надгледање рада судија и тужилаца на начин који би јавности требао улијевати повјерење у правосуђе.

Приликом потписивања наведеног споразума ентитети су дали сагласност за формирање ВСТВ БиХ, истичући да:

  1. Сукладно члану ИИИ.5 (Б) Устава Босне и Херцеговине, ентитет Федерација Босне и Херцеговине (Федерација) и ентитет Републике Српске (Република Српска) овим дају сагласност да се успостави институција државе Босне и Херцеговине под називом Високо судбено и тужитељско вијеће Босне и Херцеговине (Вијеће) од дана ступања на снагу новог Закона о Високом судбеном и тужитељском вијећу Босне и Херцеговине.
  2. Вијеће је одговорно за самосталност, неовисност, непристрасност, стручност и учинковитост правосуђа, што укључује и тужитељску функцију, у Федерацији и Републици Српској, као и на разини Босне и Херцеговине.
  3. Федерација и Република Српска подржавају Вијеће сукладно њиховим обавезама из члана ВИИИ. 3 Устава Босне и Херцеговине.

Из овога произлази да ВСТВ БиХ има искључиву надлежност за именовање и утврђивање дисциплинске одговорности носилаца правосудних функција. Поред тога, ВСТВ БиХ своју функцију остварује и кроз партнерски однос са извршном и законодавном влашћу у одређеним областима, попут судских и тужилачких буџета, законодавних иницијатива, правосудне управе, утврђивања систематизације судијских и тужилачких позиција, осигуравања средстава за њихово попуњавање, као и друге надлежности. У споменутој одлуци Уставног суда БиХ из 2009. године јасно је назначено да се оно што је у државној надлежности не може преносити на ентитете, из врло јасног разлога – јер не постоји уставни основ.

Као једино законодавно тијело на нивоу државе, Парламентарна скупштина БиХ доноси законе који су на нивоу државе и, као такве, нижи ниво власти дужан их је примјењивати, без права корекције или било којих других интервенција у самом закону које би се евентуално могле односити на измјену, допуну или стављање ван снаге. Дакле, самим тим је доношење Закона о ВСТС-у РС супротно Уставу БиХ, одлуци Уставног суда БиХ о немогућности преноса надлежности са државе на ентитете (без одлуке Парламентарне скупштине) и хијерархији правних аката. Јасно је да се овим законом угрожавају надлежности БиХ у области правосуђа те да легитимно именовање судија и тужилаца према тренутном правном оквиру (који се, извјесно, неће тако лако мијењати) може вршити искључиво Вијеће на државном нивоу.

Реакције домаћих званичника

Већина домаћих актера како опозиције у РС, правних експерата, тако и неких већих политичких странака у БиХ, не дочекује са симпатијама доношење овакве одлуке од владајуће коалиције у РС. Велики број релевантних актера сматра да се овим неће осигурати једнак приступ правди и једнакост свих грађана/ки пред законом и да ће корист имати само појединци/ке који/е би наводно имали/е утицај на рад правосуђа, које треба бити независно, непристрано и професионално.

Замјеник министра правде БиХ Незир Пивић овим поводом истакао је да именовања судија и тужилаца од неуставног и незаконитог ентитетског ВСТС-а РС у правном промету не би имала правну снагу. Сматра да највећу штету трпе грађани/ке ентитета РС, чија права, обавезе и функционисање правног промета могу бити доведени у стање правног хаоса.

Реакције домаћих званичника, између осталог, огледају се и у иступима опозиције у РС. Тако је предсједник опозиционе Српске демократске странке (СДС) Мирко Шаровић изјавио да је незабиљежено да се доноси закон који ће ступити на снагу за годину, и то послије избора, да је ово само једна од предизборних кампања Милорада Додика те да се на овај начин жели покренути осјетљиво питање које би се евентуално покушало провући као питање од значаја за грађане/ке РС.

"Режим у Републици Српској нема искрену намјеру да врати било коју надлежност, него искључиво игра предизборне игрице, што показује и Закон о ВСТВ-у РС-а, а у суштини се жели само добити који глас више", наводи предсједник СДС-а.

Надаље, додатно појашњава свој став:

"Постоје само њихови лични интереси и страх од губитка власти, који их тјера да наш народ и Републику увлаче у кризу, а онда подвију реп и повуку се назад, без икаквог рјешења, што смо већ видјели на примјеру закона који је наметнуо Валентин Инзко”, истакао је Шаровић.

Некадашњи министар правде Енвер Ишерић назвао је ову одлуку директним ударом на уставни поредак. Ишерић је мишљења да се оваквим поступањем покушава извршити подјела уставног система успостављеног на нивоу државе:

"То би практично значило подјелу уставног система који је већ успостављен у држави. То значи пут ка распаду БиХ и то су врло опасне игре којима се Милорад Додик игра у држави и цијелој регији. Он покушава да запали овај регион. Нажалост, с многим својим истомишљеницима, првенствено из своје странке, а видимо да му се прикључио његов колега и друг Драган Човић”, ријечи су Ишерића.

Реакције међународних актера

Међународна заједница у БиХ је истог става поводом гласања НСРС за усвајање Нацрта закона о ВСТС-у РС те је на тај начин пружила потпуну подршку вриједностима Дејтонског мировног споразума. Такођер, затражила је од НСРС повлачење овог закона те да се заустави угрожавање независности, непристрасности и професионалности правосуђа у БиХ.

Поводом неуставног усвајања Нацрта закона о ВСТС РС огласила се и Амбасада САД-а у БиХ те позвала све релевантне актере да одбију расправу о овом нацрту.

"Пријетње повлачењем из државних институција и успоставом паралелних институција у ентитету Република Српска ометају стабилност и напредак Босне и Херцеговине на штету свих њених грађана. Позивамо све лидере да одбију радње, као што је нацрт закона о којем се расправља, које подривају уставни поредак и дозвољавају цвјетање корупције. Сада је вријеме да се ради на транспарентности и одговорности које су потребне БиХ како би напредовала", наведено је у саопштењу америчке амбасаде.

У обраћању јавности по овом питању, Делегација Европске комисије навела је да би "усвајање овог закона у РС представљало неприхватљиво мијешање у независност правосуђа БиХ, а резултирало би назадовањем земље према европским стандардима". Поред наведеног, потцртана је и чињеница да ВСТВ БиХ има кључну функцију да гарантује независност, интегритет и одговорност правосуђа у цијелој БиХ.

Предсједавајући Организације за сигурност и сарадњу у Европи (ОСЦЕ) и министар вањских послова Пољске Збигниеw Рау те генерална секретарка ОСЦЕ-а Хелга Мариа Сцхмид такођер су се огласили овим поводом, те изнијели став ОСЦЕ-а:

"Једнострано повлачење из државних институција противно је Уставу Босне и Херцеговине и подрива укупну сигурност и стабилност земље. Високо судско и тужилачко вијеће Босне и Херцеговине је основна мјера заштите у одржавању владавине права у земљи. Успостављање паралелне структуре на ентитетском нивоу угрозило би досадашња постигнућа у реформи владавине права у земљи и угрозило би даљњи напредак у овој области”.

Да ли је изборна кампања почела на вријеме?

Јавна политика у БиХ већ одавно не нуди неке нове и просперитетне економске, социјалне, културне, секторске или друге јавне политике, него се углавном ради о стварању и одржавању менталитета бункера (тј. стварању атмосфере "ми” и "они”). Таква је атмосфера на извјестан начин била присутна и у ранијим предизборним кампањама те је углавном имала успјеха. Хоће ли тако бити и овај пут, видјет ће се.

Зато се пред неизвјесне изборе у јесен 2022. ствара и одржава несигурна политичка и друштвена ситуација, помјерају се и преиспитују границе надлежности, не би ли се још једном водећи актери представили као заштитници РС и преко неувјерљиве, али емотивно набијене агенде наратива угрожености и потребе раздвајања путева са остатком БиХ, по ко зна који пут освојили симпатије бирача.

Опструкцијом функционисања свих институција у БиХ покушава се креирати атмосфера дисфункционалности, што се највећим дијелом одразило на рад Парламентарне скупштине БиХ, али и других државних институција. На овај начин, настоји се створити правна и друга несигурност и озваничити партитокрација – све науштрб државе БиХ, правног поретка, владавине права, али и права и слобода грађана/ки, укључујући и оне у Републици Српској.