У Дому народа БиХ није прошла идеја о озакоњењу сребреничког мита

На сједници Дома народа Парламентарне скупштине БиХ делегати су одбили захтјев делегата Златка Милетића (ДФ) за разматрање Приједлога закона о измјени и допунама Кривичног закона Босне и Херцеговине по хитном поступку. Милетић је казао да ће тражити од високог представника да наметне овај закон.

четвртак, 23 јануара, 2020 / 14:13

У питању је, колоквијално речено, закон којим се забрањује „негирање геноцида“, којим би се криминализовало свако пропитивање наратива о Сребреници. Све под велом хуманистичке приче о томе како се не смије дозволити да се величају ратни ратни злочини и злочинци, или негирају жртве.

Прво су делегати прихватили хитну процедуру са 15 гласова ЗА, а онда одбили закон јер није било опће већине. Чак девет делегата било је против овог закона (СНСД, ХДЗ БиХ и СДС). Шест је било ЗА – Клуб Бошњака плус Милетић из Клуба Хрвата.

— Запрепастила ме чињеница да нигдје није објашњен појам мржње. Управо сам покушао то објаснити. Суштина приједлога овог кључног члана је да је дошло крајње вријеме да престанемо негирати геноцид, ратне злочине. Овдје говоримо о свима. Исто плаче мајка и у Сребреници и Братунцу. Ја вас понизно молим да то урадимо сами. Друга измјена односи се на глорификацију. Желим да престанемо давати имена установама, болницама, трговима по ратним злочинцима. Ако је Руанда то урадила не знам зашто то не би могла и БиХ — казао је Милетић.

Душанка Мајкић (СНСД) казала је да овакав закон у ПСБиХ је у Парламенту од 2007., када су га предложили посланици заступници СБиХ, па га поновили 2010. Па 2012. СДП је имао своје приједлоге, па Вијеће министара и ево нас у 2020. години када долази овај приједлог Милетића.

— Закон је кратак али важна је суштина. Сама суштина ствари је да ми објаснимо због чега ми то нећемо. Гледала сам шта кажу у Савјету Европе. Савјет Европе од својих чланица тражи да у своје кривично законодавство уведе такво нешто, али показују и да то што се тражи од држава ЕУ унесу ову врсту дискриминације ни на који начин не утиче на наметање ове инкриминације ако то значи повреду изражавања слободе мишљења. Још кажу да негирање геноцида и ратних злочина је кривично дјело само ако је начин негирања усмјерен да позива на насиље према одређеној групи. Ми нећемо прихватити овакав закон док је правосуђе овакво – казала је Мајкић, додајући да историја још није све рекла о рату у БиХ.

Бећировић је казао да је Мајкић селективно узимала мишљење Вијећа Европе и да су неке земље ову категорију увеле у уставе.

Бакир Изетбеговић (СДА) казао је да треба поштовати пресуде европских судова и да су они казали шта су имали о дешавањима у Босни и Херцеговини.

— Антицивилизацијски је негирати геноцид и глорифицирати ратне злочинце — казао је Изетбеговић.

Високи представник у БиХ, Валентин Инцко, који се позива да наметне закон, више пута је наглашавао да му је циљ доношење закона о забрани негирања геноцида, а да је права прилика 25. годишњица дешавања у Сребреници. Инцко је најавио да ће направити нацрт закона који ће дати у процедуру за усвајање, а најавио је да би могао примијенити бонска овлаштења да би га наметнуо, уколико не би био усвојен у редовној процедури.

— Тренутно мислим да нису баш добре шансе да се тај закон усвоји у Парламенту БиХ. Можда се и ту нешто промијени. Нико не жели осуђивати неки народ. Није српски народ лош народ, али појединци су ипак учинили велике злочине. Видјећемо како ће проћи у парламентарној скупштини, а имамо још десет мјесеци, ако не прође зовите ме опет – рекао је за Ал Џазиру крајем прошле године.



1 КОМЕНТАР

  1. Милетић,Јованов син? ,млати празну сламу. У Сребреници није било ни помена о геноциду, ако ћемо глeдати поштено и поштовати Конвенцију о спречавању и кажњавању злочина генпоцида. Није било намјере. Надавно су то исто и подли Енглези потврдили.

Коментариши