Милош Црњански: Дневник о Чарнојевићу (1921)
Почиње у маниру медитативне прозе. Такође у кафани и са кратким резовима, али прије свега са основом у романтично-меланхоличном ритму мисли.
Књига за јуче
04:14 Калабухов отворио изложбу Фондације Историја отаџбине у Градишци на Сави04:10 Малигни (нечији) утицај: У Црној Гори забрањен улазак за 28 странаца04:07 Друже Тито, ми ти се кунемо: Брнабићка не скреће са пута ЕУ04:05 Кримско - Курилска веза: Кишида тетоши Зеленског04:02 Три награде за Дјечије позориште РС у Источном (Српском) Сарајеву22:35 Град Приједор исправља грешке извођача и издваја 200.000 КМ за снимање канализационе мреже у Туковима22:31 ММФ, као свјетски усисивач, каже да је на снази највећа криза хране од 2007. године22:28 Медведев: Нека НАТО убрза почетак Трећег свјетског рата, да испуни жељу Зеленском22:24 Малтретирање Срба у Неовисној Републици Хрватској се наставља: На мети човјек од 63 године22:20 Предизборно или једнократно: Рудник Бановићи исплатио 750 КМ помоћи по раднику
Растко Петровић: Шести дан
Одличан почетак, односно првих 150 или нешто више страна. Остатак, поготово након првих 200, постаје несносан за читање. Тако бих, у случају да желим нагласити Растков осјећај за умјетничко, а желим, морали сасвим преквалификовати ово дјело.
Милош Црњански: Сеобе, књига друга (1962)
Приповјест о подполковнику Исаковичу, наставља се са његовим синовцима: Павлом (као централном личношћу), те Ђурђем, Петром и Тривуном.
Иво Андрић: Жена на камену
"Ништа није теже ни страшније, него гледати свијет очима бивше лепотице"
Миодраг Булатовић: Црвени петао лети према небу
Чини се као да је ово дјело изабрано за обавезну лектиру из чисте политичке коректности: Чисто умјетничка књига, писца једних Људи са четири прста…
Иво Андрић: Земља, људи и језик код Петра Кочића
Као марљив хроничар, Андрић набраја особине Кочићевог човјека, земље Босне, кметског проблема, те моралног устројства предметног писца.
Петар Кочић: С планине и испод планине
Збирка од 17 приповједака, међу којима су и најпознатија "Јаблан" и вјероватно најбоља у његовом опусу – "Мрачајски прото".
Јауци са Змијања
Низ лиризованих приповјести са висоравни на планини Мањачи као стожером, те сталним пробијањем социјалне ангажованости кроз умјетност, у циљу српског националног ослобођења под аустроугарским ропством.
Исидора Секулићева: Писма из Норвешке (1914.)
Другом издању, 36. година касније, претходи предговор Исидоре Секулић, гдје је невјероватна количина повријеђености рецензијом коју јој је за прво издање даривао Скерлић.
Вељко Петровић (1884-1967): Приповјетке
Вељко Петровић изненађује тиме што је прилично анониман у данашњој књижевној свијести Срба. Овдје заиста добро и проживљено пише.