Милош Црњански: Сеобе, књига друга (1962)

Приповјест о подполковнику Исаковичу, наставља се са његовим синовцима: Павлом (као централном личношћу), те Ђурђем, Петром и Тривуном.

Милош Црњански: Дневник о Чарнојевићу (1921)

Почиње у маниру медитативне прозе. Такође у кафани и са кратким резовима, али прије свега са основом у романтично-меланхоличном ритму мисли.

Иво Андрић: Жена на камену

„Ништа није теже ни страшније, него гледати свијет очима бивше лепотице“

Миодраг Булатовић: Црвени петао лети према небу

Чини се као да је ово дјело изабрано за обавезну лектиру из чисте политичке коректности: Чисто умјетничка књига, писца једних Људи са четири прста…

Иво Андрић: Земља, људи и језик код Петра Кочића

Као марљив хроничар, Андрић набраја особине Кочићевог човјека, земље Босне, кметског проблема, те моралног устројства предметног писца.

Петар Кочић: С планине и испод планине

Збирка од 17 приповједака, међу којима су и најпознатија „Јаблан“ и вјероватно најбоља у његовом опусу – „Мрачајски прото“.

Низ лиризованих приповјести са висоравни на планини Мањачи као стожером, те сталним пробијањем социјалне ангажованости кроз умјетност, у циљу српског националног ослобођења под аустроугарским ропством.

Исидора Секулићева: Писма из Норвешке (1914.)

Другом издању, 36. година касније, претходи предговор Исидоре Секулић, гдје је невјероватна количина повријеђености рецензијом коју јој је за прво издање даривао Скерлић.