
Вељко Петровић (1884-1967): Приповјетке
Вељко Петровић изненађује тиме што је прилично анониман у данашњој књижевној свијести Срба. Овдје заиста добро и проживљено пише.
Вељко Петровић изненађује тиме што је прилично анониман у данашњој књижевној свијести Срба. Овдје заиста добро и проживљено пише.
Радња почиње 1903. у Београду, гдје је Чедомир Илић, којег писац одмах именује као главног јунака приче, ученик Велике школе.
Збирка прозних утисака која би се могла посматрати као медитативна проза, али и збирка пјесама у прози. Постоје разлози за и против, али ништа од реченог не би требало да буде ограничено на "женско писмо".
Из првих неколико страница се увиђа да нема говора о било каквом путопису, него да је посриједи крајње лиризована и потпуно субјективна слика предјела и крајева кроз које путује.
Скуп од двадесет и једне приповјести са заједничким именитељем у божјацима. Јуродивим. Људима који су умом отишли ван овог свијета, а у којима писац, као и многи други умјетници, види путоказ и надахнуће.
Углавном познат као писац култних дјела Коштана или Нечиста крв, Станковић је био и плодан писац приповједака, које су углавном запостављене у причи о његовом дјелу.
Недовршени роман, са неким кардиналним рупама у току радње, али ипак способан да изађе пред читаоца као цјелина.
Богојављенска ноћ (1899), Пријатељи (1901), Под пећинама (1902.), На води (1903.), На Васкрс (1909.)
Светозар Ћоровић (1875-1919) је мајстор ситног детаља и документаристичан карактер дјела ми се, у овом тренутку, намеће као његова највећа вриједност. Споменик обичајима.
Лондон 1905./06. – Париз 1907. (Госпођици О.С.)