Милутин Ускоковић: Чедомир Илић (1914)
Радња почиње 1903. у Београду, гдје је Чедомир Илић, којег писац одмах именује као главног јунака приче, ученик Велике школе.
Књига за јуче
17:40 Вања Ђурић: Осмомартовски уранак - Је л' ово нама наша борба дала?13:34 Неко је ракетирао турске положаје у Сирији, сумња се на руске посреднике13:23 Заузети тестери: У оба ентитета државне заједнице нема ниједног лабораторијски потврђеног случаја грипе13:11 Фирма покушала експеримент – свима дала исту плату: Није се добро завршило13:06 Само се у БЛ право из СДП иде у власт: Ивана Марић на мети Сарјастана13:05 Либор излази из употребе, банке морају пронаћи алтернативу11:59 Милан Благојевић: Не бојим се санкција ОХР, а за цивилизацијске и правне вриједности које браним, спреман сам дати и живот08:18 СДС странка отвореног политичког кода: СДСС Миће Мићића се подијелио на два дијела07:37 Иницијатива младих за људска права уређује драмски програм БХ радија06:14 Какве везе има 8. март са правима жена?
Исидора Секулићева: Сапутници (1913)
Збирка прозних утисака која би се могла посматрати као медитативна проза, али и збирка пјесама у прози. Постоје разлози за и против, али ништа од реченог не би требало да буде ограничено на "женско писмо".
Јован Дучић: Градови и химере
Из првих неколико страница се увиђа да нема говора о било каквом путопису, него да је посриједи крајње лиризована и потпуно субјективна слика предјела и крајева кроз које путује.
Борисав Станковић: Божји људи
Скуп од двадесет и једне приповјести са заједничким именитељем у божјацима. Јуродивим. Људима који су умом отишли ван овог свијета, а у којима писац, као и многи други умјетници, види путоказ и надахнуће.
Борисав Станковић: Приповјетке
Углавном познат као писац култних дјела Коштана или Нечиста крв, Станковић је био и плодан писац приповједака, које су углавном запостављене у причи о његовом дјелу.
Борисав Станковић: Газда Младен
Недовршени роман, са неким кардиналним рупама у току радње, али ипак способан да изађе пред читаоца као цјелина.
Приповјетке Светозара Ћоровића
Богојављенска ноћ (1899), Пријатељи (1901), Под пећинама (1902.), На води (1903.), На Васкрс (1909.)
Стојан Мутикаша
Светозар Ћоровић (1875-1919) је мајстор ситног детаља и документаристичан карактер дјела ми се, у овом тренутку, намеће као његова највећа вриједност. Споменик обичајима.
Вељко Милићевић: Беспуће
Лондон 1905./06. – Париз 1907. (Госпођици О.С.)
Стихови Милутина Бојића (1892-1917)
"Док дамари приште и играју жиле" (Химна 1911.)
"Херострати ми смо, без бакље без храма" (Херострати 1912.)